Poseta Parolina Srbiji - može li Vatikan biti jak saveznik Beograda u zaštiti srpske baštine na Kosovu?

U zaštiti srpskih svetinja i kulturnih dobara na Kosovu koja se neretko fizički skrnave, dok su u isto vreme na meti šireg poduhvata prekrajanja istorijskih činjenica, pa u iskrivljenom čitanju postaju "kosovska" ili "albanska", Vatikan, saglasni su sagovornici Kosovo onlajna, mogao bi mnogo da doprinese. Zbog toga se ovonedeljna poseta državnog sekretara Svete stolice Pjetra Parolina Srbiji smatra posebno značajnom.

Piše: Dušica Radeka Đorđević

Parolin je Srbiju posetio povodom obeležavanja 100 godina postojanja beogradske nadbiskupije, a kakav je trenutan položaj Srba na Kosovu i koliko je za Srbiju važno pitanje zaštite i obnove srpskog verskog i kulturnog nasleđa, u odvojenim susretima preneli su mu predsednik Srbije Aleksandar Vučić, premijer Srbije Miloš Vučević, predsednik Poslaničke grupe prijateljstva sa Italijom i Svetom Stolicom Jovan Palalić i patrijarh srpski Porfirije.

"Za Srbiju je od suštinskog značaja pitanje zaštite, poštovanja i unapređenje prava srpskog i ostalog nealbanskog stanovništva na Kosovu i Metohiji, kao i zaštita i obnova srpskog verskog i kulturnog nasleđa, pravoslavnih grobalja, kao i ugroženih spomenika kulture, posebno pravoslavnih crkava i manastira pod zastitom Unesko", naveo je Vučić nakon sastanka sa Parolinom, ističući i da Srbija visoko ceni principijelnu poziciju Svete Stolice po pitanju nepriznavanja jednostrano proglašene nezavisnosti Kosova.

Patrijarh srpski Porfirije takođe je uputio reči zahvalnosti na stavu Svete Stolice o Kosovu i Metohiji i upoznao Parolina sa, kako je saopšteno, krajnje nezavidnim i veoma zabrinjavajućim položajem Srba i ugroženosti hrišćanskog nasleđa na tom srpskom istorijskom području.

Državni sekretar Svete stolice izrazio je nadu da će dijalogom Beograda i Prištine biti postignuto kompromisno rešenje za Kosovo i Metohiju, uz očuvanje mira i stabilnosti. 

"Samo dijalogom može doći do rešenja prihvatljivog za sve", rekao je Parolin, navedeno je u saopštenju iz kabineta premijera Srbije Miloša Vučevića.

Darko Tanasković, bivši ambasador u Vatikanu, kaže za Kosovo onlajn da je državni sekretar Svete Stolice kardinal Parolin odavno dobro upoznat sa stvarnim prilikama na Kosovu, uključujući i saznanja iz prve ruke.

"Posle posete Srbiji sigurno će svoje zaključke konstruktivno i racionalno ugraditi u usmeravanje sveukupnog međunarodnog nastupanja vatikanske diplomatije, osobito na najširem planu nužnosti da svekoliko stradanje Srba u kosovskom paradržavnom kazamatu, uključujući duhovno i kulturno, konačno bude tretirano onako kako težina okolnosti iziskuje", kaže Tanasković za Kosovo onlajn. 

S obzirom na specifičnu dvojnu prirodu Svete Stolice, kao crkve i kao države, kako ukazuje Tanasković, "položaj srpske zajednice na Kosovu i stanje pravoslavne duhovne i kulturne baštine u ovoj kvazidržavi bilateralno se ne sagledava i ne razmatra samo kao političko, društveno i pravno pitanje, već i kao nezavidna ovovremena sudbina jednog hrišćanskog naroda i njegovih svetinja". 

"Vatikan je kosovskometohijski problem uvek posmatrao i prema njemu se odnosio i u konfiguraciji međucivilizacijskog horizonta, ne zanemarujući, naravno, ni ostale aspekte. Zato je razmena mišljenja o stanju i procesima na 'Kosovu' naših zvaničnika, a i najvišeg crkvenog vođstva, sa državnim sekretarom Svete Stolice, svakako bila sadržajna i na poseban način značajna", ocenjuje Tanasković.

