Predizborna kampanja na Kosovu: Jezik mržnje, tužbe i kazne

Pljušte uvrede, pretnje, ali i kazne. Predizbornu kampanju na Kosovu obeležila je nikada oštrija retorika ključnih političkih oponenata zbog koje su platili više od 400.000 evra kazni. Za istraživače previše zapaljivih izjava i jasan jezik mržnje. Za sagovornike Kosovo onlajna očekivan sukob unutar albanskog političkog korpusa i još očekivanije targetiranje srpske zajednice. Tu je i „pitanje za milion dolara“: Da li će „dan posle“, 10. februar, smiriti ili jos više rasplamsati strasti.

Piše: Arsenije Vučković

Prema istraživanju NVO Demokratija na delu poslednje tri nedelje predizborne kampanje na Kosovu praćene su jezikom mržnje, a samo tokom poslednjih sedam dana zabeleženo je 48 slučajeva u kojima su političke stranke koristile zapaljivu retoriku i jezik mržnje.

Na internetu je zabeleženo i 623 slučaja govora mržnje, a od kojih je veliki deo distribuiran putem video snimaka koje su objavile političke stranke.

Istovremeno, analizirajući rad 152 portala ova NVO je identifikovala oko 130.000 komentara od kojih se sedam odsto bilo usmereno protiv kandidata za premijera Samoopredeljenja Aljbina Kurtija, po pet procenata prema kandidatima DPK Bedri Hamzi i ABK Ramušu Haradinaju i četiri odsto protiv kandidata za premijera iz redova DSK Ljumira Abdidžikua.

O zapaljivoj retorici tokom kampanje svedoči i više od 400.000 evra naplaćenih kazni Izbornog panela za žalbe i predstavke.

Najviše je platila DSK, a najveći broj pritužbi i kazni dobilo je Samoopredeljenje.

Mada su kazne pljuštale uglavnom zbog uvrede političkih oponenata, ovaj Panel je u ponedeljak prihvatio žalbu DPK i kaznio Pokret Samoopredeljenje sa 35.000 evra zato što su na predizbornom mitingu u Srbici pristalice ove stranke visoko podigle tri prsta što je „isključivo srpski simbol, koji je u poslednje tri godine poprimio nacionalistički prizvuk, nakon što su ga srpske paravojne snage koristile u ratovima na Balkanu“.

„Kada imate loše komšije, morate imati visok moral i napunjenu pušku“, poručio je Kurti u utorak u Podujevu.

Izborni panel još nije reagovao, ali jeste ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja u Vladi Srbije Nemanja Starović.

„Moramo zaustaviti ovog ratnog huškača pre nego što dođe do katastrofe. Čehovljev pištolj uvek opali - nemojmo se zavaravati da Kurtijev neće“, napisao je Starović na društvenoj mreži „X“.

„Predizborna karta“

Koordinator Radne grupe Nacionalnog konventa o EU za Poglavlje 35 Dragiša Mijačić kaže u razgovoru za Kosovo onlajn da ovakve izjave Kurtija nisu iznenađenje.

„Govor mržnje u toku kampanje i etnonacionalistički narativi nisu novina na Balkanu, svakako ne ni na Kosovu. U kosovskoj kampanji prednjači Pokret Samoopredeljenje koji forsira tu vrstu govora u javnom diskursu. Manje možemo čuti od ostalih političkih partija, uključujući i političke partije koje su direktno nastale od OVK“, smatra Mijačić.

Objašnjava da je izborna kampanja Pokreta Samoopredeljenje i usmerena ka prezentaciji rezultata vlade u odnosu na srpsku zajednicu, naročito na severu Kosova.

„Pojačana kampanja Samoopredeljanja reflektuje njihovu glavnu kartu na koju igru na ovim izborima, a to je sve ono što su radili prema srpskoj zajednici, pre svega onima koji žive na severu Kosova. Tako da nije iznenađenje da se Aljbin Kurti i Pokret Samoopredeljenje opredelio na tu kartu nacionalističkog diskursa u svojim javnim nastupima tokom kampanje“, ističe Mijačić.

Stranke su do sada platile više od 400.000 evra kazni zbog nepoštovanja pravila tokom kampanje i to je nešto što se prema Mijačiću ponavlja kroz svaki izborni ciklus.

Izdvaja kaznu koju je Samoopredeljenje moralo da plati početkom nedelje zbog podizanja tri prsta na mitingu ove stranke u Srbici gde je Kurti dočekan uz zvižduke i petarde.

„I to je kažnjen jednom neverovatnom sumom od 35.000 evra. Podizanje tri prsta se smatra jednim činom provokacije imajući u vidu šta ta tri prsta predstavljaju u okviru srpske zajednice i sve ono kako Albanci doživljavaju šta se događalo devedesetih“, navodi Mijačić.

Podseća da je većina drugih kazni ipak bila mnogo manja, u rasponu od 5.000 do 10.000 evra.

„Zaista je bilo puno kazni i pitanje je da li će se to odraziti na glasačko telo. Ali, na budžete političkih subjekata svakako hoće“, zaključuje Mijačić.

