Ratne igre na Balkanu: Da li je vežba KBS i OSA u Albaniji uvežbavanje "diplomatskog" odgovora Srbiji?

U roku od samo dvadesetak dana grmela je artiljerija na dve suprotne strane Kosova. Najpre, 19. aprila na Privremenom vojnom poligonu “Pešter” Vojska Srbije zatutnjala je teškom artiljerijom i borbenim avionima, da bi nepune tri nedelje kasnije, u bazi Biza u Albaniji, Kosovske bezbednosne snage i Oružane snage Albanije, 10. maja, “uzvratile” zajedničkom vežbom u kojoj su kombinovana dejstva direktnom i indirektnom vatrom iz artiljerijskih oruđa i borbenih vozila Vuran. Svaka vojska na svetu mora da se uvežbava poručuju za Kosovo onlajn analitičari u Tirani i Beogradu. Ipak, nemaju dilemu da je svaka od ovih vežbi bila i svojevrsna diplomatska poruka onoj, drugoj strani.

Višednevna vojna vežba “Vihor 2024” u kojoj je učestvovalo više hiljada pripadnika sa oko 500 složenih borbenih sredstava i opreme održana kod Sijenice za zvaničnu Prištinu bila je čista provokacija.

"Izvode vežbe sa borbenim dronovima kamikazama, a mesto gde se ova vežbe održava, osim što je 30 kilometara od granice Kosova, udaljeno je samo tri kilometra od granice Srbije i Crne Gore. Ovo je i dokaz da je Srbija autoritet, instanca, faktor, glavni akter destabilizujućih napora za region Zapadnog Balkana i da predstavlja pretnju ne samo našoj Republici, koju ne priznaje, već i bezbednosti svih građana našeg regiona", poručio je Kurti.

I ministar odbrane Ejup Maćedonci izrazio je zabrinutost zbog, kako je rekao, militarizacije Srbije. On je to rekao na marginama Foruma Defense24.

Prethodno je vojnu vežbu na Pešteru ocenio kao nastavak izazivanja tenzija zato što Srbija testira ofanzivno, a ne defanzivno oružje.

“U vreme kada se ova vežba izvodi i upotreba opreme i sistema naoružanja u ovoj vežbi predstavlja pretnju stabilnosti i bezbednosti na Balkanu. Srbija je zakamuflirala sve dosadašnje akcije pripreme i militarizacije za odbranu. Srbija će testirati ofanzivnu, a ne defanzivnu opremu", kazao je Maćedonci.

Ipak, dvadesetak dana kasnije, zajedničku vežbu KBS-a i Oružanih snaga Albanije uz upotrebu teške artiljerije Maćedonci je ocenio kao “povećanje borbenih kapaciteta KBS-a u cilju održavanja globalnog mira i bezbednosti”.

"Svrha ove vežbe je povećanje borbenih kapaciteta KBS-a, interoperabilnost između naših vojski, kao i razmena iskustava u cilju održavanja globalnog mira i bezbednosti", naveo je Maćedonci.

“Zveckanje oružjem” kao poruka

Viši savetnik ISAK fonda Marko Savković objašnjava da vojne vežbe nikada nisu samo uvežbavanje ili demonstracija moći, već i jasne političke poruke.

“Ovde je pre svega naglasak na demonstraciji. Vi vojnom vežbom šaljete poruku partnerima i potencijalnim protivnicima: “Tu smo, mi smo spremni za sve eventualnosti’. A eventualno šaljete i neku poruku svojoj populaciji da ih umirite i kažete da ste sposobni da se odbranite u - ne znam kakvom scenariju - koji sutra može da se razvije”, ocenjuje Savković.

Objašnjava da vojne vežbe u Albaniji i u Srbiji u praktičnom smislu ne mogu da se porede zato što je ona na Pešterskoj visoravni mnogo složenija i izvedena uz učešće više rodova i sistema naoružanja i vojne opreme, uključujući i avijaciju.

Ipak, dodaje, obe imaju i skriveni, zajednički imenitelj.

“One jesu slanje poruke, ne samo regionu, već univerzalne poruke svim saveznicima, partnerima, ali i potencijalnim suparnicima: ‘Tu smo, spremni smo i možemo da odgovorimo na različite izazove’”, kaže Savković.

Podseća da oružane snage moraju da vežbaju, odnosno da u što realnijim uslovima isprobaju jesu li uspeli da ovladaju nekim novim kapacitetima.

U tom kontekstu treba posmatra i vežbu KBS-a koja je opremljena i novim sistemima naoružanja.

Korišćenje poligona u Albaniji za njega nije iznenađenje i najviše vidi u funkciji upodobljavanja sa Nato standardima što je od početka bila namera Prištine.

