Povlačenje SAD sa Zapadnog Balkana: Da li Amerika prepušta region Nemačkoj i EU?

Zapadni Balkan
Izvor: European Western Balkan

Uloga SAD na Zapadnom Balkanu biće smanjena, bez obzira na ishod predstojećih predsedničkih izbora, ocenili su istraživači Nemačkog saveta za spoljne poslove (DGAP). U tom slučaju, prema istraživačima, regionu sa nerešenim sukobima i zaustavljenim procesom integracije biće potreban ozbiljniji strateški angažman Evropske unije i Nemačke. Sagovornici Kosovo onlajna smatraju da do “povlačenja” SAD sa Zapadnog Balkana neće doći ako na vast dođe republikanac Donald Tramp. Sa druge strane, smatraju da će, ukoliko pobede demokrate, Kamala Haris prepustiti vodeću ulogu u regionu.

Piše: Milena Miladinović

“U slučaju pobede Trampa, bivšeg predsednika SAD, neki balkanski lideri, naročito predsednik Srbije Aleksandar Vučić i premijer Albanije Edi Rama, imali bi više pristupa i kontakata na visokom nivou u Vašingtonu nego prethodnih godina”, naveli su istraživači Nemačkog saveta za spoljne poslove.

Sa druge strane, ukoliko pobedi Kamala Haris, odnosi SAD prema Zapadnom Balkanu ostaće kao i do sada.

“U slučaju pobede kandidatkinje Demokratske stranke Kamale Haris, Vašington će ostati na dosadašnjem opštem kursu, ali će na Zapadnom Balkanu delovati sa manje pažnje i angažmana na visokom nivou nego za vreme predsednika Džozefa Bajdena, kome četvorogodišnji mandat ističe 20. januara”, navodi se.

Prema rečima sagovornika Kosovo onlajna, SAD neće prepustiti vodeću ulogu na Zapadnom Balkanu, jer se u prethodnom period dokazalo da Evropska unija ne može da upravlja krizom.

Po pitanju dijaloga Kosova i Srbije, naši sagovornici očekuju veće angažovanje SAD ako Tramp osvoji vlast. Ipak, ukoliko dođe do toga da nemačka administracija preuzme vođstvo na Zadnom Balkanu, prema rečima stručnjaka, to će značiti nastavak podrške kosovskom premijeru Aljbinu Kurtiju i njegovim akcijama.

Jednostrane akcije Trampa

Saradnik NVO "Nova društvena inicijativa" Aleksandar Šljuka ističe da je uloga SAD u poslednjim godinama na Zapadnom Balkanu bila presudna.

"Nije realno da SAD prepusti vodeću ulogu na Zapadnom Balkanu. Znamo da su u poslednjih 20, 30 godina imali presudnu ulogu u ovom regionu i da niko suštinski ne može da zameni jednog hegemona kao što je SAD. Međutim, ako posmatramo predstojeće izbore, realnije je da se određeni pomak u smislu većeg soliranja jedne ili druge strane naičini ukoliko na vlast dođe Donald Tramp. Ukoliko Tramp dođe na vlast mi možemo da očekujemo da će on, kao tokom svog prvog mandata, solirati i da će imati jednostrani pristup, da nekoordiniše svoje akcije toliko sa evropskim partnerima, čak i u kontekstu dijaloga Beograda i Prištine. Dijalog je sada još više u problemu, Tramp će verovatno to pokušati da iskoristi da nametne neka svoja rešenja", navodi Šljuka.

Sa druge strane, ukoliko na izborima pobedi Kamala Haris, dijalog će ostati pod vođstvom Evropske unije, smatra Šljuka.

"Ako Haris bude izabrana, mislim da ćemo videti prepuštanje glavne uloge EU u kontekstu dijaloga i stanja na Zapadnom Balkanu, ali naravno uz podršku SAD bez koje nikakvi krupni koraci neće moći da se dogode", dodao je on.

Stav Prištine i Beograda je jasan, ističe Šljuka. Beogradu više odgovara da predsednik SAD bude Tramp, dok Priština ne krije da je naklonjena demokratama.

"Ne krije se da Beograd više iščekuje Donalda Trampa, ali je značajno to što se Beograd više ne "kladi" na jednog kandidata, što nije bio slučaj ranije. Ipak, Tramp više odgovara Beogradu, kako bi se brzo izašlo iz krize u koju je zapao dijalog. Priština ne krije da im dolazak Trampa na vlast ne odgovara, oni su mnogo naklonjeniji demokratama, imaju turbulentne odnose sa republikancima, na primer odnos Kurtija i Grenela, gde vidimo trvljenja", ističe Šljuka.