O tome da li Vatikan može biti saveznik Beograda kada je reč o zaštiti srpske srednjevekovne kulturne baštine na Kosovu za koju postoje pokušaji da se preimenuje u "kosovsku", naš sagovornik kaže da je Vatikan i ranije izražavao spremnost da, na načine i mehanizmima koji mu stoje na raspolaganju, konkretno doprinese zaštiti i obnavaljanju ove baštine.   

"Ta spremnost je, sticajem raznih činilaca, kako objektivnih tako i subjektivnih, do sada dala srazmerno male rezultate. Bilo je i primera gde su se predstavnici lokalnog katoličkog sveštenstva na 'Kosovu', etnički Albanci, sporadično uključivali u kampanju rasrbljivanja i pokušaja pokatoličavanja, odnosno 'etatizovanja' pojedinih naših svetinja i spomenika, što ne bi trebalo da je u duhu hrišćanskog ekumenstva, na kome papa Franja od početka svog pontifikata naglašeno insistira, a što je ponovio i kardinal Parolin u obraćanjima tokom upravo završene posete, naročito jasno u Sremskim Karlovcima. Nema sumnje da Sveta Stolica, ako istinski pokrene potencijale svojih uticaja, može efektivno doprineti zaštiti srpskih svetinja i univerzalno vrednih kulturnih dobara na 'Kosovu'", ističe Tanasković. 

Na pitanje da li je stav Vatikana, koji ne priznaje Kosovo, od uticaja na deo zemalja u svetu, naš sagovornik kaže da je uticaj Svete Stolice u današnjem izmenjenom i bitno obezduhovljenom svetu na novoj prekretnici objektivno smanjen u odnosu na neka ranija vremena, ali da je i dalje znatan. 

"Posebno u zemljama koje nisu samo nominalno i tradicionalno, već stvarno i danas katoličke, kao što su, na primer, mnoge u Centralnoj i Latinskoj Americi, pa i neke u Africi. Tamo se prilikom zauzimanja spoljnopolitičkih stavova kao orijentir u obzir uzima i pozicija Svete Stolice. Imajući u vidu, pre svega, dugoročne interese Katoličke crkve, ali i realnosti međunarodnih odnosa, Vatikan se opredelio za principijelnu i obazrivu politiku prema pitanju 'Kosova', što isključuje bilo kakvo zaletanje motivisano nekom efemernom konjunkturom, a još manje pritiscima sa strane ili upornim lobiranjem, tačnije obletanjem, kosovskih 'prijatelja' i funkcionera iz Prištine. Tokom Parolinove posete to opredeljenje je potvrđeno njegovim zalaganjem za to da se sva pitanja mogu i moraju rešavati isključivo dijalogom", kaže Tanasković. 

Ipak, kako dodaje, drugi je, i pravi problem, za koji je kardinal Parolin najmanje odgovoran, to što o “dijalogu” govore i Nato, u vezi sa otvaranjem mosta na Ibru, i Peter Stano, pozivajući “obe strane” na uzdržanost, i Kristofer Hil, i Miroslav Lajčak. 

Poseta Srbiji državnog sekretara Svete Stolice Pjetra Parolina i razgovori koji su vođeni o položaju srpskog naroda i srpskog verskog i kulturnog nasleđa na Kosovu, prema oceni istoričara Aleksandra Rastovića mogu da se tumače kao ohrabrujući impuls.

"Vatikan ima razumevanje za potrebu zaštite imovine Srpske pravoslavne crkve na Kosovu, koja nije samo zemlja koja pripada crkvi, već su to i manastiri i crkvišta i crkve i grobovi i spomenici koji su takođe nažalost nakon 1999. godine u velikoj meri oštećeni, a u mnogim slučajevima i potpuno uništeni. Tako da mislim da oni tu mogu puno da pomognu", kaže Rastović za Kosovo onlajn.