“Naravno, ovakve vežbe uvek imaju i neku svoju unutrašnju funkciju. Njom vi demonstrirate da ste slobodni u postupanju i ako želite možete da vežbate. Sećate se koliko se Beograd protivio vojsci Kosova. Ona je ipak formirana i sada ta vojska kroz vežbe mora da jača svoju interabilnost i spremnost. Ovo je sve rekao bih, logičan nastavak postupanja koji imamo dugi niz godina”, kaže Savković.

Dodaje da vojne vežbe ne moraju uvek da znače i “zveckanje oružjem”, ali da se zbog nepoverenja i loših bilateralnih odnosa u regionu uglavnom tako tumače.

“Da je više poverenja onda mi ne bismo govorili o zveckanju oružjem. Vojne vežbe su normalna pojava, njima prisustvuje veliki broj akreditovanih vojnih predstavnika, pozivate druge zemlje - tražite njihovo prisustvo da biste negde legitimisali samu vojnu vežbu, pokazali da to nije čin uperen protiv bilo koga. Ne moraju one nužno biti zveckanje oružjem, ali zato što nedostaje poverenja, zato što su bilateralni odnosi takvi - kakvi jesu, mi ih onda tumačimo na takav način”, objašnjava Savković.

Ističe da najviše treba da zabrinjava trend rasta ovakvih vežbi i naoružavanja, ne samo u regionu već i šire.

“Svakako zabrinjava generalni trend rasta vojnih vežbi, ne samo u našem regionu nego i šire gledano. Očigledno je svet u kome živimo postao nesigurniji. Imamo eskponencijalni rast vojnih vežbi u celom svetu, kao što imamo i porast ulaganja u naoružanje i vojnu opremu. Poverenja je sve manje, svi se spremaju za različite scenarije. Više ništa nije isključeno kao što je sukob u Ukrajini pokazao”, zaključuje  Savković.

Pitanja sa više upitnika

Za analitičara i voditelja emisije "Dekalog" Radio televizije Albanije Rolanda Ćafokua ove dve vojne vežbe imaju suštinsku razliku.

Vežba Vojske Srbije na Pešteri, ističe, može se tumači kao opomena ili provokacija, a da su zajedničke vežbe KBS-a i Oružanih snaga Albanije bile pod kontrolom Nato i deo normalnog procesa zajedničke obuke zato što je, ističe - reč o dve države, ali jednom narodu.

“Sasvim je normalno da vojska Kosova i vojska Albanije imaju zajedničku obuku. Ovde u Albaniji mislimo da kad se priča o Albaniji i Kosovu reč je o dve države i jednom narodu. Mislim da treba da se više brinemo što srpska vojska izvodi manevre na granici sa Kosovom, na najtoplijoj tački na Balkanu i drugoj najtoplijoj tački na kontinentu, a možda i jednoj od najtoplijih na svetu”, izjavio je Ćafoku za Kosovo onlajn.

Komentarišući vojne vežbe koje su Vojska Srbije i KBS i OSA održale u razmaku od svega dvadesetak dana Ćafoku kaže da takva “podudarnost” proizvodi pitanje sa više upitnika.

“Jedno pitanje ima mnogo znakova pitanja. Ovo se takođe može razumeti i tako da je obuka srpske vojske na granici sa Kosovom mogla biti opomena, ili čak i provokacija. Čini se da u Srbiji nisu zadovoljni zajedničkom obukom u Albaniji, kod Tirane”, kazao je Ćafoku.

Dodaje da vežba u bazi Biza ne predstavlja potencijalnu opasnost po bilo koga i da nije bila održana u tajnosti zato što je Albanija kao članica Nato pod stalnom prismotrom komande ove Alijanse u Briselu koja ima informacije o svakoj oružanoj obuci koja se odvija na teritoriji Albanije.

“Svaku akciju albanske vojske prati Nato. To je jedna od obaveza zemalja članica Natoa, što znači da svaku vojnu akciju svake članice prati komanda Natoa u Briselu. Niko ne može da pomisli da se ova zajednička vežba oružanih snaga Kosova i Albanije odvijala tajno, u nekom ‘ćosku’ Albanije, a da Nato za nju nije znao. Ne. Alijansa ima informacije i Nato podržava i podstiče svaku saradnju koju smatra normalnom. Mi smo dve države, ali smo jedan narod. Znamo da vazdušnu granicu Albanije nadgleda Nato, kao i morsku granicu. To je čak donelo i kritike u zemlji da ne treba sve da uradi Nato. Nesumnjivo, Nato ima informacije o ovoj zajedničkoj oružanoj obuci”, zaključio je Ćafoku.

Ko želi da “vlada” Balkanom?

Vojni analitičar Aleksandar Radić ipak nudi drugačiji odgovor. .

Tvrdi da nedavnu zajedničku vežbu KBS i Oružanih snaga Albanije u bazi Biza isključivo treba posmatrati u širem kontekstu - agresivnog turskog - neosmanskog projekta prodora na Balkan.