Međutim, po pitanju dijaloga, dodaje on, ne treba očekivati da će izborom Trampa ili Haris doći do proboja.

"Ako situacija ostane ista, odnosno da Haris pobedi u SAD, a na Kosovu Kurti ostane na vlasti, nećemo videti rapidno poboljšanje situacije na terenu, barem ne do oktobra, odnosno do opštih izbora na Kosovu. Ako ipak pobedi Tramp, a Kurti ostane na vlasti, postojaće odlučujući pristup Amerike, ne toliko odlučujući s obzirom na krize u svetu, ali u smislu da će reoživljavanjem Vašingtonskog sporazuma i nekim sličnim alternativnim rešenjima da naprave proboj, ukoliko vide da je to moguće", zaključio je Šljuka.

Implikacije u Evropi i na Zapadnom Balkanu

Politički analitičar Afrim Kasoli istakao je da bi eventualno povlačenje Sjedinjenih Američkih Država imalo implikacije u Evropi i na Zapadnom Balkanu, jer se, kako je naveo, u prethodnim godinama pokazalo da Evropska unija nije uspela da upravlja krizom.

"Geopolitičke krize koje izbijaju u mnogim zemljama sveta, uključujući Bliski istok, a posebno iritacija na Dalekom istoku zbog Tajvana, podigle su uzbunu da će se SAD, bez obzira ko pobedi na predsedničkim izborima, Haris ili Tramp, preorijentisati na Daleki istok u cilju balansiranja i kontrole Kine. Američka nacionalna strateška dokumentacija nedavno je naglasila da Kina ostaje jedan od glavnih geopolitičkih rivala SAD, i da treba ulagati u ograničavanje ove moći tamo gde može doći do posledica po dominantnu ulogu SAD u svetu", naveo je Kasoli.

Prema njegovim rečima, povlačenje SAD imalo bi posledice u Evropi i Zapadnom Balkanu. Kasoli naglašava da je praksa pokazala da EU bez SAD ne može da upravlja krizom. Po pitanju dijaloga Kosova i Srbije, Kasoli navodi da se Amerika zalaže za taj proces koji vodi Unija, koja će biti u nezavidnoj situaciji u slučaju povlačenja SAD.

"To može imati implikacije u Evropi i Zapadnom Balkanu. Skeptičan sam da će EU uspeti da nadoknadi odlučujuću ulogu SAD, jer je praksa pokazala da je od početka 90-ih, kada je počela kriza raspada bivše Jugoslavije, EU pokazala da nije uspela u ulozi upravljanja krizom, a u nekim slučajevima, kao u okončanju rata u Bosni ili na Kosovu, američki faktor je bio odlučujući. SAD su do sada bile za dijalog pod okriljem EU, ali ako dođe do američkog povlačenja, vidim nezavidnu situaciju i za region i za EU", rekao je Kasoli.

Ipak, ne veruje da će se Amerika povući preko noći, čak i ako Donald Tramp dobije predstojeće predsedničke izbore. Kako ističe, najpre mora doći do rešenja za krizu u Ukrajini.

"Skeptičan sam da će se to dogoditi bez završetka rata u Ukrajini. Ne verujem da će se SAD povući iz Ukrajine, kao što se desilo sa Avganistanom, bez podrške, jer znaju da Ukrajina ne bi mogla da izdrži rusku agresiju da te podrške nije bilo. Tako da ne verujem da će se SAD povući čak i ako Tramp pobedi, uprkos izbornim izjavama da može da reši krizu u roku od jednog dana, ne verujem da će se iznenada povući bez epiloga rata u Ukrajini. Sa završetkom krize u Ukrajini može se stvoriti jedna realnost. Ako se rat u Ukrajini završi razmenom teritorija ili većom autonomijom za entitete koji govore ruski, to će biti odlučujuće za politička dešavanja u drugim delovima Evrope", smatra Kasoli.

Kasoli je mišljenja da će "borba protiv Kine" ostati geopolitička orijentacija SAD.

"Ne verujem da će se SAD povući preko noći, iako je njihov dugoročni strateški cilj da ograniče Kinu. Da ne zaboravimo da je Kina pretnja evropskoj bezbednosti svojim dvostrukim delovanjem prema međunarodnim medijima. S druge strane, njena ekonomska moć je počela značajno da slabi evropsku ekonomsku moć, a sa druge strane i podrška koju daje Rusiji u ratu u Ukrajini, gde utiče na pretnju bezbednosti i miru u Evropi. Stoga, upravljanje ovom dvostrukom pretnjom ostaje glavna geopolitička orijentacija SAD u narednoj deceniji", zaključio je Kasoli.

