Pravo na javno izražavanje mišljenja i rušenje ustavnog poretka, ima li razlike?

Hapšenje Srećka Sofronijevića iz Zvečana prošle subote na prelazu Brnjak zbog navodno počinjenih krivičnih dela iz 2021. godine, koja je Kosovska policija odmah okrakterisala kao "rušenje ustavnog poretka Kosova", još jednom su podstakla licitiranja koliko Srba ima na spiskovima Prištine za hapšenje pod sumnjom da su "ugrozili ustavni poredak" i šta sve može da se krije iza ove formulacije.

Kazne zaprećene za ovo krivično delo, prema Krivičnom zakoniku Kosova, idu do deset godina zatvora, a iskusni pravnici, sagovornici Kosovo onlajna, kažu da se "urožavanje ustavnog poretka" u praksi pokazalo kao veoma rastegljiv pojam do te mere da Srbi više ni ne znaju zbog čega mogu da budu optuženi.

Pre dve godine, vršilac dužnosti komandira Severne policijske stanice Goran Živković rekao je da na spisku osoba koje se sumnjiče za kršenje ustavnog poretka Kosova ima 58 imena, a prema podacima koje je prošle nedelje iznela Srpska lista taj broj sada prelazi 80 i na spisku su, kako tvrde, i lekari, privrednici, politički predstavnici srpskog naroda, direktori javnih institucija i ustanova.

Nekadašnji sudija Višeg suda u Kosovskoj Mitrovici Nikola Kabašić kaže za Kosovo onlajn da niko ne zna koliko je Srba na spisku kosovskih vlasti za hapšenje za krivično delo "napad na ustavni poredak Kosova", jer je svako učešće Srba u bilo kakvom protestu protiv neke odluke vlade Kosova automatski proglašavano za napad na ustavni poredak.

"Da mi imamo posla sa nekom razvijenom evropskom demokratijom i razvijenim pravosuđem znali bismo da će na kraju ovakve optužbe biti odbačene jer se na kraju krajeva to kosi sa našim pravom na okupljanje i na javno izražavanje mišljenja. To su evropski standardi, ali nažalost na Kosovu je sve ispolitizovano", kaže Kabašić.

On podseća da je, kada su Srbi izražavali svoje nezadovoljstvo blokadom puteva 2022. godine, ministar unutrašnjih poslova Dželjaj Svečlja izlazio sa optužbama da je reč o napadu na ustavni poredak.

"Jedan od uslova ljudi na barikadama bio je da se stave van snage sve eventualne skrivene optužnice o kojima se pričalo da ih Kosovo ima. Čak su i pet zemalja Kvinte garantovale predsedniku Vučiću da niko od učesnika nenasilnog otpora neće biti procesuiran, ali kao što vidite u slučaju Srećka Sofronijevića, to nije tačno i nisu se držali toga. Da je reč o političkoj instrumentalizaciji jasno je, jer je Srećko ranjeni civil, ranjen u grudni koš s leđa dok je bio u svom dvorištu. Nije se krio, bio je sve vreme dostupan pravosudnim organima i mogli su svakog trenutka da sa njim obave razgovor. Malo je čudno što ga nakon dve i po godine od tog događaja spektakularno hapse i kreću sa ovom istragom", kaže Kabašić.

Veliki broj Srba, kako navodi, uhapšen je na protestima maja prošle godine u Zvečanu kada su albanski gradonačelnici uz pomoć policije ušli u opštinske zgrade na severu i kada je došlo do konfrotacije građana sa policijom i Kforom. 

"Tada je veliki broj Srba bio uhapšen ili zbog napada na novinare ili zbog kršenja ustavnog poretka, držani su u pritvoru po nekoliko meseci pa pušteni da se brane sa slobode uz visoke iznose jemstva koje su morale da plate njihove porodice. Ti procesi su i dalje aktivni i u fazi su istrage, a optužnica ni presuda nema", kaže naš sagovornik. 
Članom 114 Krivičnog zakonika Kosova, kako objašnjava, određeno je krivično delo "napad na ustavno uređenje Republike Kosovo" i ima tri oblika. 

