"Prijatelji Zapadnog Balkana" - šta je misija sedmorke?

Zapadni Balkan - ilustracija
Izvor: RTK

Sedam članica Evropske unije, okupljenih u grupi "Prijatelji Zapadnog Balkana“, predložilo je prošle nedelje niz mera za jačanje saradnje EU i ovog regiona. U toj evropskoj sedmorci pet zemalja priznaje Kosovo, dve ne, a analitičari, sagovornici Kosovo onlajna, smatraju da ih ne treba posmatrati kao "prijatelje Srbije" ili "prijatelje Kosova". Pozdravljajući pažnju koja se kroz ovu inicijativu posvećuje Zapadnom Balkanu, šef srpske diplomatije Ivica Dačić, međutim, upozorava da pažnja treba da bude i na tome šta je za Srbiju prihvatljivo a šta ne, vezano za statusna pitanja, odnosno za Kosovo.

Inicijativu "Prijatelji Zapadnog Balkana“ letos je pokrenuo šef austrijske diplomatije Aleksandar Šalenberg, a osim Austrije u njoj su i Italija, Hrvatska, Slovenija, Grčka, Češka i Slovačka. 

U non-pejperu koji su prošle nedelje dostavili ministrima država članica EU oni pozivaju da se ubrza pristupni proces, a ono na čemu posebno insistiraju je prilagođavanje zajedničkoj spoljnoj i bezbednosnoj politici EU. Sedmorka je u non-pejperu ukazala da je "Zapadni Balkan izložen destabilizujućim faktorima, poput zloćudnog uticaja trećih zemalja, hibridnih pretnji i ilegalnih migracija" i apelovala na institucije EU da predstave jasan program za integraciju s konkretnim pravnim koracima do 2024. godine, koja će biti zasnovana na "pravičnim i rigoroznim uslovima i principima".

O tome kako Beograd gleda na inicijativu ove grupe, šef diplomatije Srbije Ivica Dačić kaže za Kosovo onlajn da Srbija u načelu pozdravlja svako zalaganje koje ide ka tome da se otvore vrata Evropske unije za članstvo država sa Zapadnog Balkana. 

„Pozdravljamo to što neko misli na Zapadni Balkan, ali pozivamo da se obrati značajna pažnja na to šta je za Srbiju prihvatljivo, a šta ne - vezano za statusna pitanja i vezano za Kosovo i Metohiju. Mi Kosovo ne smatramo državom i u tome se naši stavovi razlikuju od mišljenja pojednih članca te grupe. Tako da se u jednom delu sa njima slažemo, a u drugom, kada je reč o statusnim pitanjima, ne možemo da se složimo. Zato, ako neko želi da to funkcioniše na normalan način ne bi trebalo da insistira na statusnim pitanjima, već da pričamo konkretno o potrebi da se Zapadni Balkan integriše u Evropsku uniju“, navodi Dačić.

Objašnjavajući motive Austrije, inicijatorka grupe „Prijatelji Zapadnog Balkana", predsednica grupe prijateljstva sa Srbijom austrijskog parlamenta Gudrun Kugler kaže za Kosovo onlajn da je poenta da se ne zapostavi integracija Zapadnog Balkana u EU.

„Austrija oseća posebnu odgovornost prema Zapadnom Balkanu. Veoma nam je važno da funkcioniše evropska integracija Balkana“, podvukla je ona.

Kugler je navela da u nekim zapadnoevropskim zemljama postoje kritični glasovi u vezi evropske integracije Zapadnog Balkana i da Austrija želi da upravo tome bude protivteža.

„Upravo zato je osnovana ta grupa“, podvukla je ona.

Na pitanje koliko je grupa uticajna u EU, Kugler kaže da to uvek zavisi ko i za šta vrši pritisak.

„Austrija ima snažnu ulogu koja ne može ostati neprimećena“, uverena je predsednica grupe prijateljstva sa Srbijom austrijskog parlamenta.