Retorika „referenduma“

Analitičar iz Prištine Afrim Kasoli smatra da su pojačane tenzije u predizbornoj kampanji, uključujući i zapaljivu retoriku i jezik mržnje odraz političke situacije na Kosovu u kojoj je za Kurtija 9. februar „referendum“, a za opozicione stranke pitanje „života ili smrti“.

„Vređajući govor i govor mržnje koje koriste političke partije u ovoj kampanji jeste njihov način shvatanja i doživljavanja ovih izbora. Figurativno govoreći, za svaku političku partiju ovi izbori su od životnog značaja. Za njih je to na neki način pitanje života ili smrti, zato što Pokret Samoopedeljenje smatra ove izbore kao mogućnost potvrđivanja vlasti“, kaže Kasoli za Kosovo onlajn.

Podseća da Aljbin Kurti ove izbore predstavlja kao „referendumske“.

„Nekoliko puta je premijer Kurti pozvao da se ovi izbori shvate kao neka vrsta referenduma na kome bi građani Kosova ocenili uspešan rad vlade. Istovremeno, za opozicione partije je ovo od životnog značaja, uzimajući u obzir rezultate poslednjih izbora i veliku razliku koju je Samoopredeljenje ostvarilo. Zato im je sada neophodno političko uzdizanje“, naglašava Kasoli.

U tome vidi i ključne razloge zbog kojih je stvorena izborna atmosfera puna tenzija, ali i veliki broj pritužbi i kazni na ponašanje učesnika tokom kampanje.

„Institucije koje se bave praćenjem izbora do sada su odredile veoma visoke kazne političkim strankama koje prelaze 400.000 evra. To je presedan uzimajući u obzir prethodne izborne kampanje“, naglašava Kasoli.

Precizira da se Aljbin Kurti ističe u zapaljivoj retorici zato što želi da se predstavi kao istinski „lider za harizmom“ u odnosu na sve svoje oponente.

„Počeo je kampanju uvredljivim jezikom prema liderima opozicionih partija, kalkulišući i uzimajući u obzir naš politički osećaj za harizmu lidera, predstavljajući sebe kao jednog istinskog lidera u odnosu na svoje protivnike i da nema dostojnog protivnika“, navodi Kasoli.

Objašnjava da je Kurti ovu kampanju zasnovao na istraživanju po kome na Kosovu više od 30 odsto mladih više glasa za političke lidere neko za programe.

Otuda je, podseća, i jedini kandidat za premijera koji nije izložio svoju viziju upravljavanja vladom od 2025. do 2029. godine.

„Kurti je upotrebio tu političku i socijalnu atmosferu, koristeći uvredljiv jezik prema političkim protivnicima kako bi što više mobilisao izborno telo svojom harizmom i liderstvom“, ističe Kasoli.

„Dezinfekcija“ i birači

Desetak kilometara dalje, u Gračanici, zapaljivu predizbornu retoriku tumače kao pokušaj „dezinfekcije.

„Generalna tendencija nedemokratskih država jugoistočne Evrope, ali i širom sveta je da aktuelna vlast koristi sve državne resurse i potencijale kako bi izvršila dezinfekciju opozicije, dezinfekciju medijskog prostora, dezinfenkciju političkih protivnika. Na Kosovu je stvar tim još gora jer aktuelna vlast i opozicija koriste svaku priliku da ukažu na srpsku opasnost, na problem srpskog pitanja jer političke elite kosovskih Albanaca nemaju šta da ponude svojim biračima osim borbe sa Srbijom. I na taj način dobijaju političke poene i poverenje svoji birača“, kaže u razgovoru za Kosovo onlajn istoričar Aleksandar Gudžić.

Smatra da ovakva politika dugoročno može dovesti do međuetničkih sukoba i nasilja koji u nekom trenutku mogu eskalirati.

„Do sada smo imali kontrolisane sukobe. Ne znamo šta može da se desi da ti sukobi proizvedu ogromno nasilje i da Srbi dožive pogrom 17. marta ili u krajnjem ishodu da dožive sudbinu carigradskih ili anadolskih Grka, da prosto nestanu sa ovih prostora“, upozorava Gudžić.

Animoziteti i posledice

Programski koordinator Fondacije BFPE za odgovorno društvo Stefan Vladisavljev smatra da visok nivo tenzija tokom predizborne kampanje ukazuje na veliki animozitet između albanskih partija na Kosovu, a da će od rezultata 9. februara zavisiti i da li će doći do zaokreta, uključujući i narativ prema manjinskim zajednicama. 

„Govor mržnje kome svedočimo ukazuje da je i sama predizborna atmosfera prilično pod visokim nivoom tenzija. Pritom ne mislimo samo na odnos koji dominantne političke moći na Kosovu imaju prema srpskoj manjini, već i koji imaju međusobno. Čini se da postoji izuzetno visok nivo animoziteta između albanskih partija. Način na koji se komunicira u predizbornoj kampanji je takođe oličen u kaznama koje su propisane za kršenje pravila kampanje i iskazivanje govora mržnje“, naglašava Vladisavljev za Kosovo onlajn.