"Najblaži oblik, za koji je propisana kazna do pet godina zatvora je kada neko nasiljem ili pretnjom da će primeniti nasilje ugrozi ustavni poredak tzv. Republike Kosovo. Pod teže oblike spada kada neko primenom nasilja ili pretnjom da će primenti neku silu pruži aktivan otpor uspostavljanju poretka Republike Kosova i tu je kazna najmanje pet godina, a najveća kazna od 10 godina zatvora je za onoga ko na nasilan način ili pretnjom da će primeniti nasilje ugrozi nezavisnost Kosova. Znači, sve je vezano za teritorijalni integritet, suverenitet i na kraju nezavisnost Kosova, ali iz ove formulacije vi ne znate koje su to radnje koje neko može da izvrši da bi potpao pod udar zakona po pitanju ovih normi. Tako da se svako delovanje Srba - aktivan i pasivan otpor kroz demonstracije, pravljenje barikada, podvodi pod član 2 ili 3, pa i protesti protiv odluka Vlade, iako su one i same nezakonite kao što je eksproprijacija, mogu da se smatraju ugrožavanjem ustavnog poretka", ističe Kabašić. 

O napadu na ustavni poredak Kosova, ukazuje naš sagovornik, moglo bi da se govori i u slučaju visokih predstavnika vlade ili ministara. 

"Kada kažu da je Kosovo međufaza u krajnjem cilju ujedinjenja Kosova i Albanije, da budem ironičan, šta je to nego napad na ustavni poredak Kosova? Onda bi oni trebalo da odgovaraju jer negiraju državnost Kosova i granice. Ako zaista specijalni tužilac želi da sprovodi zakon jednako prema svima, trebalo bi da pokrene postupak i prema njima", ukazuje Kabašić.

Povodom izjave predsednika Srbije Aleksandra Vučića posle hapšenja Sofronijevića, da će svi koji krše ustavni poredak Srbije biti hapšeni i procesuirani, Kabašić kaže da treba napraviti granicu šta je podložno procesuiranju.

"Ako ne volimo ono što se prema nama radi, ako nam se guši sloboda govora i pravo okupljanja, pitanje je da li mi možemo da postupamo kao nedemokratska zemlja. S tim što, opreza radi, ima i te kako velikih napada na ustavni poredak Srbije, ali mi moramo da napravimo tu granicu koja je vrlo tanka između prava na slobodu izražavanja i načina procesuiranja. Nekada su jednostavno u pitanju samo političke izjave koje ne treba da budu procesuirane nego su deo demokratskog miljea i procesa kojem svi težimo", kaže Kabašić.

O tome na koga sve može da se odnosi poruka srpskog predsednika, docent na Pravnom fakultetu Univerziteta u Kosovskoj Mitrovici Duško Čelić kaže da su dosad srpske pravosudne vlasti, pre svega tužilaštva, bile veoma uzdržane po pitanju krivičnog progona građana Kosova albanske nacionalnosti koji su bili pripadnici paravojnih i parapolicijskih formacija.

"Naročito onih koji su poslednjih godinu, dve, bili akteri nasilnih dela, rekao bih čak i krivičnih dela protiv Srba - upucavanja Srba, maltretiranja Srba po više osnova, zloupotreba u smislu sistemske diskriminacije nad Srbima, nasumičnog hapšenja Srba, provizornog određivanja pritvora koji je postao zamena za krivičnu sankciju. Dakle, ako bismo tako tumačili, mogli bismo da vidimo kao osumnjičena lica brojne pripadnike albanskih paravojnih formacija, pa i njihovih policijskih snaga“, kaže Čelić za Kosovo onlajn. 

Što se tiče optužbi protiv Srba na Kosovu za narušavanje kosovskog ustavnog poretka, on ističe da je danas svaki građanin Kosova srpske nacionalnosti potencijalni osumnjičeni za to delo, odnosno svako ko je bio na protestu ili barikadi i ko ništa nasilno nije učinio.

"Apsolutno sve što je protivno bilo kojoj pravnoj normi u tom njihovom Ustavu, od preambule pa do završnih odredaba, kosovske vlasti mogu da tumače kao narušavanje ustavnog poretka. Tu ne spada samo ono klasično što bi se u državama definisalo kao narušavanje pravnog poretka, jedinstva vlasti, državnih simbola, nego gotovo sve. Kosovske vlasti danas, figurativno da kažem, mogu da podvedu pod narušavanje ustavnog poretka, a nažalost i podvode čak i proteste, koji su političke prirode i nenasilni i koji predstavljaju elementarno ljudsko i demokratsko pravo", kaže Čelić.

