Premeravanje Kopnene zone bezbednosti - predizborni ili drugi proračuni?

Optužbe na račun Beograda i vojnih jedinica Srbije kao stalne "pretnje" Kosovu već su okoštali deo javnih nastupa zvaničnika iz Prištine, međutim, uz ponavljanje ove mantre kosovski premijer Aljbin Kurti pre nekoliko dana iskoračio je poručujući da bi Kopnena zona bezbednosti trebalo da bude vraćena na širinu od pet kilometara, odnosno na stanje od pre 2001. godine, što bi u praksi značilo da u njoj nema srpske vojske. Za ovu ideju, smatraju analitičari, kosovski premijer teško da će pridobiti podršku zapadnih saveznika.

Piše: Dušica Radeka Đorđević

"Premeravanja" Kopnene zone bezbednosti Aljbin Kurti se latio na stranačkom skupu svog Pokreta Samoopredeljenje, uoči parlamentarnih izbora zakazanih za februar, što može da sugeriše da je ovaj probni balon lansirao i sa namerom pridobijanja glasača, mada ima tumačenja da iza svega stoje podrobna geostrateška promišljanja. 

Uvereni da ovo jeste deo predizborne kampanje, sagovornici Kosovo onlajna, ipak ukazuju da prvenstveno treba imati na umu da je povratak srpskih oružanih snaga u Kopnenu zonu bezbednosti bio rezultat evolucije odnosa Srbije sa zemljama Zapada i da je do toga došlo jer je u periodu posle potpisivanja Kumanovskog sporazuma KZB postala teren za delovanje ekstremista.

Zona kopnene bezbednosti, “kao zona od pet kilometara koja se proteže izvan granice pokrajine Kosova unutar ostalog dela teritorije Savezne Republike Jugoslavije", definisana je Vojno-tehničkim sporazumom potpisanim 9. juna 1999. godine u Kumanovu između međunarodnih bezbednosnih snaga, odnosno Natoa i predstavnika SRJ. 

“Uspostavljanjem trajnog prestanka neprijateljstva, ni pod kojim uslovima, bilo koje snage SRJ i Republike Srbije neće ponovo ući, niti ostati na teritoriji Kosova ili u zoni kopnene bezbednosti odnosno zoni vazdušne bezbednosti, bez prethodne izričite saglasnosti komandanta međunarodnih bezbednosnih snaga (Kfor). Lokalna policija moći će da ostane u zoni kopnene bezbednosti”, navodi se se u članu 4 ovog sporazuma.

Dve godine kasnije, Nato je ipak odlučio da se demilitarizovana tampon zona smanji i u nju su se oružane snage Vojske Jugoslavije i Policije Srbije vratile korak po korak. Danas su pripadnici Vojske Srbije angažovani na kontroli KZB, u čemu sarađuju sa Kforom.

Izvršni direktor Saveta za strateške politike Nikola Lunić, komentarišući izjavu Kurtija, kaže da Vojska Srbije u KZB ima zajedničke patrole sa Kforom, da redovno obaveštava Kfor o svojim jedinicama, položajima i aktivnostima, zbog čega poruku kosovskog premijera doživljava kao  populističku i namenjenu biračkom telu na Kosovu.

Lunić ocenjuje i da je Kurti namerno prenebregao činjenicu zbog čega je 2001. godine ulaz Vojske Srbije u Kopnenu zonu bezbednosti bio dozvoljen. Komanda Natoa, zajedno sa komandom Kfora, kako ističe za Kosovo onlajn, omogućila je zauzimanje položaja pripadnicima Vojske Srbije zbog terorističkih napada koji su se dešavali u ovoj zoni.

“Nakon potpisivanja Kumanovskog sporazuma Oslobodilačka vojska Preševa, Medveđe i Bujanovca izvela je više od 1.100 terorističkih napada i provokacija, ubijeno je više od 34 ljudi, i još se traga za nekima od nestalih jer je ta teroristička organizacija i otimala ljude. Sagledavši situaciju koja je mogla da eskalira, Nato je procenio da će ona biti smirena ukoliko pripadnici Vojske Srbije zauzmu Kopnenu zonu bezbednosti. I tako je bilo. Prema tome, Kurti bi trebalo više da povede računa o suživotu i osećaju ljudi da žive u slobodnoj, bezbednosno slobodnoj zemlji, nego o inicijativi za odlazak pripadnika Vojske Srbije iz Kopnene zone bezbednosti. Vojska Srbije će otići samo i ukoliko se to dogovori sa Kforom, a ne sa privremenim vlastima u Prištini”, kaže Lunić.

Iznoseći stav o potrebi za promenom u KZB, kosovski premijer je optužio Beograd da u ovaj pojas “dovodi artiljeriju, dodatne trupe i protivvazdušne sisteme”, ali Lunić kaže da o svemu šta se dešava u KZB Kfor ima informaciju.
“Potpuno su transparentne informacije koliko je pripadnika u privremenim bazama u KZB i koje su jedinice tamo prisutne. One služe isključivo u svrhu bezbednosti stanovništva koje tamo živi i ništa drugo. Nemamo mi tamo snage koje su namenjene za invaziju ili rat. U strateškom interesu Srbije je očuvanje mira i stabilnosti na celom Balkanu, posebno u regionu Zapadnog Balkana”, ističe Lunić.

