Promene na čelu Ambasade Nemačke u Prištini: Rodeova „zaostavština“ i Rudolfove namere

U jednoj od najznačajnijih ambasada na Kosovu nakon pet godina - promena. Dosadašnjeg ambasadora Nemačke Jorna Rodea menja Rajner Rudolf. Iza Rodea je buran period koji su obeležili vizna liberalizacija i kaznene mere EU, a ispred Rudolfa nerešena institucionalna kriza i otvoreno pitanje dijaloga Beograda i Prištine, saglasni su sagovornici Kosovo onlajna.

Piše: Đorđe Barović

„Nakon pet godina ovde, moram da kažem zbogom i nedostajaće mi Kosovo“, poručio je krajem septembra u video poruci, sada već bivši ambasador Nemačke u Prištini Jorn Rode.

Na kraju svog mandata, kosovskoj predsednici Vjosi Osmani poklonio je teglicu domaćeg džema.

Premijeru u tehničkom mandatu Aljbinu Kurtiju izgleda nije poklonio ništa, ali mu je zato Kurti zahvalio na angažmanu ambasadora sa najdužim mandatom na Kosovu.

U oproštajnom intervjuu za Kosovo onlajn Rode je bio jasan da bi Kosovo trebalo da otpoče sa primenom „Zajednice opština sa srpskom većinom“, a da Srbija prihvati Kosovo „kao suverenu državu u svakom obliku“.

Rodea zamenjuje iskusni nemački diploomata Rajner Rudolf.

Ako je suditi po njegovim duhovitim opaskama, u Prištini će se truditi „da ne zabrlja“.

„Sve što treba da uradite je da radite kao diplomata 25 godina, pokušavajući da ne zabrljate, i onda, ako imate sreće, postaćete potpredsednik Minhenske bezbednosne konferencije“, izjavio je 2023. godine na pitanje kako je postao potpredsednik ovog svetskog foruma.

ZSO i licemerje

Nekadašnji ambasador SRJ u Nemačkoj Zoran Jeremić kaže u razgovoru za Kosovo onlajn da srpska zajednica na Kosovu ne može biti zadovoljna učinkom nemačkog ambasadora Jorna Rodea.

Od njegovog naslednika, Rajnera Rudolfa, poručuje, treba očekivati nastavak „licemerne politike“ Nemačke u odnosu na pitanja dijaloga Beograda i Prištine i položaja Srba.

„Nastaviće se jedna klasična, manje-više licemerna politika u kojoj on (Rudolf) govori o potrebi zaštite teritorijalnog integriteta Ukrajine, a dolazi kao ambasador u zemlju koja je nastala nakon priznanja njegove zemlje, kršenjem teritorijalnog integriteta Srbije. Licemerje koje je postojalo u ranijem periodu, biće nastavljeno i sada, možda čak u drugačijoj formi, ali se vidi po tome što Nemačka, pa i Evropa, pokušavaju da formulišu svoje zadatke na Kosovu kao savetodavne ili pomoć, iako je to daleko manje od onog mandata koji imaju, upravo zato što su i Nemačka i Evropa prihvatili da budu mesto i način za razgovor dve strane“, ističe Jeremić.

Objašnjava da se to vidi i kroz odnos koji Nemačka ima prema Zajednici srpskih opština.

„Nemačka se iz toga povukla. Napravila je Ohridski i ostale sporazume koji omogućavaju sada jednu jednostavnu situaciju: Zajednicu srpskih opština koja ne postoji. Oni su to formulisali u Zajednicu opština sa srpskom većinom što praktično znači kad srpske većine nestane, a to je cilj svega ovoga što se dešava na Kosovu, neće biti ili potrebe za  takvom zajednicom ili će ona jednostavno biti prazna ljuštura koja će se baviti nekakvim organizovanjem zdravstvenog ili obrazovnog sistema koji nikome i neće biti potreban“, precizira Jeremić.

Od Rodevog naslednika očekuje nastavak evropske i nemačke politike na Kosovu.

„Manje-više treba očekivati nastavak evropske, pa i nemačke politike na Kosovu koja se eventualno može promeniti eventualnom snažnom i odlučnijom akcijom američke politike do koje, s obzirom na prioritete koje sada Tramp ima, teško da će doći, a i pitane kako bi izgledala ako se realizuje“, navodi bivši ambasador SRJ u Berlinu.