“Prava poruka održavanja zajedničkih vežbi Albanije i KBS je zapravo u senci. Turska je zajednički naziv za obe armije. One su sada deo turskog projekta prodora na Balkan koji se materijalizuje kroz isporuke naoružanja, vojne opreme i intenzivni rad na obuci njihovih partnera na Balkanu”, ističe Radić.

Prema njegovim rečima Turska se u prodaji naoružanja do pre nekoliko godina rukovodila komercijalnim, ali danas su to isključivo politički interesi.

“Turska neoosmanska politika je postala veoma agresivna. Žele da pokažu zastavu od Balkana do centralne Azije, na jugu do Sudana. Turska šalje gde treba vojsku, gde treba naoružanje. Do pre neku godinu Turska je imala interes da kosovskim snagama bezbednosti proda neko vozilo da bi oni kupili koje vozilo više, to je bila jasna ideja sa komercijalnim motivima. Ali sada, to je deo politike. Kosovske snage bezbednosti, Albanija, Oružane snage BiH su korisnici donacija Turske, a onda Turska državni novac usmerava na državne i privatne firme koje isporučuju naoružanje tim zemljama. Sada je to jasna refleksija politike, nastojanja da se pokaže tursko prisustvo, da se utvrdi turska moć, da se jasno pokaže zastava i minobacač”, ističe Radić.

Naglašava da naoružavanje Kosova, ali i regiona takođe treba posmatrati kroz širu sliku u kojoj se na scenu vraćaju “stara pravila igre”.

“Svi se sada naoružavaju. Od trenutka kada su ruske snage prešle granicu sa Ukrajinom svet je drugačiji. Ide se ka militarizaciji društava, vraćaju se na snagu stara pravila igre. U tom kontekstu na Balkanu svi osim BiH kupuju naoružanje i prirodno je da radite na podizanju borbene gotovosti vojske, a to kao prirodnu posledicu ima vežbe”, ističe Radić.

Dodaje da je veliko pitanje kako Srbija da gradi odnose sa Turskom u situaciji kada ova zemlja pokazuje da ima glavne favorite na Balkanu.

"Naoružanje  koje dostavlja KSB i Albanije pokazuje ko je taj u koga se polaže poverenje zvanične Ankare", ističe.

Podseća da je Kosovo intenziviralo nabavku naoružanja i vojne opreme nakon promene zakona 2018. godine, a da ključnu ulogu u tom procesu, kada je reč o ozbiljnijim nabavkama nemaju zemlje Zapada, već upravo Turska.

“Posle promena zakonskog paketa koji se odnosi na Kosovske snage bezbednosti, 2018. godine ukinuti su limiti za naoružanja i vojne opreme. Istovremeno, Kfor se drži starog zakona, drži se ograničenja. Zapadne zemlje naoružavaju KBS, ali isporučuju laka oklopna vozila kako što su ameručka M -1017 koji se uglavnom mogu koristiti u vojno-policije svrhe,  Havije, automatske puške... Ali, Turska je ta koja je pokazala želju da bitno unapredi sposobnosti KSB, da im pruži priliku da dođu i do vatrene moći i zato je Turska isporučila samohodne minobacače kalibra 120 mm, bataljonsko sredstvo vatrene podrške, zatim minobacače 60 i 81 mm i razno drugo naoružanje. Na Kosovu su “barjaktari” TB2 - vrlo sposobne, vrlo moćne bespilotne letilice koje mogu da se koriste za izviđanje, ali i za vatrena dejstva. Turska je ista sredstva isporučila i albanskoj vojsci i ekonomiše se u pogledu obuke: neki kursevi od strane turskih proizvođača se organizuju u Turskoj, neki na Kosovu, neki u Albaniji. Sada je u Albaniji održana vežba koja je zapravo provera gotovosti jedinica za vatrenu podršku snaga koje su pod komandom Tirane, odnosno Prištine”, naglašava Radić.

Upitan da li bi nedavna vežba KBS i OS Albanije u bazi Biza mogla da se protumači i kako svojevrsni pandam vežbi Vojske Srbije na Pešterskoj visoravni, Radić kaže da je to pogrešno poređenje zato što je vežba u Albaniji bila isključivo u funkciji osposobljavanja albanskih kosovskih snaga bezbednosti za upotrebu turskog naoružanja.

“To ima svoju dinamiku i vezano je za rokove isporuke naoružanja i osvajanja tog naoružanja u jedinice koje su ga primile. Naravno da je pre svega u političkom smislu to potvrda snažnog turskog prisustva i, kada je reč iz srpskog ugla, potvrda narastanja ograničenih, ali ipak ofanzivnih sposobnosti KBS”, zaključuje Radić.