Reforme evropske spoljne službe: Šta bi značile za Zapadni Balkan i dijalog?

Evropska komisija razmatra smanjivanje ovlašćenja Evropske službe za spolje poslove (EEAS) i pripajanje njenih delova izvršnoj vlasti EU, a mišljenja sagovornika Kosovo onlajna o eventualnim posledicama tih promena po region i, pre svega, po dijalog Beograda i Prištine, različita su. Mijat Kostić iz organizacije Novi treći put smatra da bi to moglo da dovede do značajnih promena u načinu na koji bi EU vodila dijalog, dok istraživač Instituta za evropske studije Petar Ćurčić ocenjuje da bi bez obzira na eventualne promene u strukturi, suštinska uloga EU u dijalogu ostala ista.

Piše: Jelena Novakov

Evropska komisija radi na planu reorganizacije diplomatske službe EU, koji bi trebalo da bude završen do kraja godine, kao odgovor na zahteve Francuske i Nemačke, a taj plan predviđa da deo funkcija Evropske službe za spoljne poslove (EEAS), na čijem je čelu Kaja Kalas, preuzmu postojeća odeljenja Evropske komisije.

Planovi, u kojima učestvuju zvaničnici iz generalnog sekretarijata Komisije i njenih pravnih i budžetskih odeljenja, imaju za cilj da smanje preklapanje nadležnosti i bolje usklade diplomatski rad EU sa ovlašćenjima Komisije u oblastima trgovine, pomoći, digitalne regulacije i tehnologije.

Inicijativa, međutim, ne predviđa potpuno pretvaranje EEAS-a u veliki direktorat Evropske komisije za spoljnu politiku, već bi postojeće funkcije EEAS-a bile raspoređene između različitih odeljenja radi veće efikasnosti.

Prema pristalicama reforme, ona bi učinila spoljnu politiku EU koherentnijom i smanjila troškove, posebno uoči pritisaka na smanjenje narednog zajedničkog budžeta Unije.

Promene za region

Mijat Kostić iz organizacije Novi treći put objašnjava da predlog podrazumeva da se Evropska služba za spoljne poslove u određenoj meri podredi Evropskoj komisiji, odnosno da veći deo njenih nadležnosti preuzme Komisija, na čijem je čelu Ursula fon der Lajen.

„Nemačko-francuski predlog je da se na neki način centralizuje EU kao jedinstveni birokratski sistem i da se Evropska služba za spoljne poslove podredi Evropskoj komisiji, u smislu da EK i trenutna predsednica Ursula fon der Lajen budu nadređeni Službi za spoljne poslove. To nije definisano u potpunosti kako bi izgledalo, ali predlaže se da veći deo nadležnosti Službe preuzme EK, gde bi onda i šefica Službe Kaja Kalas bila direktno podređena EK i delovala u okviru Komisije“, rekao je Kostić za Kosovo onlajn.

Govoreći o tome šta bi takva reforma značila za dijalog Beograda i Prištine, Kostić je ocenio da bi Evropska komisija u tom slučaju preuzela mnogo veću ulogu u samom procesu.

„To bi značilo da je mnogo veći institucionalni pritisak EU i da je Evropska komisija mnogo direktnije i detaljnije upućena u ono što se dešava između Beograda i Prištine“, naveo je Kostić.

Prema njegovoj oceni, dijalog u tom slučaju više ne bi bio pitanje kojim se bavi zasebna Evropska služba za spoljne poslove, odvojeno od Evropske komisije, već bi proces bio snažnije integrisan u centralnu strukturu izvršne vlasti EU.

„To onda ne bi bilo jedno posebno odeljenje, to jest Služba za spoljne poslove, koja se bavi ovim pitanjem odvojeno od Komisije, već bi Komisija postala ‘vlada EU’, u čijoj su nadležnosti takođe i spoljni poslovi, pa bi sam proces bio više birokratizovan, ali u hijerarhijskom smislu centralizovaniji, jer bi finalna odluka dolazila od samog vrha – predsednika, odnosno predsednice Evropske komisije“, zaključio je Kostić.

Reforme unutar EU

Sa druge strane, istraživač Instituta za evropsku politiku Petar Ćurčić rekao je da moguće reforme Evropske službe za spoljne poslove predstavljaju pre svega administrativne mere i da neće značajnije uticati na pitanja regiona i regionalne integracije.

Prema njegovim rečima, administrativne promene unutar mehanizama Evropske unije same po sebi ne bi trebalo da utiču na promenu političkog sistema ili načina na koji EU pristupa regionu.

Ćurčić je ukazao i na dug proces koji bi prethodio eventualnom sprovođenju reforme, budući da bi najpre trebalo da bude pripremljen dokument, a zatim da o njemu razgovaraju države članice EU.

„Dok se to predloži, dok se taj dokument sačini, onda treba sve zemlje da diskutuju, onda dolaze francuski izbori, švedski izbori, italijanski izbori, poljski izbori – šta se sve dešava pre moguće reforme“, rekao je Ćurčić za Kosovo onlajn.

On je ocenio da bi eventualne promene vlada u državama članicama dodatno otežale postizanje saglasnosti o reformi.

Govoreći o dijalogu Beograda i Prištine, Ćurčić je rekao da bi, bez obzira na eventualne promene u strukturi Evropske službe za spoljne poslove, suštinska uloga EU ostala ista.

„Mislim da je to jedina administrativna stvar, forma koja je ostala – da je EU moderator između Beograda i Prištine, a ostaje nebitno u kom formatu se to radi. Malo više se možda značaja daje tome, ali to je samo formalna stvar“, zaključio je Ćurčić.