Smatra da su povećane tenzije rezultat „prelivanja“ događaja sa severa Kosova i da bi 9. februar mogao da bude kulminacija, ali i „početna tačka“ buduće atmosfere u kosovskom društvu.

„Veći visok nivo tenzija koji je prouzrokovan na samom severu Kosova se negde prelio i na ostatak društva i čini se da će 9. februar da bude kulminacija svega toga. Rezultati koji će tada biti svakako će poslužiti kao početna tačka za dalji razvoj atmosfere u celokupnom društvu koje je u ovom trenutku pod vodstvom partije Samoopredeljenje i lidera i narativa koje plasira. Da li će doći do ublažavanja narativa, do određenog zaokreta u odnosu prema manjinskim narodima ostaje da se vidi, ali to će umnogome zavisiti od toga ko se 10. februara ujutro probudi kao pobednik parlamentarnih izbora na Kosovu“, smatra Vladisavljev.

Naelektrisana atmosfera i razmena optužbi između vodećih albanskih stranaka kulminirala je 27. januara incidentom u Srbici kada su Aljbin Kurti i njegove pristalice napadnute zbog čega je morala da reaguje i policija.

Vladisavljev ovaj događaj tumači kao odgovor na retoriku koju lider Samoopredeljenja i sam koristi.

„Narodi gde god da su na svetu imaju problem kada autoritet pređe određene granice. Ukoliko vi u kontinuitetu imate u javnom narativu plasiranje govora mržnje za očekivati je da ćete da naiđete na neku vrstu protesta. Pitanje je da li su samo akteri koji plasiraju govore mržnje i pozivaju na određenu vrstu delovanja na osnovu tog govora mržnje dovoljno konstruktivni da prihvate kritiku i adaptiraju neke svoje politike. Rekao bih da ova situacija nije specifična samo za teritoriju Kosova, već se može pronaći i u drugim delovima regiona“, precizira Vladisavljev. 

Komentarišući odluku Izbornog panela za žalbe i predstavke kojom je Pokret Samoopredeljenja kažnjen sa 35.000 evra zbog isticanja tri prsta na istom tom mitingu u Srbici, Vladisavljev kaže da je reč o „igri simbolima“.

Upozorava da je mnogo opasnije ukoliko se takve tenzije preliju na celokupno kosovsko društvo i posle izbora.

„Simbolika igra znatnu ulogu u kreiranju narativa i postoje načini na koji se različiti simboli tumače iz različitih perspektiva. Siguran sam da postoje određene vrste provokacija koje su između takvih dela prikrivene. Ali, ne bih stavljao preveliki značaj na potencijalne simbole već bih ukazao na potencijalnu opasnost ukoliko ove tenzije pređu određene granice pristojnosti i preliju se na celokupno društvo koje prevazilazi svakako ono što je obuhvaćeno predizbornom kampanjom i neposrednim rezultatima izbora“, zaključuje Vladisavljev. 

Strategija polarizacije

Saradnik Centra za evropske politike Miloš Pavković ocenjuje da  Pokret Samoopredeljenje i njihov kandidat za premijera Aljbin Kurti koriste „strategiju polarizacije“ zbog čega očekuje da će oni sve do 9. februara koristiti pojačanu nacionalističku retoriku koja može da se „utiša“ samo ukoliko ne budu bili u mogućnosti da sami formiraju novu vladu.

„To je strategija polarizacije koja ide na ruku Samoopredeljenju i koju obilato koriste, a ponajviše u samoj kampanji. Pretpostavljam da će Samoopredeljenje i Kurti nastaviti da koriste tu pojačanu nacionalističkju retoriku i govor mržnje sve do samog dana izbora, a da će nakon izbora to zavisiti od izbornih rezulta“, kaže Pavković za Kosovo onlajn.

Uveren je da će Pokret Samoopredeljenje tu retoriku „utišati“ samo u situaciji da će morati da tragaju za koalicionim partnerima ukoliko ne budu imali dovoljan broj mandata u parlamentu da samostalno formiraju vladu.

„U tom slučaju će verovatno i smanjiti nacionalističku retoriku i govor mržnje kako bi lakše pridobili partnera. Ukoliko Samoopredeljenje pak osvoji apsolutnu većinu na izborima, oni nemaju razloga da obustave tu praksu i verujem da će nastaviti sa nacionalističkom retorikom i sa svim politikama koje su i do sada sprovodili i prema albanskim strankama, ali pre svega prema srpskoj zajednici, a bile su vrlo nacionalističke i ekstremne“, ističe Pavković.

Ne isključuje mogućnost i da se pojačana nacionalistička retorika nastavi i po završetku izbora.

„To je svakako moguće, ali to je manir koji je uveo Samoopredeljenje u vlast. Oni su podigli visoko lestvicu pa su ih pratile i druge stranke. Mislim da će to pre svega zavisiti od samog Samoopredeljenja kako se budu ponašali, kako budu određivali politički diskurs, tako će se i ostale albanske partije na Kosovu prilagođavati“, smatra ovaj analitičar.