Nemačka bez političke volje

Ukoliko na predsedničkim izborima u SAD pobedi kandidat republikanaca Donald Tramp, Amerika će nastojati da održi stabilnost na Zapadnom Balkanu, dok će, u slučaju pobede, kandidatkinja demokrata Kamala Haris prepustiti pitanje regiona nemačkoj administraciji, koja nema političku volju da izvrši pritisak na Prištinu, smatra Marko Miškeljin iz Centra za društvenu stabilnost.

Miškeljin podseća da je Tramp tokom svog prethodnog predsedničkog mandata vratio Ameriku „u žižu“ događaja i razgovora na Balkanu.

„Prvo, imenovao je Ričarda Grenela, koji je u tom momentu bio ambasador SAD u Nemčkoj, za njegovog predstavnika u razgovorima. Mislim da upravo to može biti opet slučaj ukoliko Donald Tramp bude taj koji će dobiti poverenje građana. Mislim da će se u tom slučaju nastaviti interesovanje SAD za stabilnosti u regionu. Upravo nam je prethodni period pokazao da jedino SAD na konkretan način mogu da pritisnu prištinsku administraciju, ali da daju i konkretne rezultate kada govorimo o privrednoj saradnji i rastu“, rekao je Miškeljin.

Sa druge strane, ukazuje da će demokrate, u slučaju da Haris pobedi na izborima u SAD, naročito ukoliko se ima u vidu njeno nepoznavanje spoljne politike i događaja 90-ih godina, najverovatnije prepustiti Balkan Nemačkoj, odnosno njihovoj spoljnoj politici.

Miškeljin smatra da Nemačka više nema kapaciteta da utiče na razvoj situacije na Balkanu kao ranije i da ne postoji politička volja Berlina da izvrši pritisak na prištinsku stranu, ukoliko je to potrebno.

„Iako na prvu loptu prištinskoj administraciji odgovara da Nemačka bude ta koja će se više pitati, ipak ako govorimo o tome da je u interesima i jednih i drugih normalizacija odnosa i normalan život svih građana KiM, videli smo da Nemačka više nema taj kapacitet da utiče na način na koji je uticala ranije. Videli smo da generalno ne postoji način, odnosno ne postoji volja da se u momentima kada je to potrebno prekori i prištinska strana“, zapaža Miškeljin.

Kako kaže, to sa SAD, za vreme Trampa, nije bio slučaj, podsećajući da je Grenel oborio prvu vladu kosovskog premijera Aljbina Kurtija.

Povlačenje SAD – nastavak podrške Kurtiju

Naučni saradnik u Institutu za međunarodnu politiku i privredu Aleksandar Mitić ocenjuje da bi dolazak republikanca Donalda Trampa na čelo SAD mogao da doprinese promeni politike prema Kosovu u korist srpske strane, dok bi eventualno jačanje uticaja Nemačke i EU na prostoru Zapadnog Balkana, posle izbora u SAD, značilo nastavak podrške kosovskom premijeru Aljbinu Kurtiju, koji, ističe, vrši konstantan pritiask na srpski narod.

Mitić ukazuje da analiza Nemačkog saveta za spoljne poslove, u kojoj se navodi da će uloga SAD na Zapadnom Balkanu biti smanjena, bez obzira na ishod izbora, naglašava nameru SAD da se povuku sa Zapadnog Balkana, ali i ulogu Nemačke, kao faktora koji bi mogao da stabilizuje region.

„Ono što znamo je, i tu se slažem sa analizom, da nakon izbora nećemo imati administraciju Džozefa Bajdena koji je bio povezan sa ovim regionom, nažalost, na jedan negativan način. Činjenica je da je tokom njegove administracije na KiM došlo do jedne vrlo ozbiljne destabilizacije na štetu srpskih interesa, što nije samo njegova odgovornost, već je najveća odgovornost upravo nemačke administracije“, rekao je Mitić za Kosovo onlajn.

Nemačka je, ukazuje, bila ta koja poslednjih godina kroz podršku nekadašnjem premijeru Kosova Ramušu Hradinaju, i aktuelnom premijeru Aljbinu Kurtiju, najviše destabilizovala region, i situaciju na Kosovu, na štetu Srba, a u interesu Albanaca. 

Napominje da je Nemačka isto učinila u BiH po pitanju Republike Srpske, putem visokog predstavnika Kristijana Šmita i raznih drugih pritisaka.

Mitić konstatuje da nemačkoj administraciji nikako ne bi išlo u prilog da na predstojećim predsedničkim izborima u SAD pobedi Donald Tramp.