Jeremić kaže da je Rudolf iskusan diplomata koji je bio potpredsednik Minhenske konferencije na kojoj su formulisane sve politike koje Nato poslednjih decenija vodi u Evropi.

Istovremeno, objašnjava, Rudolf je diplomata koji „zna da obavi zadatak koji dobije“.

„On je iskusan diplomata koji je radio u Beču i Varšavi, jedno vreme u kabinetu kancelara Nemačke. Zna šta je njegov zadatak i zna da obavi zadatak koji dobije. On će sprovoditi politiku pre svega nemačkog ministarstva spoljnih poslova koje je ovog puta objedinjeno kroz partijsku funkciju ministra CDU i kancelara, tako da ne postoji dvojnost u sprovođenju nemačke politike“, navodi Jeremić.

Rodeovu oproštajnu poruku Kosovu tumači kao uobičajenom diplomatskom formulacijom.

„Rastao se od Kosova na uobičajen, klasičan diplomatski način, zahvaljujući ljudima na ljubaznosti i 'lepoj prirodi', ne pominjući zapravo prave prilike u kojima je Kosovo ostavio iza sebe“, kaže Jeremić.

Komentarišući izjavu Rodea datu Kosovo onlajnu da Srbija treba da prihvati da je Kosovo suverena država u svakom obliku, Jeremić kaže da je ovaj ambasador i u tom pogledu „dosledno sledio nemačku politiku“.

„Mandat bivšeg nemačkog amabasadora Jorna Rodea prošao je u onome što se ogleda u Ohridskom sporazumu i dogovorima koji su rezultirali nakon njega, kao i njegovom upornom nastojanju da Srbiju prisili da prihvati prištinske vlasti kao legitimne i Kosovo kao suverenu državu. To je nešto što je obeležilo ceo njegov period“, smatra Jeremić.

Dodaje da je Rode kao odgovaran ambasador sprovodio ono što je dobijao kao naloge iz Berlina, a zatim i u saradnji sa ambasadorima zemalja Kvinte.

„Ono što je ostavio kao trag na Kosovu će zapravo biti nešto čime pre svega srpska zajednica na Kosovu ne može biti zadovoljna. Albanska zajednica ima svoje račune u koje se on uklopio i nastojao sve vreme da više vodi računa o interesima albanske zajednice nego srpske“, precizira Jeremić.

Kao primer takve politike navodi Rodeovo rukovođenje „tehnologijom građana Kosova“, u kojoj se ne naglašava razlika između Albanaca i Srba.

„Ali, s obzirom da su Albanci uporedivo većinsko stanovništvo, doveo je srpsko stanovništvo u poziciju manjine, i to čak u nekim situacijama uporedio sa danskom manjinom u Nemačkoj što nema nikakve veze jedno sa drugim“, naglašava Jeremić. 

Promena kursa i dobrodošlica

Politički analitičar Škeljzen Maljići smatra da je mandant bivšeg ambasadora Nemačke u Prištini Jorna Rodea obeležilo zaoštravanje kursa prema Aljbinu Kurtiju, a da će njegov naslednik Rajner Rudolf nastaviti sa podrškom francusko-nemačkom planu za Kosovo.

„Nisam detaljno pratio, ali znam da je bio možda najaktivniji od ambasadora, kao i američki ambasadori koji su ovde uvek bili glasni. Ali, Rode je na neki način zaoštrio kurs prema Kurtiju. Naročito prošle godine kada je propao pokušaj Nemačke da Kosovo postane član Saveta Evrope“, kaže Maljići za Kosovo onlajn.

Naglašava da je do promene kursa došlo nakon što je Aljbin Kurti obećao tadašnjem nemačkom kancelaru Olafu Šolcu da će Kosovo ispuniti jedan od uslova: slanje Statuta ZSO Ustavnom sudu.

„Oni ga nisu poslali i onda je propao taj pokušaj, a nemački kancelar je intervenisao, ubedio je sve zemlje članice EU koje ne priznaju Kosovo da prihvate ovu proceduru i da se Kosovo primi u Savet Evrope. To je bila propuštena prilika, važan korak i za eventualno članstvo Kosova u EU i u Nato“, navodi Maljići.

Ovaj analitičar tvrdi da je Kurti umesto toga „imao svoje planove“.