O tome koliko je izvesno da Kurtijeva inicijativa naiđe na odobravanje nekoga sa Zapada, naš sagovornik kaže da je Kurti odavno postao nerelevantan politički sagovornik Zapadu jer ne sluša savete, a da ovakvim zapaljivim izjavama samo može da pridobije malo veći procenat glasačkog tela.

Viši savetnik ISAK fonda Marko Savković ocenjuje da Aljbin Kurti nema podršku među zapadnim saveznicima za ovaj svoj stav, a smatra i da sam Kurti verovatno pretpostavlja da ta inicijativa nema "prolaz". 

“Kurti možda može da pronađe sagovornike za ovu temu, ali bi bilo jako teško da u Natou, u kom se odlučuje konsenzusom, sve zemlje stanu iza takvog zahteva”, kaže Savković za Kosovo onlajn. 

Podseća da na pozitivan odjek nisu naišli ni pozivi prošlog septembra kada se dogodio incident u Banjskoj da se Srbija isključi iz pojedinih međunarodnih organizacija i foruma.  

“Mislim da je pretpostavka da je uvek bolje Srbiju držati uključenu i blizu, pa i u onim situacijama kada deluje da je ili možda propustila da učini nešto ili da nešto čini što je možda protivno većinskom razmišljanju na Zapadu. Činjenica je da je Srbija imala pokrete vojske u nekoliko kritičnih situacija, ali se na tome završilo. To čak nije bila ni neka demonstracija sile, već više jedna vrsta upozorenja ukoliko bi kojim slučajem usledilo ono čega se, da li Beograd, ali svakako građani srpske nacionalnosti plaše, a to je mogućnost egzodusa sa severa o kome se dosta govori i spekuliše i svi se nadamo da to nije scenario koji nas čeka na kraju”, kaže Savković. 

On napominje i da je odluka da se dozvoli prisustvo srpskih oružanih snaga u Kopnenoj zoni bezbednosti 2001. godine bila izraz poverenja i izraz evolucije odnosa Srbije sa zemljama Zapada, članicama Natoa. 

Pre Kurtijeve izjave o KZB, sredinom septembra predsednik Srbije Aleksandar Vučić, predstavljajući mere koje će Beograd preduzeti povodom situacije na Kosovu, najavio je da će Srbija ponovo uputiti zahtev za povratak do 1.000 srpskih vojnika i policajaca na Kosovo, za šta se, kako je rekao, čeka pravi trenutak do kraja godine.
Povratak “dogovorenog broja jugoslovenskog i srpskog vojnog i policijskog osoblja na Kosovo”, predviđeno je članom 4 Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti. 

Vlada Srbije je u decembru 2022. uputila zahtev Kforu da se "određeni broj vojnog i policijskog osoblja u stotinama do hiljadu vrati na teritoriju Kosova", ali je odgovor Kfora tada bio da oni smatraju da za tim nema potrebe.
Najavu ponavljanja ovog zahteva Kforu, Savković vidi kao “bitku narativa”.

“Vi odgovarate na maksimalistički zahtev ili zahtev koji doživljavate kao maksimalistički nekim svojim zahtevom koji je isto takav, pri čemu znate da taj zahtev neći proći. Čak mislim i da je premijer Kurti verovatno pretpostavljao da taj poziv koji je uputio oko KZB neće proći, ali to je način na koji se svojim partnerima ili široj javnosti predstavlja da ste na neki način ugroženi”, kaže Savković. 

Povodom stava premijera Kosova Aljbina Kurtija o Kopnenoj zoni bezbednosti, politički analitičar iz Prištine Afrim Hoti kaže da je to "realna opcija" jer je, kako kaže, to predvideo Kumanovski sporazum koji je i dalje na snazi.

“Kumanovski sporazum je pravni akt koji je i dalje na snazi i koji su potpisale bivše jugoslovenske vojne snage i Nato, kao akter zadužen da kreira bezbednost na teritoriji Kosova. Od tada nije bilo drugih sporazuma, pa možemo da zaključimo da je taj akt i dalje na snazi. Nato je i dalje ovde i verujem da je to realna opcija i obavezujuća za obe strane”, kaže Hoti za Kosovo onlajn.

On dodaje da je druga stvar da li Kurti isticanje ovakvog zahteva koristi za političku kampanju i nadolazeće izbore.

“Mada, verujem da to jeste deo predizborne kampanje, ali u isto vreme to je realna obaveza za strane”, navodi Hoti.
Istovremeno, Hoti smatra da povratak srpskih snaga na Kosovo nije izvodljiv.

“To definitivno nije moguće da se primeni jer se zasniva na Rezoluciji 1244 koja jeste na snazi ali nije primenljiva na Kosovu. O njoj možemo da govorimo kao o pravnom aktu koji ne reflektuje promenjene okolnosti. Ako uzmemo u obzir da tri od pet stalnih članica Saveta bezbednosti UN priznaju Republiku Kosovo, što znači da priznaju i promenu okolnosti na teritoriji Kosova, ne vidim nikavu mogućnost da se ispuni takav zahtev gospodina Vučića”, kaže Hoti.