Prema oceni diplomate Srećka Đukića, grupa nije pravljena "po ključu", pa da odražava prijateljstva, već reflektuje strukturu EU. 

"Tu je i Italija koja je jedna od najvećih zemalja i osnivač EU, zatim zemlje koje su primljene u zajedničkom paketu - Češka, Slovačka i Slovenija, pa najmlađa članica EU Hrvatska i Grčka koja primljena pre svih njih, tako da je to jedna struktura koja apsolutno odgovara zemljama Zapadnog Balkana, možda nekoj više, nekoj manje", navodi Đukić za Kosovo onlajn.

Kako dodaje, odnos Hrvatske sa Srbijom može da bude problematičan, ali ostale zemlje apsolutno odgovaraju svima na Zapadnom Balkanu. 

Đukić kaže i da grupa neće biti "mentor" regionu za sve oblasti integracija, već je fokusirana na dve teme - spoljnu i bezbednosnu politiku u kojima je, kaže, i primetan najveći zaostatak. Kako dodaje, oni zapravo rade na konačnoj realizaciji već 20 godina dugog obećanja ulaska Balkana u EU.

EU je, smatra naš sagovornik, shvatila koliko je pogrešila, a što naravno ne priznaje, jer je prethodni mandat Evropske komisije, kako kaže, "proćerdala", a sadašnja Evropska komisija je skoro pri kraju svog mandata shvatila da Zapadni Balkan mora ubrzano da bude primljen.

"Mnogo manje koštaju napori i ulaganja u prijem zemalja Zapadnog Balkana nego da on ostane El Dorado - da po njemu radi ko šta hoće iz belog sveta, a da račun na kraju plaća Evropa, odnosno EU. Mislim da je to jedan važan, strateški korak EU, ona je to ozbiljno shvatila. Lično sam očekivao da će to uraditi i ona prethodna Evropska komisija jer to je veoma značajno, ne samo za zemlje Zapadnog Balkana, za koje jeste najznačajnije, ali i za EU jer to je meki trbuh Evrope i sada se fantastično dobro vidi da je EU napravila dobar korak kada je primila u članstvo Bugarsku i Rumuniju i zatvorila taj mogući direktni uticaj sa istoka na ceo Balkan, pa time i na Zapadni Balkan", kaže Đukić. 

On kaže da grupa prijatelja ovog regiona nije osnovana bez konsultacija sa drugim, najvažnijim članicama EU, jer je to zajednica u kojoj se dogovara i potezi se povlače usaglašeno. 

Direktor Centra za savremene politike i urednik portala Juropijan vestern Balkans Nemanja Todorović Štiplija smatra da nema razloga da se na države koje su stale iza inicijative Prijatelji Zapadnog Balkana gleda kao na "prijatelje Srbije" ili "prijatelje Kosova".

"Ima tu i zemalja koje nisu priznavači Kosova, ali i te zemlje razumeju da postoji paralelan put Kosova ka EU jer Kosovo ima sporazum o stabilizaciji i pridruživanju kao i sve druge zemlje Zapadnog Balkana", navodi Štiplija.

Ideja je, kaže, da sve države Zapadnog Balkana treba da postanu članice EU u neko dogledno vreme. 

"Ideja je podržati ih da što pre izvrše reforme pre svega u oblasti vladavine prava, to je glavna tema i naravno pripreme za učešće na zajedničkom tržištu, prvenstveno na zajedničkom tržištu Zapadnog Balkana, a onda i onom EU, tako da ne mislim da tu postoji prostora za merenja ko je veći prijatelj Srbiji, a ko Kosovu", kaže Štiplija.

On primećuje da zemlje centralne Evrope prvenstveno imaju interes u proširenju EU na Zapadni Balkan, mnogo više nego na zemlje istočnog partnerstva.

"Ta inicijativa je samo jedan podstrek za zemlje Zapadnog Balkana da požure na svom putu, da požure sa reformama znajući da svakako zemlje istočnog partnerstva ne mogu da ih stignu", navodi Štiplija.