Rađa se novi svetski poredak: Agonija Danske potvrda da je Kosovom otvorena Pandorina kutija

Za svega nešto više od dve nedelje na prelazu iz stare u novu godinu događaji na međunarodnoj sceni smenjuju se „kao na traci“ - od izraelskog priznanja Somalilenda, preko „novogodišnjeg“ upada američkih specijalaca u Venecuelu, kulminacije situacije u vezi sa Grenlandom, pa i nemačkog priznanja nezavisnosti južnopacifičkog ostrva Niue. Sagovornici Kosovo onlajna nemaju dilemu – nastaje novi svetski poredak sa novom ravnotežom snaga, u kojoj će ključni igrači biti SAD, Rusija i Kina. Navode i da je agonija Danske u vezi sa Grenlandom potvrdila da je Srbija bila u pravu kada je upozoravala svet da će priznanje Kosova otvoriti Pandorinu kutiju.

Piše Jelena Milenković 

Dok je svet još bio pod utiskom proslave Nove godine, u Karakasu su 3. januara odjeknule eksplozije. Ispostaviće se da je to bio upad američkih specijalaca, koje je pratilo hapšenje predsednika Nikolasa Madura i njegovo prebacivanje u SAD. Usledile su reakcije, a gotovo sve velike sile bile su saglasne – upad u suverenu zemlju i hapšenje njenog predsednika protivno je međunarodnom pravu.

Nedugo zatim, pozivanje na međunarodno pravo i nepovredivost međunarodno priznatih granica postaje još glasnije, posebno u Evropskoj uniji, kada je postalo jasno da Donald Tramp ne odustaje od zauzimanja Grenlanda, jer je to u interesu SAD.

Nešto pre Nove godine Izrael je prvi u svetu priznao Somalilend, zvanično Republiku Somalilend, međunarodno nepriznatu državu na Rogu Afrike, na važnoj geopolitičkoj lokaciji. I opet osude, pre svega Afričke unije, koja je istakla da se svaki pokušaj podrivanja jedinstva, suvereniteta i teritorijalnog integriteta Somalije protivi njihovim osnovnim principima.

Slično tome, gotovo nepoznato južnopacifičko ostrvo Niue dobilo je pre 10-ak dana priznanje Nemačke, kao vid političke poruke zvaničnog Berlina, iz kojeg je poručeno da taj potez predstavlja signal za produbljivanje saradnje sa takozvanim „plavim kontinentom“.

Da je na delu globalna prekompozicija moći i da stari poredak nestaje pred našim očima, ukazao je nedavno ministar spoljnih poslova Srbije Marko Đurić, uz napomenu da će nova pravila biti uspostavljena, ali tek kada bude uspostavljena nova ravnoteža, čega Srbija mora da bude svesna da ne bi platila cenu.

Svi ovi događaji, zapravo, pokazuju da međunarodno pravo važi samo dok ga ne nadvladaju pojedinačni interesi velikih zemalja. A, kad oni prevladaju - nastaju presedani.

Sada svi razmišljaju o tome šta je presedan

Da je novi svetski poredak u nastajanju, iako niko nema sasvim jasnu ideju kako i koje su mu forme i granice, ali da očigledno postoji novi sistem odnosa, koji pre svega uspostavljaju velike sile - SAD, Rusija i Kina, ukazuje nekadašnji ambasador SRJ u Nemačkoj Zoran Jeremić.

Govoreći o tome da li događaji u Venecueli i pitanje Grenlanda mogu da utiču na nova priznavanja ili otpriznavanja Kosova, odgovorio je da na to neće uticati, ali svakako hoće na razmišljanje zemalja koje su učestvovale u stvaranju nezavisnog Kosova o tome šta je presedan.

„Nedavno su se pojavile i lažne vesti na društvenim mrežama da Danska povlači priznanje Kosova, što se pokazalo netačno. To je nešto što se mora smatrati nerealnim u ovim okolnostima. Ali je otvorilo pitanje o kojem sada svi razmišljaju - šta je presedan“, ukazuje Jeremić za Kosovo onlajn.

Pojašnjava da je ukorenjeno shvatanje u Evropi bilo je da je presedan u poremećaju međunarodnog prava učinila ruska agresija na Ukrajinu, dok se vrlo nerado sećaju 24. marta 1999. godine, koji zapravo predstavlja pravi početni trenutak urušavanja međunarodnog prava, koji je otvorio prostor za legitimizaciju niza različitih povreda teritorijalnog integriteta i u Evropi i van nje.

