Priština i Sarajevo udružuju snage - da li Srbiji preti još jedna rezolucija o genocidu?

Prištinski Institut za istraživanje i dokumentovanje zločina počinjenih tokom rata i Memorijalni centar Srebrenica najavili su potpisivanje memoranduma o saradnji. Analitičari za Kosovo onlajn ocenjuju da Priština duže vreme pokušava da usaglasi politiku sa bošnjačkom elitom u Sarajevu i da se iza toga krije pokušaj Aljbina Kurtija da "iskopira Rezoluciju o Srebrenici", koja bi mu poslužila za obračun sa Srbijom.

Dogovoru o saradnji prethodila je nedavna poseta direktora Memorijalnog centra u Srebrenici Emira Šuljagića Kosovu. Dobrodošlicu mu je tom prilikom poželeo i Aljbin Kurti.

Kosovski premijer je tokom sastanka naveo da za mir na Balkanu "Srbija mora da se suoči sa svojom prošlošću i odgovara za počinjene zločine, masakre i genocide, a da odgovorni za zločine počinjene tokom rata budu privedeni pravdi".

Suljagić je izrazio zahvalnost na "toplom gostoprimstvu koje dobija na Kosovu" i ponovio da postoji potencijal za razvoj saradnje Kosova i BiH. Među njima je, kako su najavili, i sporazum prištinskog Instituta za istraživanje i dokumentovanje zločina počinjenih tokom rata i Memorijalnog centra Srebrenica.

Prošle nedelje direktor prištinskog Instituta Adem Hetemi potvrdio je da je u toku proces potpisivanja sporazuma i saopštio da će on omogućiti regionalnu saradnju koja za cilj ima da dokumentuje sve ratne zločine počinjene tokom ratova na prostoru bivše SFRJ.

Dodao je da to znači da saradnja neće biti samo na lokalnom nivou, već da nastoje da regionalizuju saradnju i sa drugim institucijama koje se bave dokumentovanjem zločina počinjenih tokom rata na Kosovu, ali i na Balkanu tokom 90-ih godina.

Advokat Tom Gaši nema sumnju da je krajnji cilj ove saradnje još jedna rezolucija UN protiv Srbije.

"Pošto već imamo jednu rezoluciju Ujedinjenih nacija o Srebrenici zbog ratnih zločina, ja mislim da svi iz bivše Jugoslavije trebaju da imaju isti cilj - da se otkriju svi zločini ko god da ih je činio, ali u ovoj situaciji govorimo o vojsci Srbije", ocenjuje za Kosovo onlajn Gaši.

Objašnjava da bi rezolucijom o genocidu Priština dobila satisfakciju "kao što su je dobili u Srebrenici", ali i da se time otvaraju putevi za tužbe u međunarodnim sudovima.

"Mora da se zna šta je sve bilo u toku rata i na Kosovu i u Bosni, naročito kada govorimo o Srebrenici. Vidite da se to prikrivalo skoro 30 godina, ali na kraju i Ujedinjene nacije su verifikovali to i doneli su rezoluciju o zločinama, o genocidu koji je učinjen u Srebrenicu i ja mislim da to doprinosi miru, a ne suprotno", navodi Gaši.

Naučni saradnik Balkanološkog instituta Igor Vukadinović ocenjuje da će kosovske vlasti pokušati da naprave neku kopiju onoga što su Bošnjaci uradili sa pričom o Srebrenici, ali, navodi za Kosovo onlajn, da su izgledi da u tome uspeju dosta manji.

“Povezivanje kosovskih vlasti, Prištine sa Sarajevom i sa bošnjačkom političkom elitom je nešto što zapravo postoji već duži vremenski period. To je saradnja koja je uspostavljena još u socijalističkoj Jugoslaviji - povezivanje republika u cilju zajedničkih interesa i najčešće protiv Srbije i srpskih interesa. U tom smislu, i Aljbin Kurti je dosta naklonjen bošnjačkim interesima”, kaže naš sagovornik.

Što se tiče bošnjačke političke elite, ocenjuje, oni bi odavno priznali Kosovo da nije Republike Srpske koja u zajedničkim institucijama sprečava da do tog formalnog priznanja dođe.

“S druge strane, kosovskim vlastima se svakako dopada način na koji bošnjaci politički profitiraju i eksploatišu temu istorije, temu ratnih zločina za vreme rata i na neki način svojevrsne dehumanizacije Srba koja se sprovodi preko te mantre, dakle, o Srebrenici koja neprekidno traje godinama i koju je zapad prihvatio. Kosovske vlasti nisu ni približno uspešni kao što su bili uspešni bošnjaci iz Sarajeva u toj eksploataciji teme ratnih zločine u cilju sticanja nekih konkretnih političkih dobiti”, smatra Vukadinović.