On podseća da je Sveta stolica tokom 90-ih godina imala važnu posredničku ulogu kada je tadašnja vlada Republike Srbije vodila razgovore sa Ibrahimom Rugovom oko normalizacije školstva na Kosovu. 

"Prethodnih godina vodila se velika borba oko imovine Visokih Dečana, gde je Vatikan takođe odigrao važnu ulogu da se ispravi nepravda naneta Srpskoj pravoslavnoj crkvi", navodi Rastović. 

Kosovo je, ističe, prepuno kulturno-istorijskih spomenika, manastira i crkava koji se mere u hiljadama objekata, a koji su danas u mnogim delovima Kosova u veoma teškom i lošem stanju.

"Pogotovo ako se uzme u obzir činjenica da je namera takozvanih kosovskih vlasti da sve ono što je vezano za srpsku duhovnu i kulturnu baštinu pretvori u takozvanu kosovsku baštinu. Tu se radi o jednom očiglednom istorijskom falsifikatu, namernom modeliranju i promeni i nacionalne i društvene i kulturne svesti na prostoru Kosova i Metohije, u nameri da se pokaže navodni kontinuitet kosovske istorije od najranijih perioda do danas. Tako da mislim da je ovo jedan važan momenat i može da bude ohrabrujući kao podrška Vatikana i ljudi koji tamo odlučuju da se onemogući da se naša baština i naše postojanje na prostoru Kosova i Metohije uništi", ističe Rastović. 

Docent Fakulteta političkih nauka u Beogradu Stefan Surlić takođe ocenjuje da su susreti Parolina sa srpskim zvaničnicima bili jako važni jer Sveta stolica ne priznaje Kosovo, a i vrlo je, kako kaže, senzitivna po pitanju kulturne baštine.

"Do sada su do nje stizali glasovi koje je ona i podržavala, a to je da je manastir Dečani i dalje ugrožen i da se trajno mora rešiti status između Srpske pravoslavne crkve i vlasti u Prištini i da to ne može biti stvar proizvoljnosti. I tu je Sveta stolica pokazivala određenu solidarnost. Kada tome dodamo jednu principijelnu politiku, pre svega po pitanju državnosti Kosova, mislim da je ovaj sastanak sa državnim sekretarom Svete stolice bio veoma važan jer su to u stvari na neki način i ambasadori sutra za bilo kakvu vrstu trajne normalizacije odnosa i rešavanja svih otvorenih pitanja, a pre svega uključujući i podrazumijevajući kulturnu i versku baštinu na Kosovu", kaže Surlić za Kosovo onlajn.

O tome koliko Vatikan ima sluha i uticaja u slučajevima prisvajanja srpskog kulturnog nasleđa na Kosovu, Surlić kaže da bi svakako mogao da ima uticaj, naročito, kada kosovske vlasti pravoslavne crkve i hramove predstavljaju kao rimokatoličke svetinje.

"Mogao bi da utiče pogotovo u slučajevima kada je očigledno reč o pravoslavnim crkvama i hramovima, a one se predstavljaju kao rimokatoličke svetinje koje su, ne znam na koji način, nekada u istoriji okupirane od strane Srpske pravoslavne crkve. Bar je to narativ koji predstavlja Priština. Već smo imali jednu takvu situaciju oko lokaliteta Novog Brda. Dijalog, pre svega, između Srpske pravoslavne crkve i Svete stolice može biti ključan za definisanje onoga šta jesu važni lokaliteti i sveta mesta za Srpsku pravoslavnu crkvu, a šta je i za jedne i za druge nesporno, a što pripada Rimokatoličkoj crkvi", kaže Surlić.

Inače, državni sekretar Vatikana Pjetro Parolin bio je u poseti Kosovu 2019. godine i kako je tada rečeno, poseta je bila verskog karaktera. On je osim na službi u katedrali Majke Tereze u Prištini, bio i Prizrenu, gde je posetio katedralu Sveta Marije, a sastao se i sa tadašnjim  kosovskim premijerom Ramušem Haradinajem.