„Sada posebno postaje aktuelno, s obzirom da se to pitanje, nakon Ukrajine, otvara i prvi put u Evropi, koja se u slučaju Danske i Grenlanda oseća ugroženom i poziva na očuvanje teritorijalnog integriteta kao svetinju u međunarodnim odnosima, te ponovo reafirmiše taj problem“, dodaje Jeremić.

Konstatuje da je novi svetski poredak očigledno u nastajanju, iako niko nema sasvim jasnu ideju kako i koje su mu forme i granice, ali da je očigledno da postoji novi sistem odnosa, koji pre svega međusobno uspostavljaju velike sile - SAD, Rusija i Kina.

Ima, dodaje Jeremić, i drugih aspiranata na ulogu „velikih sila“, pre svega Evropska unija, sa namerom da vojno ojača toliko da bi mogla da predstavlja značajni faktor u međunarodnim odnosima.

„Taj deo uspostavljanja novih odnosa među državama neće biti u formi ceremonijalnih potpisivanja i stvaranja povelja tipa Povelje UN, već će to verovatno biti sistem dogovora i, ako do toga dođe, raspodela interesnih sfera. One će moći da budu manje ili više definisane, ali će svaka od velikih sila i pored dogovora pokušati da uzme što više“, uveren je bivši ambasador.

Fenomen sile postaje novi element u međunarodnim odnosima

Prema njegovim rečima, to neće biti nekakav čvrsti sistem međunarodnih odnosa, poput Povelje UN i međunarodnog prava kakvo poznajemo, već će dogovori predstavljati osnovu i suštinu budućeg sistema odnosa, i to pre svega dogovor velikih sila, pa onda sa manje uticajnim i sa onima na koje se taj dogovor bude odnosio.

„Nekakav sistem pravednosti i onoga na šta smo navikli, na međunarodno pravo i ravnopravnost u međunarodnim odnosima sigurno neće biti prioritet raspoređivanja snaga velikih sila. Videli smo da to ide u pravcu zakona jačeg. Fenomen sile postaje novi element u međunarodnim odnosima koji ima istu težinu kao i pravo i pravilo“, napominje sagovornik Kosovo onlajna.

Saglasan je i diplomata u penziji Zoran Milivojević koji ukazuje da se svet nalazi u procesu tranzicije globalnih odnosa prema novoj ravnoteži snaga i novom definisanju međunarodnog poretka, u kojem će neka pravila morati da važe, zvala se ona međuanrodno pravo ili nekako drugačije.

Pojašnjava da je već nastupila faza tranzicije kada je reč o svetskom poretku, između onoga koji je definisao kraj Drugog svetskog rata i što je označila Povelja UN i poštovanje međunarodnog prava i ovoga čemu danas svedočimo, a što je, kaže, počelo upadom Rusije u Ukrajinu.

„Rusija je upotrebom sile dala do znanja da njen interes nije proširenje Natoa prema njenim granicama preko Ukrajine. A, ovo je nastavak tog procesa i kada je reč o Trampovoj administraciji radi se o tome da je ona vrlo jasna, sa ciljevima Amerike da se ponovo vrati na globalnoj sceni na vodeće mesto sa primenom jedne specifične metodologije koja sada nije prikrivena, već direktna. To nam je Venecuela pokazala na najdirektniji način, sa najavom onoga što možemo očekivati na drugim prostorima, uključujući prostor koji je definisan kao interesna sfera zapada. A, kada to kažem, mislim na Evropu“, rekao je Milivojević za Kosovo onlajn.

U tom smislu, ukazuje na promenu transatlantskih odnosa i novu projekciju spoljne politike Trampove administracije, koja ima u vidu pre svega američki interes, uključujući i odnos prema saveznicima.

„Pitanje Grenlanda to direktno potvrđuje, kao tezu, ali i nameru da se sprovede u delo. To je uvod u novi poredak, raspodelu moći na globalnoj sceni u trouglu koji je manje više definisan i to po tvrdoj moći. Kada to kažem imam u vidu SAD, Rusku Federaciju, šta god ko mislio, jer se radi o nuklerarnoj sili sa najvećim potencijalom, i Kinu“, navodi Milivojević.

U tom trouglu, dodaje, svi smo svedoci preraspodele centara moći ili definisanje zona uticaja.

