Radikalizam na Zapadnom Balkanu - zašto su mladi lak plen nasilnih ekstremista?

Nedovoljno obrazovanje i siromaštvo stvaraju plodno tlo za pojavu radikalizma i nasilnog ekstremizma, kažu za Kosovo onlajn stručnjaci iz različitih delova regiona. Upozoravaju da je najveći rizik da se priključe ovakvim grupama izražen kod mladih ljudi koji, nezadovoljni uslovima koje im društvo pruža i vođeni željom za boljim životom, postaju lak plen za vrbovanje.

Piše: Petar Rosić

Prema Izveštaju o napretku za 2024. godinu broj mladih sa Kosova koji se ne obrazuju, niti su radno aktivni neznatno je porastao na 33,4 odsto što je i dalje najviše u regionu Zapadnog Balkana.

Bivši direktor socijalnog centra za zapošljavanje, Vehbi Mujku, upozorio je da mnogi od njih imaju sklonost ka negativnim pojavama. On je istakao da se ovi mladi osećaju diskriminisano jer ne mogu da nađu posao u javnim ustanovama, a ni privatni sektor im ne nudi odgovarajuće mogućnosti.

“Zbog toga ostaju pasivni, a često se okreću radikalizmu i drugim negativnim pojavama o kojima se često izveštava”, kazao je Mujku.

Analitičar iz Prištine Artan Muhadžiri saglasan je da su mladi koji ne ulažu dovoljno u obrazovanje skloniji prihvatanju dogmi, uključujući radikalizam.

“Nivo obrazovanja i sveukupne emancipacije direktno je povezan sa nivoom kritičkog mišljenja i zato su mladi koji ne ulažu dovoljno u obrazovanje skloniji prihvatanju dogmi, uključujući radikalizam. Međutim, mislim da je opasnije to što prihvataju populizam bez kritičkog razmišljanja, jer to utiče na izbore, na politički spektar, i zbog toga političari mogu lakše prolaziti neutemeljenim obećanjima, lažnim vestima i obećanjima koja je nemoguće ostvariti u praksi. To utiče na njihov život, ali i na živote drugih”, kaže Muhadžiri za Kosovo onlajn.

Ocenjuje da je problem sa radikalizmom postojao pre nekoliko godina, kada je ISIS jačao, i da su tada postojale veze između radikalnih grupa na Kosovu i u Siriji.

“Međutim, sada to više nije slučaj, jer je čak i država uložila napore da to suzbije. Pratili su i progonili ljude koji su imali veze sa ISIS-om, koji su vrbovali omladinu da ide u ISIS. Sada to više nije slučaj na tom nivou, naravno”, kaže analitičar iz Prištine.

Viši savetnik ISAK fonda Marko Savković kaže da su mladi koji nemaju posao i nemaju perspektivu podložniji ekstremnim ideologijama i da to pravilo važi i za Kosovo, ali i za sva društva na prostoru Zapadnog Balkana.

“Kao što smo imali prilike da vidimo prethodnih godina, nije to samo radikalna islamistička ideologija, postoje i druge. To su nasilne navijačke grupe, kriminalne grupe. Dakle, mladi ljudi su svakako u velikom riziku od takvih mogućnosti, mladi muškarci rekao bih, mada ima i žena koje se radikalizuju”, kaže Savković za Kosovo onlajn.

Navodi da je u jednom trenutku Kosovo prednjačilo kada je u pitanju radikalni islam.

“Gledano koliko je mladih ljudi po glavi stanovnika, da se tako slobodno izrazim, završilo na prostoru Sirije i drugih zemalja ratujući za račun islamske države, Kosovo je u jednom trenutku prednjačilo. U međuvremenu jako je pooštrena kaznena politika i uložen je veliki napor da se ti ljudi privedu pravdi. Jedan broj njih je danas u zatvoru, služi zatvorsku kaznu”, objašnjava naš sagovornik.

Ističe da je radikalizam suzbijen, ali da su određene posledice ostale.

“Rekao bih da je sada ta vrsta radikalizacije u nekom drugom planu. Tome svedoči i činjenica da mi proteklih nekoliko godina, s izuzetkom napada u Sarajevu i sa onom situacijom koju smo imali u Beogradu, nismo imali masovnije incidente i to je jedna srećna okolnost. Ali radikalizacija koja se manifestuje kroz napade na ljude koji su druge nacionalnosti, koji su druge vere, ta opasnost je uvek prisutna i, nažalost, ona podriva naše društvo iznutra i danas”, ocenjuje Savković.

Profesorka sociologije na Fakultetu socijalnih nauka Univerziteta u Tirani Entela Binjaku upozorava da uznemirujuće veliki broj mladih u Albaniji ne pohađa školu ili nisu radno aktivni i ocenjuje za Kosovo onlajn da ih to čini lakim metama kriminalnih grupa i radikalnih verskih mreža.

