Mazreku: Bićemo izloženi pritisku kako bi se izbegla eskalacija na Zapadnom Balkanu

Profesor evropskog prava Avni Mazreku konstatuje da se svet danas kreće od unipolarnosti ka multipolarnosti, u funkciji nove globalne konfiguracije, što će imati svoje pravne posledice. Kada je reč o reperkusijama globalnih dešavanja na region, pre svega na odnose Srbije i Kosova, procenjuje da će politički faktori na Kosovu i u Srbiji biti izloženi političkom i diplomatskom pritisku kako bi se izbegla eskalacija na Zapadnom Balkanu.

Govoreći o dešavanju u Venecueli i pitanju Grenlanda, Mazreku kaže da ne vidi direktnu vezu između onoga što se desilo u Venecueli i uopšte na zapadnoj hemisferi sa Kosovom. Za njega, slučaj Venecuele je jasan pokazatelj podele uloga globalnih sila, u kontekstu marginalizacije Kine i Rusije.

„U vremenu smo kada se svet kreće od unipolarnosti ka multipolarnosti, u funkciji nove globalne konfiguracije, a videćemo i druge akcije, koje nose uverenje u one principe na kojima su stvorene UN“, rekao je Mazreku za Kosovo onlajn.

Navodi da se američka akcija u Venecueli može smatrati antidiktatorskom, ali sa druge strane, ukazuje i na tumačenja koja se tiču kršenja principa iz Povelje UN o državnom suverenitetu, odnosno direktnog mešanja države u unutrašnje poslove druge suverene države.

Prema njegovim rečima, uvek se sve svodi na sukob između legaliteta i legitimiteta.

„Pitanje je da li legitimitet treba da prevlada u odnosu na globalni teren ili treba da prevlada svetski poredak stvoren posle Drugog svetskog rata u kojem je postojala drugačija ravnoteža snaga i kojem je nedostajao razvoj ljudskih prava. Nakon Drugog svetskog rata, kolonijalni sistem je doživeo kraj, stvoren je bipolarni svet koji je funkcionisao prema interesima dva pola, istočnog koji je predvodio Sovjetski Savez i zapadnog koji su predstavljale SAD. I uvek su tumačenja zavisila od interesa i pozicioniranja njihovih vlada“, rekao je Mazreku.

Svet se, kaže, nalazi u „kontekstu sopstvenog razvoja“, što će imati pravne posledice, zbog čega Zapad ne može dozvoliti eskalaciju nove evropske krize, a kao „neuralgičnu tačku“, pored onoga što se dešava u Ukrajini, on navodi upravo Balkan, na kojem postoje dva otvorena pitanja.

Prvo pitanje je, ukazuje, Bosna i Hercegovina, u kojoj je Dejtonski sporazum okončao rat, ali ne i način upravljanja, iako su prošle tri decenije a da politički faktori u zemlji nisu pronašli zajednički jezik kako bi postigli stabilnost.

„Drugo je odnos Kosova sa Srbijom. Kosovo i Srbija imaju dijametralno suprotne stavove u vezi sa statusom, jer Srbija tvrdi da je Kosovo njen sastavni deo, dok je Kosovo preduzelo sve akcije koje ga vode ka nezavisnosti od Srbije. Čini se da će politički faktori na Kosovu i u Srbiji biti izloženi političkom i diplomatskom pritisku tokom ovog perioda kako bi se izbegla eskalacija na Zapadnom Balkanu“, zaključio je Mazreku.