„Izvesno je da se računa u toj analizi na eventualni dolazak administracije Trampa, to svakako ne bi odgovaralo Nemačkoj, jer znamo kakav je istorijat imala Trampova administracija sa Nemačkom, znamo kakav je istorijat imao Ričard Grenel sa Nemačkom i činjenica je da su mnogi sukobi između Nemačke i SAD po pitanju politike na Balkanu u vreme Trampove administracije bili ti koji su išli preko sukoba Nemačke sa Grenelom kao bivšim ambasadorom SAD u Berlinu“, pojašnjava Mitić.

Grenel, kao predstavnik Trampove administracije, ističe, nije bio idealan, ali je ipak uvažavao donekle i neke srpske interese i doprineo je da dođe do određene stabilizacije odnosa i normalizacije makar po pitanju ekonomije.

„To je nešto što nakon odlaska ove administracije nismo videli, dakle u vreme Bajdenove administracije gledamo samo jednostrano ugrožavanje interesa Srba, jednu politiku podrške prema Kurtiju, koju on zaista uživa, u kojoj profitira i u kojoj čini sve što hoće“, ukazuje on.

Nemci, dodaje, igraju ulogu aktera koji u potpunosti podržava Kurtija, dok SAD pokušavaju da balansiraju da ne bi u potpunosti „izgubile“ vezu sa Beogradom.

Međutim, ako se gledaju preporuke iz izveštaja Nemačkog saveta, Mitić izražava bojazan da ne postoje neki posebni razlozi za optimizam.

„Ono za šta se oni zalažu, tu je čitav jedan set mehanizama kojim bi se vršio dodatni pritisak na Beograd. Dakle, način kako da upotrebimo Kaju Kalas, kao zamenika Borelja, za što agresivniju politiku prema Beogradu, kako da iskoristimo Plan rasta za Zapadni Balkan kao oružje za pritisak na Beograd, kako da se iskoristi Berlinski proces u tom smislu, kako da se iskoristi specijalni izaslanik, odnosno naslednik Zaracna, kako da se primora Beograd na što veće ustupke nego što je već činio“, naveo je Mitić.

Jedini pozitivan razvoj događaja za srpsku stranu, u trouglu - jedna i druga američka administracija i Nemačka, bi bila, kako ocenjuje, eventualna pobeda Donalda Trampa koja bi donela drugačiju dinamiku u politici SAD prema regionu.

„Ova dinamika sada sa eventualnim kontinuitetom Bajdenove administracije sa administracijom Haris tu neće biti nekih prevelikih pomeranja bez obzira što Haris nema iskustva i interesovanja za region. Sama administracija SAD i Stejt department neće odustati od Balkana i pritiska na Srbiju čak i da dođe do tog smanjenja interesovanja u Beloj kući“, kazao je Mitić.

On zapaža da je politika i SAD i EU u celini bila negativna prema Beogradu.

„Dakle to je u neku ruku izbor između dva zla, jer ako pogledamo situaciju na KiM i kada pogledamo nedostatak interesovanja da se poboljša situacija za Srbe na KiM i ta politika skrivene, a nekad i neskrivene podrške Aljbinu Kurtiju za sve što radi i brutalan pritisak i ultimatum na Beograd po pitanju Ohrida od strane Kvinte, zaista je pitanje šta je bolje“, naglasio je Mitić.

Činjenica je, dodaje, da je izuzetno loše za Beograd ako Nemačka bude ta koja bude vodila politiku EU. 
Sa druge strane, primećuje, i aktuelna američka politika je takva da su se „igrali čas dobrog, čas lošeg policajca“.

„Promena u smislu dolaska Trampove administracije bi možda promenila tu dinamiku i možda bi s tog aspekta uloga SAD bila važna zbog pritiska na Kurtija, jer ko će da izvrši pritisak na Kurtija. Poslednji koji je vršio pritisak na Kurtija je bio Grenel i Trampova administracija. Posle toga svi ga puštaju da radi šta god hoće i jednostavno, ako gledamo sa tog aspekta, tu bi recimo ta veća uloga američke administracije, kao načina pritiska na Kurtija, bila nešto što bi moglo da bude korisno“, smatra Mitić.

Međutim, neizvesno je kakvi će da biti rezultati izbora. 

Prema Mitićevim rečima, izvesno je da SAD može sebi da priušti da ne bude na Balkanu i da se ne bavi toliko Kosovom, odnosno da smanji svoj intenzitet delovanja.

„EU to ne može, Nemačka ne želi, ona želi da igra tu ključnu ulogu i ima te određene mehanizme, ali ako Nemačka ne promeni pristup i nastavi sa politikom koju smo imali pod dvojcem Šolc-Berbekova to je izuzetno loše za srpske nacionalne interese i svakako da bi trebalo da učinimo sve da ne dođe do tog kontinuiteta, odnosno da se takva politika promeni koliko je god to moguće“, zaključio je Mitić.