Binjaku navodi da bi u slučaju odgovarajućeg obrazovanja i normalnog zaposlenja oni bili aktivna i veoma korisna radna snaga za Albaniju. Nažalost, kriminalne grupe ih danas lako mame iskorišćavajući njihovo siromaštvo, nizak stepen obrazovanja i nesposobnost za rad.

“Statistika pokazuje da je u zatvorskim ćelijama većina osuđenika mlađe životne dobi. Ovi mladi ljudi se bave distribucijom droge, poseduju, trguju i koriste vatreno ili hladno oružje. Mnogi od njih su se upleli u pljačke”, objašnjava naša sagovornica.

Ističe da je veliki broj mladih ljudi koji su napustili obavezno obrazovanje u devetogodišnjim školama uvučeno i u radikalne verske mreže.

“U ovom slučaju, radi se o duhovnoj privlačnosti koju ove mreže vrše na njih. Oni se nalaze u ovim mrežama, jer ne mogu da se pronađu u društvu. Oni sebe vide u ekstremističkim idejama ovih verskih grupa. Ne zaboravimo da mladi ljudi imaju ambicije i snove u životu. Žele da se pravilno obrazuju, zaposle i zahtevaju mnogo od sebe, ali nemaju priliku da ostvare svoje želje. To ih čini da budu sve skloniji nasilnom ponašanju”, navodi sociolog iz Tirane.

Navodi da ovako nizak nivo obrazovanja u zemlji ne omogućava mladima da promene svoje živote zbog čega se vrlo lako okreću kriminalu, misleći da će tako imate više koristi.

“Ovaj problem imamo u svim delovima Albanije. Nedostatak obrazovanja i zaposlenja dovodi do toga da gube i čvrste veze koje su ranije imali sa porodicom, da gube vrednosti kojima je albanska porodica vaspitavala svoje članove i da se sve više orijentišu na kriminal. To pokazuje i veliki broj mladih osuđenih u zatvorima i mladih koji su protagonisti gotovo svakodnevnih zločinačkih događaja, upozorava ona.

Univerzitetski profesor iz Skoplja Cane Mojanoski takođe smatra da je obrazovni sistem u Severnoj Makedoniji, ali i drugim zemljama u regionu, pogođen erozijom vrednosti i da zajedno sa siromaštvom to doprinosi lakšem prihvatanju ektremističkih ideologija kod mladih.

“U Makedoniji oko 42 odsto stanovništva spada u grupu socijalnog rizika od siromaštva, 22 odsto obezbeđuje elementarne osnove za preživljavanje, a isto toliko populacije nema dovoljno sredstava ni za ogrev... Ako vidite da je obrazovni sistem, a posebno visokoškolski sistem, podložan posebnom obliku participacije i da ovako siromašna populacija teško može da omogući svojoj deci studije u Skoplju ili nekim drugim univerzitetskim centrima, možemo zaključiti da je siromaštvo jedan od faktora koji guraju mlade ka ekstremističkom ponašanju, ideologiji ili praksi”, navodi Mojanoski za Kosovo onlajn.

Objašnjava da se mladima lakše manipuliše i zato što među njima postoji visok osećaj nezadovoljstva i nepravde koji povećavaju i brojni drugi faktori.

Ističe da analize dostupne javnosti pokazuju da je u protekloj deceniji skoro 900 osoba identifikovano da podržavaju ili pripadaju grupi radikalnih ekstremista. Od toga je oko 200 njih imalo manje od 18 godina.

“To je jedan od pokazatelja da su radikalni koncepti i pristupi u tumačenju sveta prihvatljivi za mlade, jer su često prepušteni sami sebi usled loše ekonomske situacije, razorene porodice koja ne može da se posveti dovoljno obrazovnom procesu, dok je škola manje-više orijentisana na zadovoljenje potreba obaveznog obrazovanja, ne brinući previše o kvalitetu znanja. Čitav obrazovni sistem, uključujući i visokoškolski sistem, snažno  je pogođen erozijom vrednosti zbog korupcije i koruptivnog ponašanja”, ocenjuje Mojanoski.

Dodaje da ovaj fenomen nije isključiv samo za Makedoniju, već da i na prostoru Zapadnog Balkana postoje zemlje koje u osnovi nisu uspele da se izbore sa korupcijom i siromaštvom i ne poklanjaju dovoljno pažnje obrazovnom sistemu i vrednostima koje treba da generiše.

Rešenje profesor vidi u uspostavljanju vladavine prava i postojanju pravne države. Ako nemate taj princip, dodaje, onda osećaj da ste obespravljeni i da nemate jednake mogućnosti u društvu povećava nezadovoljstvo.

“Jedan od osnovnih problema makedonskog društva, ako hoćete i na širem Balkanu, jeste to što građani ne veruju institucijama, ne veruju sistemu. A bez srećnog pojedinca nijedno društvo se ne može nadati svojoj budućnosti i ne može očekivati da ima građane koji će biti spremni da se žrtvuju i doprinesu izgradnji zajednice u kojoj se osećaju slobodno i ispunjeno”, zaključuje Mojanoski.