Kontroverzni Nikola Džufka – samozvani sveštenik kao „kec u rukavu“ Prištine za napad na SPC?

Nikola Džufka, državljanin Albanije koji se predstavlja kao kosovski pravoslavni episkop, pre nekoliko dana je ponovo izneo optužbe na račun Srpske pravoslavne crkve, a sagovornici Kosovo onlajna ukazuju da je reč o „falsifikatoru“, „prevarantu“ i „samozvancu“ koji ima podršku Prištine, čiji je krajnji cilj da protera SPC sa tog prostora.

Piše: Zoran Mirković

Pre nekoliko dana, Džufka je rekao da je takozvana Pravoslavna crkva Kosova dobila sudski spor protiv SPC i da u toj crkvi sada mogu da se registruju pravoslavni Albanci. Uz to, naveo je da je SPC „religiju pretvorila u političku stranku“, pozivajući „državu i policiju da proglase srpskog patrijarha nepoželjnim“ na Kosovu.

Eparhija raško-prizrenska odmah je reagovala, stavljajući do znanja da su njegove tvrdnje neistinite, da nije dobio nikakav spor, kao i da nije i da nikada nije ni bio sveštenik SPC, Autokefalne pravoslavne crkve Albanije ili bilo koje kanonske pravoslavne crkve, zbog čega je zatražila od policijskih i pravosudnih organa na Kosovu da zaštite SPC.

Takve Džufkine izjave zapravo su samo nastavak njegove retorike i delovanja protiv Srpske pravoslavne crkve, budući da je široj javnosti poznat već godinama po prisvajanju i upadima u svetinje SPC na Kosovu.

Još u februaru 2023. godine, Manastir Dečani saopštio je da je sprečen Džufkin pokušaj da u manastiru snimi provokativni video sa nacionalnističkim sadržajem i da je o tome obavešten Kfor, odbacujući Džufkine tvrdnje da je iz Dečana „izbačen samo zato što je Albanac“.

Zatim je u novembru iste godine, sa manjom grupom ljudi, Džufka provalio u crkvu Setog Arhangela Mihaila u selu Rakitnica kod Podujeva, kako bi obavio „crkveni obred“.

Eparhija raško-prizrenska i tada je reagovala upozoravajući na grub nasrtaj na njenu imovinu u cilju širenja etničke i verske mržnje i nestabilnosti na prostoru Kosova i sa ciljem otimanja baštine SPC, u pokušaju njene „albanizacije“ ili „kosovarizacije“. Eparhija je podnela nekoliko krivičnih prijava protiv njega.

U aprilu prošle godine, baš na Uskrs, predvodio je ceremoniju otvaranja „prve Kosovske albanske pravoslavne mitropolije“ u Prštini. On je tada rekao da „to označava novo poglavlje za zemlju i Albansku autokefalnu crkvu na Kosovu“, kao i da je „važno da Kosovo ima svoju Albansku pravoslavnu autokefalnu crkvu“.

Zabeleženo je i da je Džufka pre par godina ispred crkve Svetog Đorđa u Prizrenu, gde je sedište episkopa prizrenskog, od Aljbina Kurtija tražio da „država“ preuzme vlast od SPC nad svetinjama na Kosovu, jer je, kako je rekao „SPC teroristička i genocidna“.

Ipak, od Džufke se odavno ogradila i Pravoslavna crkva Albanije, koja se još u novembru 2022. godine u saopštenju za javnost nedvosmisleno navela da on predstavlja samo sebe i da „nema ni crkvu ni zajednicu vernika, uprkos pompeznim izjavama koje s vremena na vreme daje u medijima“.

„Improvizovao je u podrumu svoje kuće, ono što on naziva ’crkva’, otvoreno obmanjujući medije da je to ’paleohrišćanska crkva – katakomba’. Otvoreno i u medijima obmanjuje i laže da je završio veronauku, a nije. Tačnije, završio je srednju stručnu školu za prehrambenu tehnologiju u Elbasanu, čak je i ponavljao završnu godinu“, navela je svojevremeno Albanska pravoslavna crkva.

Falsifikator na kojeg ne treba trošiti reči

Književnik Živojin Rakočević ističe da je reč o „falsifikatoru regionalnog nivoa“ čije ime gotovo da ne bi trebalo ni pominjati.

„Taj čovek nema negativnu promociju. Pominjanje njegovog imena, bilo u negativnom ili pozitivnom kontekstu, predstavlja samo njegovu promociju. Zato tu grupicu smutljivaca, prevaranata i falsifikatora treba nazivati sektom koja nastoji da uđe u sistem, postane njegov deo i bude prihvaćena, kako bi je drugi prepoznali i kako bi politička moć na Kosovu bila usmerena ka njima“, rekao je Rakočević za Kosovo onlajn.

Istakao je da se Džufka, zajedno sa malim brojem svojih sledbenika, nalazi u potpunoj terminološkoj, crkvenoj i duhovnoj konfuziji.