„Amerikanci su tu na neki način avangarda u primeni nove metodologije i vraćanje na Monroovu doktrinu, na prostor dirketnog interesa, ali sa projekcijom i prema drugim delovima sveta, na Grenland, Bliski istok i tamo gde već imaju definisane ciljeve. Vidimo prema reakcijama oko Venecuele da sada stvari ulaze u fazu definisanja nove ravnoteže snaga. Slučaj Venecuele nije završen kidnapovanjem Nikolasa Madura. Već imamo reakciju Kine i Rusije, koje su diskretne, ali vidljive. Upravo smo na toj liniji u procesu tranzicije globalnih odnosa prema novoj ravnoteži snaga i novom definisanju međunarodnog poretka, gde će neka pravila morati da važe. Da li se zvala međuanrodno pravo ili nešto drugo, ali praksa koja se zasniva na ponašanjima i nekim iskustvima u međunarodnim odnosima“, objašnjava Milivojević.

I profesor evropskog prava iz Prištine Avni Mazreku konstatuje da se svet danas kreće od unipolarnosti ka multipolarnosti, u funkciji nove globalne konfiguracije, što će imati svoje pravne posledice.

Govoreći o dešavanju u Venecueli i pitanju Grenlanda, Mazreku kaže da ne vidi direktnu vezu između onoga što se desilo u Venecueli i uopšte na zapadnoj hemisferi sa Kosovom. Za njega, slučaj Venecuele je jasan pokazatelj podele uloga globalnih sila, u kontekstu marginalizacije Kine i Rusije.

„U vremenu smo kada se svet kreće od unipolarnosti ka multipolarnosti, u funkciji nove globalne konfiguracije, a videćemo i druge akcije, koje nose uverenje u one principe na kojima su stvorene UN“, rekao je Mazreku za Kosovo onlajn.

Navodi da se američka akcija u Venecueli može smatrati antidiktatorskom, ali sa druge strane, ukazuje i na tumačenja koja se tiču kršenja principa iz Povelje UN o državnom suverenitetu, odnosno direktnog mešanja države u unutrašnje poslove druge suverene države.

Prema njegovim rečima, uvek se sve svodi na sukob između legaliteta i legitimiteta.

„Pitanje je da li legitimitet treba da prevlada u odnosu na globalni teren ili treba da prevlada svetski poredak stvoren posle Drugog svetskog rata u kojem je postojala drugačija ravnoteža snaga i kojem je nedostajao razvoj ljudskih prava. Nakon Drugog svetskog rata, kolonijalni sistem je doživeo kraj, stvoren je bipolarni svet koji je funkcionisao prema interesima dva pola, istočnog koji je predvodio Sovjetski Savez i zapadnog koji su predstavljale SAD. I uvek su tumačenja zavisila od interesa i pozicioniranja njihovih vlada“, rekao je Mazreku.

Srbija upozoravala na otvaranje Pandorine kutije

Na pitanje kako će tranzicija globalnih odnosa prema novoj ravnoteži snaga uticati na pitanje Kosova, Milivojević odgovara podsećajući da je Srbija svojevremeno upozorila da svet treba da očekuje da je sa Nato agresijom na Kosovu praktično otvorena Pandorina kutija, a da agonija Danske u odbrani suvereniteta i terirtorijalnog integriteta sada najbolje ilustruje novo stanje kada je reč o poštovanju pravila, principa međunarodnog prava.

Upravo vraćanje na međunarodno pravo pokazuje da nema drugih mehanizama, ali nova praksa pokazuje i da je Pandorina kutija otvorena, kostatuje Milivojević.

„Jedni koriste silu, drugi koriste okolnosti, treći neko faktičko stanje, ali se sve svodi na isto da je Pandorina kutija otvorena. Zbog toga je ovaj period tranzicije veoma važan i potreba da se definišu nova pravila, ali na osnovu nove ravnoteže snaga. Pokušaj dve trećine čovečanstva je da ostanemo na liniji Povelje UN i međunarodnog prava, jer drugi mehanizmi ne postoje. Pokušaj je jedne trećine, Amerike, da ipak to sprovede na drugi način i ta borba će opredeliti osnovu za novi međunarodni poredak“, rekao je Milivojević.

Primećuje i da u slučaju Danske i Grenlanda, Srbija ima potvrdu teze da je Pandorina kutija otvorena, a Evropa problem sa zalaganjem za teritorijlni integritet, jer to nezaobilazno otvara pitanje Srbije i priznanja Kosova.

„Najbolji argument u odbrani teritorijalnog integriteta Danske bilo bi otpriznavanje samoproglašene nezavisnosti Kosova. Mislim da bi Danska daleko uspešnija bila u odbrani svog teritorijalnog integriteta kada bi otpriznala Kosovo, jer bi onda svi izgubili argument, suprotno od onoga što ima sada kao mogućnost da doživi kao sudbinu“, istakao je Milivojević.