„Kurti je imao neke svoje planove koji uglavnom idu na to da se destabilizuje postojeći poredak i Ustav, i da se otvore neka nova pitanja. To je vrlo rizično za stabilnost, ne samo Kosova, već i regiona“, smatra Maljići.

Uveren je da će novi nemački ambasador u Prištini Rajner Rudolf biti „jako dobro primljen“ i da će biti upoznat sa situacijom.

„Verovatno će nastaviti da podržava plan koji je zapravo Nemačka donela zajedno sa Francuskom. Mislim da će se dijalog obnoviti u punom kapacitetu, ali treba da se promene pregovarači. Na neki način Kurti je ionako najavio da mu dijalog nije prioritet i onda je to pokazao više opstrukcijama nego konstruktivnim rešenjima. A i u Srbiji se situacija može brzo promeniti, tako da možda budemo imali bolju saradnju“, kaže Maljići.

Ističe da EU već insistira na ispunjenju dogovorenog.

„EU insistira da je sporazum koji su verbalno prihvatili i Vučić i Kurti obavezan za obe zemlje i da je ulaznica za prijem u EU“, precizira Maljići.

Liberalizacija i kaznene mere

Direktorka Centra za spoljnu politiku Aleksandra Joksimović ističe da su petogodišnji mandat Jorna Rodea obeležili vizna liberalizacija, ali i kaznene mere EU Kosovu.

Od novog nemačkog ambasadora u Prištini Rajnera Rudolfa treba očekivati „kontinuitet dosadašnje politike“ ove zemlje prema Kosovu.

„Novi ambasador će predstavljati samo kontinuitet dosadašnje politike Nemačke“, ističe Joksimović.

Dodaje da „ambasadori nisu oni koji kreiraju, već doprinose realizaciji spoljne politike“.

„Promene u diplomatskim službama na najvišem nivou su uobičajena pojava. Ali, ambasadori nisu oni koji kreiraju, doprinose realizaciji spoljne politike. Spoljna politika se vodi iz glavnih gradova. Otuda veoma često nemamo promene politika i kada dolazi do promena vlada u ključnim zemljama EU, a kamoli na nivou ambasadora“, objašnjava Joksimović.

Komentarišući petogodišnji mandant Jorna Rodea bivša ambasadorka u Velikoj Britaniji kaže da ga je obeležio „buran period u Prištini“.

„Bio je to dosta buran period u Prištini, pre svega zbog Kurtijevog delovanja koje je naišlo na osudu manje-više svih u EU, sa većim ili manjim intenzitom, manje ili više javno. Znamo da je EU primenila protiv Kurtija izvesne mere sankcija. Bez obzira što se one nisu u potpunosti primenjivale izražen je jasan stava da se ne slaže pre svega prema politici Kurtija prema srpskoj zajednici na severu, odnosno prema srpskoj zajednici u celini“, kaže Joksimović.

Rezultat političke krize na Kosovu su i „zamrznuti dijalog“ i „zarobljen sistem“, poručuje Joksimović.

„U ovom trenutku zapravo na delu imamo jedan zamrznuti dijalog prouzrokovan nemogućnošću da se formiraju institucije u Prištine. Zapravo imamo jedan zarobljen sistem koji u ovom trenutku ne funkcioniše. Da, izabran je predsednik Skupštine, međutim, dalji procesi formiranja najvažnijih institucija i vlade u ovom trenutku i dalje ne funkcionišu. Imamo dugotrajni vakuum“, smatra bivši diplomata.

Joksimović ističe da je Nemačka istrajna na ispunjenju uslova koje je Kosovu ponuđeno prošle godine za članstvo u Savetu Evrope, a ključno je bilo slanje nacrta Statuta ZSO Ustavnom sudu.

Precizirala je da zbog neispunjenja tih uslova Priština danas dalja od SE nego tada.

„Nemačka je jedna od ključnih zagovornica pune nezavisnosti Kosova. Ona je bila i jedna od onih država koje su sponzorisali ideju o članstvu u Savetu Evrope. Međutim, tokom mandata, a bivši ambasador (Jorn Rode) je to i spomenuo u svom oproštajnom govoru, nije došlo do realizacije i u ovom trenutku se čini da je Kosov dalje od članstva u Savetu Evrope, nego što je to bilo u trenutku kada je zahtev bio podnet. I to je još jedan rezultat Kurtijevih političkih aktivnosti, odnosa prema sprskoj zajednici“, precizirala je Joksimović.