"Prijatelji Zapadnog Balkana" za ubrzanje pristupnog procesa regiona i prilagođavanje spoljnoj politici EU

Grupa "Prijatelji Zapadnog Balkana", koju čine Austrija, Hrvatska, Češka, Grčka, Italija, Slovačka i Slovenija, želi da približi zapadnobalkansku šestorku - Srbiju, Crnu Goru, Severnu Makedoniju, Albaniju, Bosnu i Hercegovinu i Kosovo politikama EU, u cilju prilagođavanja zajedničkoj spoljnoj i bezbednosnoj politici Unije, navodi se u "non pejperu" za diskusiju aveta ministara spoljnih poslova EU.

Zalažu se i za ubrzanje pristupnog procesa zemalja regiona, od kojih traže da redovno učestvuju u Savetima ministara spoljnih poslova EU najmanje jednom u šest meseci.

"Mi, ’Prijatelji Zapadnog Balkana’, delimo posebnu odgovornost za održavanje tog regiona visoko na političkoj agendi EU i kada je reč o podršci tim državama na evropskom putu", navodi se u non-pejperu s kojim su ministri unustrašnjih poslova država članica EU upoznati pre današnjeg sastanka u Briselu.

Kako se navodi, koordinacija spoljnopolitičkih pozicija nije uvek slučaj, uzimajući za primer Srbiju, koja ne podržava sankcije koje je EU uvela Rusiji.

"Kako se region suočava sa destabilizujućim faktorima kao što su zloćudni uticaj trećih strana, hibridne pretnje, dezinformacije i ilegalne migracije, ova agenda bi takođe trebalo da pruži novi podsticaj za produbljivanje saradnje u oblasti zajedničke spoljne i bezbednosne politike, te redovnije i strukturisane razmene sa našim partnerima u skladu sa utvrđenim procedurama i politikama EU", navodi se u non - pejperu.

Pošto očekuju da se njihovi partneri rukovode spoljnom politikom EU, veruju da bi takav pojačan dijalog produbio njihovo razumevanje stavova EU.

"Povećana saradnja bi nam omogućila da se suprotstavimo pritiscima spolja i protiv Rusije i da se suprotstavimo drugim štetnim narativima u regionu koji su nekompatibilni sa vrednostima EU i međunarodnim poretkom zasnovanim na pravilima", navodi se.

Druge mere predložene u dokumentu uključuju učešće država Zapadnog Balkana na neformalnim sastancima ambasadora EU, koordinisanije posete regionu i zajednički jezički režim prema trećim zemljama.

Pored toga, održavaće se redovne radionice sa stručnjacima o pitanjima ljudskih prava, pored implementacije poglavlja o pravosuđu u pregovorima o pristupanju EU.

Drugi predlog se tiče obuke mladih diplomata u zemljama inicijativama.

To takođe uključuje povećanu saradnju po pitanjima sajber bezbednosti.

Dokument za diskusiju inicirala je Austrija, a ministar inostranih poslova Aleksandar Šalenberg pokrenuo je letos "Prijatelje Zapadnog Balkana" i pozicionirao se kao zagovornik i kreator koraka za postepenu i ubrzanu integraciju regiona u EU.