Kada je reč o eventualnim novim priznanjima kojima se nadaju u Prištini, kaže da to, objektivno, dolazi u pitanje, jer sada teško može da računa na argumente zapadnih zemalja u podršci takvom pristupu imajući u vidu slučaj Danske i čak nekih zemalja na zapadnoj hemisferi pred kojima se ponovo otvara pitanje istih problema.

„Nije slučajno što Španija osporava novu američku metodologiju - ima u vidu i svoj slučaj. Nije slučajno što Kipar dobija nove argumente u odbrani svog teritorijalnog integriteta. A, na severnom Kipru ima daleko manje Grka nego Srba na Kosovu i Metohiji. Prema tome, naši argumenti i u tom smislu dobijaju na težini i snazi, a da ne govorim o Rezoluciji 1244 koja je važeća, obavezujuća i na snazi“, zaključio je Milivojević.

Talas priznanja država i državica ne može da donese nešto novo

U vezi sa tim kako globalne promene i talas priznavanja nekih manjih država mogu da utiču na dijalog Beograda i Prištine, napominje da će dijalog napredovati ili nazadovati u meri u kojoj EU bude u stanju da se sama među sobom dogovori kakav stav po tom pitanju da zauzme i kako to da realizuje, ali i kakav će odnos imati SAD prema dijalogu.

„Način na koji EU utiče ukazuje na novi niz neprincipijelnosti koji stoje pred njima i koje moraju da rešavaju. Unija je zatrpana svojim problemima. Biće zainteresovana za dalji razvoj dijaloga Srbije i takozvanog Kosova u onoj meri u kojoj može da doprinese sopstvenoj stabilnosti ili razvoju situacije na Zapadnom Balkanu onoliko koliko joj treba da se afimriše kao konstruktivan faktor“, smatra Jeremić.

Drugim rečima, EU sama nije izuzetno zainteresovana za razvoj odnosa i dijaloga Srbije i Kosova samog po sebi, već pre svega kao elemenat koji može ili nju da motiviše na nove korake ili da doprinese jedinstvenijem stavu, koji, nakon ako bude formulisan po ovom pitanju, može primenjivati na druge situacije koje budu stajale pred EU.

„Mislim da talasi priznanja nekakavih novih država i državica na Bliskom istoku ili dalekom Pacifiku ne mogu da donesu nešto novo, jer su oni svaki za sebe pojedinačno vezani za pojedine zemlje, a ne za EU kao entitet. U narednom periodu verovatno se ne može očekivati ni značajnija niti aktivnija uloga EU u nastavku dijaloga, već će ona vrštiti pritisak da do napretka dođe zarad otvaranja evropskog puta za Srbiju i Kosovo“, ocenjuje Jeremić.

Kada se sve to sagleda, na pitanje ima li EU adut da od Beograda traži priznanje Kosova, Jeremić odgovara da nema, jer ga je pozivajući se na razne presedane, odavno izgubila.

„Zna i ona da ga nema i pritiscima na Beograd, na primer, te elemente ne primenjuje. To što je zakucano i zapisano imaće svoju težinu, a vlade zemalja EU nastojaće da ne unose mnogo nemira ili da bilo šta remete. Ali, sama činjenica da postoje brojni problemi sa teritorijalnim integritetom kao svetinjom u EU, dovodi u pitanje tvrdu poziciju Unije u vezi sa priznavanjem Kosova, čime je Srbija uslovljena za članstvo u EU“, rekao je Jeremić.

Kosovo i Srbija pod pritiskom da bi se izbegla eskalacija na Zapadnom Balkanu

Mazreku konstatuje da se svet nalazi u „kontekstu sopstvenog razvoja“, što će imati pravne posledice, zbog čega Zapad ne može dozvoliti eskalaciju nove evropske krize, a kao „neuralgičnu tačku“, pored onoga što se dešava u Ukrajini, on navodi upravo Balkan, na kojem postoje dva otvorena pitanja.

Prvo pitanje je, ukazuje, Bosna i Hercegovina, u kojoj je Dejtonski sporazum okončao rat, ali ne i način upravljanja, iako su prošle tri decenije a da politički faktori u zemlji nisu pronašli zajednički jezik kako bi postigli stabilnost.

„Drugo je odnos Kosova sa Srbijom. Kosovo i Srbija imaju dijametralno suprotne stavove u vezi sa statusom, jer Srbija tvrdi da je Kosovo njen sastavni deo, dok je Kosovo preduzelo sve akcije koje ga vode ka nezavisnosti od Srbije. Čini se da će politički faktori na Kosovu i u Srbiji biti izloženi političkom i diplomatskom pritisku tokom ovog perioda kako bi se izbegla eskalacija na Zapadnom Balkanu“, zaključio je Mazreku.