Put Kosova ka EU: Može li dijalog sa Beogradom da ostane na sporednom koloseku?

Iz Brisela i evropskih prestonica nebrojeno puta je rečeno da Priština i Beograd ne mogu da napreduju na evropskom putu bez normalizacije međusobnih odnosa, ali predstavnici Kosova zaduženi za briselski dijalog i pregovore sa EU, sve češće u javnim nastupima zagovaraju da napredak Kosova u evrointegracijama ne bi trebalo uslovljavati razvojem dijaloga sa Beogradom. Vrednovanje napretka Kosova ka EU odvojeno od dijaloga sa Beogradom, prema oceni sagovornika Kosovo onlajna nije moguće. Brisel svoj stav po tom pitanju, uvereni su, neće promeniti, zbog čega ovakve zahteve Prištine tumače kao populizam.

Piše: Dušica Radeka Đorđević

Puls Brisela po ovom pitanju Priština je ispipavala još pre dve godine. Tada je premijer Kosova Aljbin Kurti zatražio da se proces integracije Kosova u Evropsku uniju odvoji od procesa normalizacije odnosa sa Srbijom. Odgovor koji je stigao iz sedišta EU glasio je: proces integracije Kosova direktno je povezan sa procesom dijaloga.

Glavni pregovarač Kosova sa Evropskom unijom Jeton Zuljfaj ponovo je aktuelizovao ovo pitanje. Kako je nedavno poručio, Kosovo ne bi trebalo uslovljavati razvojem dijaloga sa Srbijom.

„Za nas je važno da ne budemo taoci nedostatka volje Srbije za normalizaciju ili njenog napretka. Mi treba da imamo svoj put napretka i da budemo ocenjeni na osnovu sopstvenih zasluga, a svi pokazatelji govore da smo ostvarili značajan napredak“, rekao je Zuljfaj.

On je juče naveo da Kosovo ima snažne argumente za dobijanje statusa kandidata za članstvo u EU i što skorije otvaranje pregovora o članstvu, pominjući „stabilnu i rastuću ekonomiju“ i potpunu usklađenost sa Zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU.

I ambasador Kosova u Briselu i glavni pregovarač Prištine u dijalogu sa Beogradom Agron Bajrami izjavio je krajem prošlog meseca da Kosovu treba dodeliti status kandidata za članstvo u Evropskoj uniji i omogućiti mu da napreduje u procesu integracija nezavisno od Srbije.

Takav razvoj događaja nije realan, smatraju analitičari.

Površan stav bez uticaja 

Nerealno je da Priština traži od Evropske unije da u evrointegracijama Kosova zaobiđe korake koji se tiču dijaloga sa Beogradom, jer put ka Evropi, i za Kosovo i za Srbiju, zavisi od načina na koji će rešiti najhitnija pitanja, mišljenje je političkog analitičara Artana Muhadžirija.  

On ukazuje da Evropska unija nije spremna da unutar svog institucionalnog okvira prihvati probleme koje imaju Kosovo i Srbija.

„Bez konačnog sporazuma između Kosova i Srbije neće biti moguće postići suštinske korake prema Evropskoj uniji, jer je to ono što je EU postavila kao kriterijum. Dakle, ovo nije na Kosovu ili Srbiji, već je to ono što Evropska unija želi, kao i Sjedinjene Američke Države. I zato ne mislim da je realno tražiti od Evropske unije da ubrza neophodne korake bez, pre svega, rešavanja pitanja koja su hitna i vitalna i koja su ključna za budućnost jer konačni sporazum između Kosova i Srbije nije samo između njih, već će imati veliki uticaj u svim regionima“, rekao je Muhadžiri za Kosovo onlajn.

EU, dodaje on, ne želi da ima još više problema od postojećih unutar svoje strukture.

„Mislim da je veoma nerealno tražiti od Evropske unije da zaobiđe ove korake, jer je EU mnogo uložila u dijalog i u pokušaj da se pronađe istorijsko konačno rešenje. Ne mislim da će se povući i promeniti mišljenje u tom pogledu. Dakle, sve je to samo populizam i površni politički stav koji nema nikakav realan uticaj na agendu evropskih integracija“, zaključuje Muhadžiri.

Istraživač studija bezbednosti iz Beograda Nikola Vujinović kaže da je sa pozicije evropskih integracija nemoguće da se ukupan napredak Kosova ka EU vrednuje odvojeno od dijaloga sa Beogradom, zbog čega smatra da su izjave predstavnika Prištine namenjene unutrašnjoj političkoj upotrebi, imajući u vidu da nema pomaka u evropskim integracijama.

„Pet država Evropske unije ne priznaju Kosovo kao nezavisnu državu, samim tim preduslov da bi oni ušli u evropske integracije je da budu priznati. A ovih pet država, posebno ističem Španiju, ne žele da priznaju Kosovo dok ga Srbija ne prizna. Samim tim nema smisla govoriti da je moguć nastavak evropskih integracija bez razmatranja pitanja procesa dijaloga na način kako će Srbija i Kosovo urediti svoje buduće odnose“, naveo je Vujinović za Kosovo onlajn.

I druge prepreke teške kao dijalog

Kako dodaje naš sagovornik, slušajući izjave predstavnika Prištine za njega je „najsimpatičnija stvar“ što oni veruju da, kada bi ušli u proces evropskih integracija, već imaju neke zadovoljene kriterijume.

„To je prosto neistina. Dakle, ispunjavanje Plana rasta u kome Kosovo kaska, ne samo zbog institucionalne krize, već i zbog svojih institucionalnih nesposobnosti da reši pitanja vladavine prava, imovine, manjinskih zajednica, pre svega srpske zajednice, stalno nasilje nad srpskom zajednicom, sve su to prepreke jednako teške kao dijalog“, kaže on.

Kada bi se dogodilo da Kosovo dobije status kandidata za članstvo u EU, pregovaračko Poglavlje 35, kako smatra, odnosilo bi se na briselski dijalog, odnosno, na praćenje sprovođenja dogovora u procesu normalizacije odnosa sa Beogradom, baš kao što je slučaj i u pregovorima koje Srbija vodi sa EU.

„Posebno zato što je Evropska unija garant Briselskog sporazuma, Ohridskog sporazuma i svih sporazuma od 2013. godine. Samim tim Evropska unija iz potrebe svog komunitarnog nasleđa ne bi mogla da to zaobiđe. Da ne kažem da bi popunjavanjem Upitnika na dnevni red došlo još mnogo pitanja i mislim da je to samo zamajavanje domaće javnosti, jer gospodin Kurti u ovom trenutku igra na dva koloseka. Prvi je: uspeće da se dogovori s opozicijom i neće biti izbora, drugi je: pripremam se za nove izbore. I onda je ovo tema bila za jul, zato što je tada bio veliki samit u Briselu u vezi sa kandidatima, pa ćemo sad da sačekamo septembar. To je sve izborna kampanja na Kosovu i Metohiji“, ocenjuje Vujinović.

Aljbin Kurti zvanično je predao zahtev za članstvo Kosova u EU 15. decembra 2022. godine.