Kako smatra, niko ne može da zna koliko je ljudi na spiskovima osumnjičenih da su navodno narušili ustavni poredak Kosova, jer, kako ističe, Priština time vrlo vešto manipuliše u funkciji zastrašivanja Srba.

"Jedan broj ljudi je zbog toga morao da napusti teritoriju KiM jer prosto ne znaju šta ih čeka ako eventualno potpadnu pod jurisdikciju Kosova. Moje su pretpostavke da na tim spiskovima, iako oni tvrde da ne postoje tajni spiskovi i tajne optužnice, a što nije tačno, ima više stotina, a možda i više hiljada ljudi", kaže Čelić.

Na sličan način razmišlja i nekadašnji tužilac Nenad Trifunović koji kaže za Kosovo onlajn da je jasno da je jedini cilj optužnica koje se podižu protiv Srba za navodno kršenje ustavnog poretka Kosova da Srbi napuste Kosovo i da se ne vrate oni koji bi to želeli. 

„Očigledno je da smo svi mi na ovaj ili onaj način ugroženi, jer kada dođemo u situaciju da više ne znamo zbog čega možemo da budemo optuženi, onda dolazimo u poziciju da svako ko je Srbin bude kriv zato što je Srbin i pravoslavac i zato što smeta nekome na ovom području“, kaže Trifunović.

On navodi da optužnice protiv Srba očigledno nisu argumentovane, da su nasumične i proizvoljne, i da su nekada vezane za situacije kada neki Albanac ima imovinski spor sa Srbinom.

"Onda se odjedanput neko posle 25 godina seti da je taj čovek učinio nekakav ratni zločin i svi mi vidimo vrlo jasno da je jedini cilj tih optužnica da se taj čovek eliminiše sa Kosova i ne samo on nego svi drugi koji bi želeli da se vrate ili da oni koji su tu napuste Kosovo. Kada pogledamo statističke podatke, nažalost vidimo da nas je sve manje i manje, ljudi su zbunjeni i uplašeni i za sebe i za budućnost svojih porodica", ističe Trifunović. 

Kako napominje, kada se govori o ustavnom poretku Kosova, mora da se pođe od Rezolucije 1244, a imajući nju u vidu, Ustav Kosova je, kaže, "u ozbiljnom problemu" jer do proglašenja nezavisnosti Kosova nije došlo sporazumom.

"Rezolucija 1244 je tu vrlo jasna, da do budućeg statusa Kosova može da dođe sporazumom svih strana – srpske, albanske i međunarodnog faktora, a to znači velikih sila koje bi u Savetu bezbednosti takav sporazum morale da potvrde novom rezolucijom. Prema tome, kada govorimo o ustavnom poretku Kosova, tu moram da stavim veliki i ozbiljan znak pitanja. Šta je ustavni poredak Kosova, da li se on može tako nazvati i da li je u saglasnosti sa Rezolucijom 1244?", navodi Trifunović.

Bivši tužilac je mišljenja da je aktuelna situacija posledica gašenja srpskih institucija na Kosovu, policije, pravosuđa i civilne zaštite.

"Sami smo sebe doveli u tu situaciju jer smo pre toga imali vrlo mali broj osuđujućih presuda, 2002. godine ih je bilo dve, 2015. pet ili šest, a nakon gašenja naših institucija i ulaskom u kosovske institucije, u kojima smo nažalost statirali, i koje nisu bile kredibilne, došli smo u situaciju da imamo hiperprodukciju takvih optužnica i bojim se da će se to nažalost dešavati i u budućnosti", kaže Trifunović.

Srećko Sofronijević, podsetimo, bio je teško ranjen tokom akcije Kosovske policije 13. oktobra 2021. godine u blizini svoje kuće. Osumnjičen je za krivična dela pokušaj teškog ubistva, napad na službeno lice, posedovanje i neovlašćeno držanje oružja, poziv na otpor i učešće u neredima. Sve vreme nakon događaja za koji se optužuje živeo je u svojoj kući u Zvečanu. Uhapšen je proteklog vikenda na prelazu Brnjak na kom je zaustavljen u kolima u kojima su bila i njegova supruga i deca. Osnovni sud u Prištini odredio mu je pritvor do 30 dana.