Prištinska rašomonijada oko evropskog nacrta statuta ZSO, kakva je sudbina ovog dokumenta?

Imajući u vidu da je kosovska vlada žrtvovala šansu da Kosovo uđe u Savet Evrope ovog meseca, odbijajući da pošalje na razmatranje Ustavnom sudu evropski predlog nacrta statuta Zajednice srpskih opština, mogućnost da to uradi u skorije vreme, naročito kada sve bude podređeno predizbornoj kampanji, gotovo je ravna nuli. Zvaničnicima u Prištini više nije izgovor što taj nacrt nisu potpisale dve strane u paketu sa ostalim dogovorima iz dijaloga od prošle godine, već se sada igra na kartu neprihvaćenih komentara koje je Priština poslala u Brisel.

"Da je paket sporazuma bio prihvaćen i potpisan u Briselu 26. oktobra, tek tada bi taj nacrt statuta mogao da bude upućen Ustavnom sudu”, reči su kosovskog premijera Aljbina Kurtija s početka ovog meseca, da bi šefica poslaničke grupe Pokreta Samoopredeljenje Mimoza Kusari-Ljilja nedavno rekla da je razlog zašto je za Kosovo neprihvatljiv nacrt koji je predložila EU zapravo taj što komentari Prištine nisu usvojeni.

"Trenutni nacrt ostaje neprihvatljiv za Kosovo, postoje veliki problemi u okviru tog nacrta. Kosovo je poslalo svoje komentare koji nisu uključeni u taj dokument. Vlada se sa njim nije saglasila“, navela je Kusari-Ljilja.

Ova rašomonijada u Prištini otvara pitanje sudbine evropskog predloga: da li će se on ponovo staviti na pregovarački sto u Briselu i kada, hoće li to sačekati novog posrednika u dijalogu? Da li pre slanja Ustavnom sudu na ocenu, Brisel treba da saopšti da li oko teksta nacrta postoji saglasnost obe strane? Možda da ga čak i predstavi javnosti, kako bi se stavila tačka na rekla-kazala interpretacije tog dokumenta?

Ambasador SAD u Prištini Džefri Hovenijer izjavio je prošle nedelje da su “svi rekli da ovaj nacrt ispunjava uslove”, a što se tiče stava Beograda, direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju Petar Petković nedavno je u razgovoru sa ambasadorima i predstavnicima zemalja Kvinte u Beogradu i šefom Delegacije EU u Srbiji izneo da nacrt statuta ZSO koji je izradila EU, može da predstavlja dobru osnovu za nastavak razgovora i dogovora o konačnom statutu.

Docent Fakulteta političkih nauka Stefan Surlić kaže za Kosovo onlajn da budući da su se oko teksta nacrta statuta saglasile vodeće zemlje EU, da veruje da će taj dokument i nakon završetka mandata Miroslava Lajčaka biti aktuelan.

“Mislim da je prva stepenica slanje Ustavnom sudu jer bi onda izašli iz ovog začarnog kruga da se o tom dokumentu diskutuje samo kao o non pejperu. Moramo ga na neki način institucionalizovati, a onda u stvari pregovarati o tome šta su finese u okviru tih pretpostavki i elemenata zapravo sporazum”, kaže Surlić.  

On napominje da je evropski nacrt dokument koji ima zeleno svetlo vodećih zemalja Evropske unije i za sada jedini dokument za koji se pretpostavlja da u nekom zakonskom okviru može da bude primenjen na Kosovu.

“Predstavnici EU i eksperti zaključili su da je to dobar model za očuvanje posebnosti srpske zajednice na Kosovu, kulturne baštine, ekonomskog razvoja i lokalnog planiranja. Mislim da je to dokument na kome je ozbiljno rađeno. Mogli smo da čujemo da Beograd načelno podržava taj dokument. Naravno, čitav je tu jedan prostor nepoznanica kako će se nešto implementirati na terenu i kako će nešto što je slovo na papiru zaista zaživeti, ali ne bih rekao da je taj nacrt non pejper, kako ga predstavlja kosovski premijer Aljbin Kurti”, navodi Surlić.

Direktor Instituta "Musine Kokalari" Belgzim Kamberi navodi za Kosovo onlajn da između Vlade Kosova i Kvinte postoje velike podele oko nacrta statuta Zajednice srpskih opština i da izgleda da će se ta, kako kaže, ping-pong igra između vlasti u Prištini i Kvinte oko ZSO nastaviti.

"Dok Kvinta, EU i SAD kažu da je evropski nacrt taj koji treba da se šalje Ustavnom sudu, Vlada Kosova je poslednjih dana otišla unazad i malo više priča o nekom drugom modelu, koji bi uzeli kao primer, odnosno o modelu nemačke Fondacije Fridrih Ebert“, kaže Kamberi.

On veruje da će biti teško da se postigne bilo koji napredak oko ZSO i primene Briselsko-Ohridskog sporazuma bez novog establišmenta u Evropskoj uniji i pre izbora na Kosovu.

O tome da li bi napredak mogao da se očekuje sa dolaskom novog posrednika EU u dijalogu, koji će naslediti Miroslava Lajčaka od septembra, Kamberi kaže da je to teško predvideti imajući u vidu da dolaze i izbori u Sjedinjenim Američkim Državama, ali i zbog drugih geopolitičkih stvari koje se dešavaju, ne samo u Ukrajini i na Balkanu, već svuda. 

"Videćemo da li ćemo imati neku novu dinamiku za sprovođenje sporazuma. Trenutno je vrlo teško očekivati napredak uzimajući u obzir da sada ni u Srbiji nema velike volje za sprovođenje dogovora jer sada postoji i Rezolucija o Srebrenici i puno drugih stvari. Tako da smo u nekoj vakuum situaciji", ocenjuje Kamberi.

Da priča o evropskom nacrtu statuta ZSO nije završena i da će imati nastavak u okviru dijaloga smatra programski menadžer Centra za zastupanje demokratske kulture (ACDC) Slobodan Stošić koji kaže za Kosovo onlajn da ponuda Evropske unije nije konačan dokument i da u njemu ima dosta nejasnoća, barem prema onoj verziji nacrta koji je dospeo u medije.

„Ima dosta stvari koje nisu utanačene, recimo oko škola ili zdravstvenih ustanova u nekim selima koja nisu deo ZSO, tako da će tu biti prostora za usaglašavanje između ponuđene i finalne verzije. Nisam optimista da tako nešto može da se uradi za vreme mandata Miroslava Lajčaka jer još uvek imamo situaciju da su četiri gradonačelnika na severu iz redova kosovskih Albanaca i samim tim formiranje Zajednice nije moguće“, kaže Stošić.

Na pitanje da li je logičan zahtev zapadnih zemalja da Priština šalje na ocenu ustavnosti sudu nacrt za koji Brisel nije saopštio da li oko njega postoji saglasnost obe strane, naš sagovornik kaže da jeste čudno da se šalje dokument koji nije konačna verzija.

„Ovo je verovatno nešto što je stavljeno kao jedan od preduslova za prijem Kosova u članstvo Saveta Evrope, da se olakša Kosovu time što bi ova verzija bila odobrena, s tim da konačna može da se razlikuje u manjim segmentima“, kaže Stošić.