Kopnena zona bezbednosti, žandarmerija protiv terorizma i krijumčara

Kopnena zona bezbednosti duga je 382 kilometra. Kontroliše je Vojska Srbije, osim u jednom delu na tromeđi Severne Makedonije, Kosova i Centralne Srbije, tamo se u bazi Kozjak stalno nalaze pripadnici Žandarmerije. Njihovi primarni zadaci su borba protiv terorizma i sprečavanje ilegalnih migracija, piše RTS.

Ekipa RTS-a za i pripadnici Žandarmerije, bazu su napustili u potpunom mraku, peške. Tokom noći na više mesta prave se zasede. Nekoliko sati kasnije nastavljaju pešačku patrolu nepristupačnim terenom. Opremljeni su savremenim uređajima, na šlemovima i na nišanima, koji im pomažu da vide u mraku. I nakon svitanja nastavili su patrolu.

"Patrola je išla u kombinovanom sastavu koju su činili pripadnici koji su vršili pešačkim delom osmatranje i postavljanje određenih zaseda radi prikupljanja podataka i jednim delom patrola je vršila kontrolu puta vozilima i kvadovima koje Žandarmerija poseduje. U određenim segmentima gde je bilo potrebe pripadnici Žandarmerije su slali dron, kao jedno sredstvo izviđanja", kaže pripadnik Specijalističke čete beogradskog odreda Žandarmerije.

Tu su između ostalog kako bi sprečili kretanje iregularnih migranata. Grupe koje krijumčare ljude, često su naoružane, zato su na oprezu i danju i noću.

"U poslednjih par meseci, kao što ste mogli da primetite ovde ih više nema, ovde su bili njihovi kampovi, ali naših konstantnim prisustvom, to smo u poslednjih par meseci sprečili tako da više i nemamo prelaske tih migranata. Ali, ono što je jedan od prioritetnih zadataka i ono zbog čega je ovde Žandarmerija stalno prisutna od svog osnivanja jeste borba protiv terorizma", istakao je komandant Odreda Žandarmerije u Beogradu, potpukovnik policije Mirko Miučić.

Nakon noćne i jutarnje patrole, ekipa se na kratko vratila u Bazu Kozjak na oko 1.000 metara nadmorske visine. Pozicionirana je tako da ima dobar pregled. Nakon obroka, pravi se plan i nastavlja dalje. Puteve kojima prolaze često proveravaju, jer se u prošlosti dešavalo da vozila nalete na minu. Patrola ide dalje da proveri nepristupačan deo terena kuda se može samo peške.

Iako u ovom delu Kopnene zone bezbednosti već neko vreme nije bilo terorističkih napada na pripadnike Žandarmerije, onakvih kakve pamte iz nekih ranijih vremena, oni su stalno na oprezu i uvek na sebi nose balističku zaštitu, pancir i šlem. Retko kome ukažu poverenje da budu njihovi gosti ovde u Bazi, ali i oni su dužni da poštuju sve bezbednosne procedure.

Nakon više od 15 sati patroliranja, vraćaju se u bazu. I kada se čini da je aktivnostima kraj, mnogi od njih idu na trening.

"Vidite koliko su ovi tereni zahtevni, oni pod punom opremom sa šlemom, pancirom, municijom i dodatnom opremom to je sigurno nekih 30 kilograma, ceo dan, dešava se da u patroli pređu i po 20 kilometara", rekao je Miučić.

Prema njegovim rečima, ovi tereni su izuzetno značajni, velika sloga je među pripadnicima i svi se drže doslovno kao jedna velika porodica, spavaju u uslovima koji nisu baš idealni.

"Zajedno su svaki dan u patroli, u zasedi, dele parče hleba, konzerve i to jača duh koji je kod žandarma prepoznatljiv", napomenuo je Miučić.

Za 23 godine postojanja Žandarmerije, u Kopnenoj zoni bezbednosti poginula su dva pripadnika - 2003. Milan Vujović i 2014. Stevan Sinđelić.