„Ta konfuzija dostigla je vrhunac u poslednjem saopštenju kada govore o 'Albanskoj crkvi Kosova'. Suština je u tome da nastoje da se približe osećaju albanstva, koji je kod pojedinih Albanaca gotovo poistovećen sa religijom. Albanstvo kao religija jedan je od motiva ovog prevaranta i falsifikatora, koji pokušava da okupi što veći broj sledbenika. Opasnost postoji jer se pokazalo da entiteti u nastajanju imaju potrebu da stvaraju i svoje, uslovno rečeno, duhovne organizacije. Nije prvi put da se u policijskim stanicama ili drugim institucijama registruju ovakve sekte, koje određene vlasti kasnije mogu da aktiviraju, podrže i pretvore u projekat koji bi u perspektivi mogao da postane neka vrsta zvanične institucije. Međutim, u ovom slučaju reč je o potpuno marginalnim ljudima i marginalnoj pojavi“, rekao je Rakočević.

Ukazao je i da nije jasno kako bi uopšte trebalo da izgleda registracija vernika, jer vernici pripadaju crkvi, odnosno veruju i osećaju pripadnost, ali se ne registruju.

„Sve u tom saopštenju i celom tom nastupu potpuno je izmišljeno. Kao što je izmišljena i tvrdnja da crkva Svetog Arhangela Mihaila u Rakitnici pripada Albancima i da su je Srbi uzurpirali. Među Albancima je i pre rata za tu crkvu postojao naziv 'Lazarova crkva', jer se, prema predanju, a moguće i istorijskim činjenicama, telo kneza Lazara posle Kosovske bitke tu nalazilo jednu noć. Reč je o prelepoj crkvi u brdima iznad Podujeva. Danas smo mi u getima i enklavama, a naše svetinje ostale su daleko od nas, ali ih nismo izgubili niti smo ih se odrekli. One su organski povezane sa nama, pripadaju nam i u našem su vlasništvu u kontinuitetu od njihovog nastanka do danas. To se ne može falsifikovati“, naveo je Rakočević.

Dodao je da opasnost od ovakvih grupa postoji sve dok se njihova imena pominju, čak i u negativnom kontekstu.

„To je grupa koja pokušava da postane sekta, a zatim da u sebe objedini političke, ideološke i nacionalne stavove i pretvori ih u moć. Tu nema ničeg drugog“, zaključio je Rakočević.

Samozvanac sa podrškom institucija u Prištini

Istoričar Aleksandar Raković nema sumnju da Džufka za svoje delovanje ima podršku Prištine i da je namera „albanskih separatista na Kosovu“ da trajno proteraju SPC.

Raković je istakao da je Priština, u saradnji sa pojedinim spoljnim akterima, osmislila plan sa više pravaca delovanja usmerenih na destabilizaciju Srpske pravoslavne crkve na Kosovu, a da je jedan od njih upravo Nikola Džufka, kojeg je nazvao „samozvancem“.

„Kad imate i podršku institucija, onda možete da radite šta god hoćete, posebno zbog toga što srpski narod na Kosovu i Metohiji nema onu masovnost kakvu je imao u Crnoj Gori, pa da može da odbrani naše svetinje. Zato će situacija biti takva da srpski narod zavisi od podrške Zapada, a ostaje pitanje koliko će oni biti spremni da zaustave namere separatista u Prištini“, rekao je Raković za Kosovo onlajn.

Drugi pravac delovanja je, kaže, Rimokatolička crkva Albanaca na Kosovu, koja je, prema njegovim rečima, još opasniji protivnik.

„Verovatno se ovo radi zbog njihovih potreba, jer upravo oni najviše žele da prisvoje naše srednjovekovne svetinje na Kosovu i Metohiji. Postoji čitava lepeza događaja koji prete da destabilizuju čitav prostor, a Srbija nije u prilici da reaguje drugačije osim diplomatskim i političkim putem. To kod Srba na Kosovu i Metohiji stvara veliku neizvesnost, jer se nalaze u situaciji da zavise od nekog drugog i njegove dobre volje, a ta dobra volja, nažalost, uglavnom nije pokazivana“, napomenuo je Raković.

Dodao je da bi svaki ishitren potez zvaničnog Beograda mogao dodatno da zakomplikuje situaciju.

„Ne krivicom Beograda, već zato što se traži greška srpskih institucija kako bi se naudilo Srbima na Kosovu i Metohiji. Namera prištinskih, odnosno albanskih separatista na Kosovu i Metohiji jeste da trajno proteraju Srpsku pravoslavnu crkvu“, istakao je Raković.

On je podsetio i na ranije pokušaje prisvajanja srpskih svetinja na Kosovu.

„Poznat je slučaj u Unesku 2015. godine, kada su izgubili za dva glasa. To pitanje više nisu pokretali jer ne bi imali većinu, ali, kao što vidimo, kroz različite sistemske pritiske rade na tome da otežaju život Srbima na Kosovu i Metohiji, da ljudi odlaze, sele se u druge delove Srbije i da Srba bude što manje kako bi lakše sproveli svoje namere – preotimanje crkvene imovine, ali i da Srbi pod pritiscima odu sa Kosova i Metohije ili da se ponovi nešto poput 1998, 1999. ili 2004. godine, odnosno oružani sukob i totalno nasilje nad srpskim narodom“, zaključio je Raković.