Veruje da će albanske vlasti na Kosovu pokušati u narednom periodu da učine nešto slično.

„Dakle, pokušaće da izvrše neku kopiju onoga što su bošnjaci uradili sa pričom o Srebrenici, ali izgledi za to su dosta manji, s obzirom na to da su oni mnogo kasno ušli u tu priču i započeli taj projekat mitologizacije određenog ratnog zločina, da se od njega napravi simbol celog rata i da se na taj način dođe do nekih novih političkih poena”, kaže istoričar.

On podseća da je jedan od najpoznatijih slučajeva na Kosovu Račak, ali da „on više pokazuje nameštaljku nego istinski ratni zločin”.

“Dakle, on više predstavlja neki izgovor i alibi za početak bombardovanja nego što stvarno predstavlja masovni zločin nad civilima, tako da, u tom smislu, albanske vlasti na Kosovu sa velikim zakašnjenjem pokušavaju da na isti način pristupe toj temi rata kao što su pristupile bošnjakške elite. Slični su im motivi zapravo, ali okolnosti su dosta drugačije. Zbog toga ne očekujem da će tu biti nekih velikih uspeha sa te strane”, zaključuje on.

Istoričar i analitičar Srđan Graovac iz Centra za društvenu stabilnost takođe smatra da Priština i Sarajevo potpomažu jedni druge ka zajedničkom cilju, a to su, kako ocenjuje za Kosovo onlajn, nezavisnost Kosova i gašenje Republike Srpske.

„S jedne strane je nama dobro poznata strategija političkih krugova u Sarajevu, a to je da se u svom pokušaju gušenja Republike Srpske služe upravo tim principom genocida koji se navodno desio u Srebrenici. Sličnu strategiju ima i Aljbin Kurti i on to ne krije. Ako uzmete obzir njegovo ponašanja i njegovo izjave u prethodnom periodu videćete da on uporno ponavlja da postoje neka četiri navodna genocida koja su Srbi počinili nad Albancima na Kosovu i Metohiji”, kaže naš sagovornik.

Objašnjava da mu ta priča o genocidu služi kao osnov za obračan sa Srbijom i sa uticajem Srbije na Kosovu i da je suština njegovog narativa slična onome što je i narativ bošnjačke političke elite.

“Ako su Srbi počinili genocid u Srebrenici, onda je Republika Srpska genocidna tvorevina, pa analogno tome treba je ukinuti. Tako i on razmišlja, ako su Srbi počinili genocid na Kosovu i Metohiji, onda ni Srbija ne može da se poziva na međunarodno pravo, jer narod i država koji su počinili genocid su svakako neko kome po njegovom mišljenju treba uskratiti određene mogućnosti i koji pod pritiskom treba da izađu u susret njegovim političkim interesima”, navodi Graovac.

Smatra da će Kurti insistirati na tom narativu, upravo kako bi izvršio pritisak na međunarodnu zajednicu, da se dodatno izvrši pritisak na Srbiju da prihvati nezavisnost Kosova i da se u međunarodnoj geopolitičkoj areni insistira na tome da za Srbiju ne mogu da važa pravila kao i za sve druge zemlje.

“Kada sve uzmete u obzir onda vam postaje jasno da Priština jedno duže vreme pokušava da se uskladi s političkim Sarajevom. I jedni i drugi imaju jak lobi u Sjedinjenim američkim državama naročito i ovo je nekakav pokušaj saradnje na tome da jedni druge potpomognu ka zajedničkom cilju”, kaže naš sagovornik.

Navodi da Srbija ima odgovor na to i kao primer navodi raspravu u Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija o Rezoluciji o genocidu u Srebrenici. 

“Pošto je većina zemalja bila protiv te rezolucije, oni samim tim ne mogu da postignu taj moment mobilizacije javnosti na globalnom nivou i to je način na koji smo se suprotstavili kada je upitanja Rezolucija o Srebrenici. Isti taj princip moraćemo da primenimo kada se govori o navodnom genocidu na Kosovu i Metohiji. Jedini način da se mi tome suprotstavimo je da uveravamo međunarodnu javnost da se to nije dogodilo, da je to politička obmana, ništa drugo nego deo političke strategije. I što dobijemo veći krug saveznika to će njihova mogućnost mobilizacije strane javnosti i međunarodne zajednice za njihove interese biti manja”, zaključuje Graovac.