Regionalna „turneja“ genseka Natoa: Šta je Rute poručio Zapadnom Balkanu?

Samo dve stanice na „turneji“: Sarajevo, pa Priština. I jasna poruka: Nato je garant mira i stabilnosti na Zapadnom Balkanu. Za sagovornike Kosovo onlajna dvodnevnu posetu generalnog sekretara Natoa Marka Rutea regionu prevashodno treba tumačiti kao reakciju na pojačane tenzije u BiH, ali i pokušaj da se dijalog po pitanju Kosova pokrene sa mrtve tačke.

Piše: Arsenije Vučković

Sumirajući posetu Kosovu i BiH, Rute je kazao da je, čim je preuzeo funkciju generalno sekretara Natoa, imao nameru da poseti Zapadni Balkan zbog velikog prisustva snaga ove Alijanse u regionu, a da mu je zbog nedavnih događaja u BiH bilo „još važnije da dođe“.

„Razgovori su protekli veoma dobro, a ono što sam pokušao da istaknem svim političkim liderima jeste da jasno stavim do znanja da ću biti ravnopravan u pristupu. Kada budem imao zahteve za jednu državu, pitaću i druge dve zemlje, pa ako tražimo nešto u BiH, tražićemo i na Kosovu i u Srbiji. Imao sam i telefonski razgovor prošle sedmice sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem, koji će me posetiti u Briselu. Tako ću imati jednak pristup“, rekao je Rute.

Na konferenciji za novinare sa kosovskom predsednicom Vjosom Osmani poručio je da stabilnost u regionu zavisi od svih strana „koje biraju diplomatiju umesto nasilja“ i da Nato u potpunosti podržava proces normalizacije odnosa koji se odvija pod pokroviteljstvom EU „jer on je jedina sigurnost“.

„Sve strane moraju pokazati fleksibilnosti i prihvatiti razgovore kako bismo pokrenuli dijalog. Normalizacija doprinosi stabilnosti i bezbednosti regiona i svih koji ovde žive. Jasno je da to podrazumeva teške odluke, ali treba gledati širu sliku. Normalizacija donosi veću bezbednost, veća ulaganja i takođe i veću sigurnost za ceo region, za sve zajednice. I to je moja poruka svima“, naglasio je Rute.

Prethodno, u Sarajevu je istakao da ono što se dogodilo devedesetih u BiH i na Kosovu 1999. godine „nikada ne sme da se ponovi“.

„Ovaj region ima veliki potencijal“, izjavio je Rute.

Region i turbulencije

Viši saradnik Centra za međunarodne i bezbednosne poslove (ISAC fond) Igor Novaković ističe da je ključni razlog Ruteove „balkanske turneje“ situacija u Bosni i Hercegovini, a da posetu Kosovu treba tumačiti kao „protokolarnu“.

„Mislim da je to izazvano pre svega nedavnim turbulentnim događajima u Bosni i Hercegovini, odnosno svemu onome što se desilo nakon presude Suda BiH Miloradu Dodiku. Konsekventno, pošto je Nato po ustavu BiH zadužen za bezbednost, pa i na Kosovu, generalni sekretar Alijanse je otišao u dve, verovatno trenutno najturbulentnije tačke na Balkanu i mislim da je to suština njegove posete. U slučaju BiH da se prenese čvrst stav da je Alijansa i dalje zadužena za bezbednost i da neće dopustiti kršenje Dejtona. Dok, što se tiče Kosova, to je, čini mi se, više protokolarna poseta nego što je bila suštinska“, kaže Novaković u razgovoru za Kosovo onlajn.

Komentarišući poruku da Priština i Beograd moraju da se vrate dijalogu i što pre normalizuju odnose, Novaković kaže da je reč o već poznatom stavu Natoa i svih njenih članica.

„Ta poruka ne izlazi iz okvira onog što je govoreno u poslednje dve-tri godine i uopšte celog narativa oko normalizacije“, naglašava Novaković.

Objašnjava da pozicija generalnog sekretara Natoa ne dozvoljava slanje „jasnih političkih poruka“.

„Za vrlo jasne političke poruke su zadužene države članice, odnosno predstavnici država članica, pre svega onih većih. Rute je u stvari tu na nivou najvišeg činovnika, ali osoba koja šalje poruke koje su u skladu sa onim što je već ranije dogovoreno i što je zvanični narativ“, objašnjava Novaković.

Precizira da su bezbednosni izazovi daleko komplikovaniji u BiH u odnosu na Kosovo.

„U slučaju Kosova eksalacija je uglavnom bila ograničena na sever koji je relativno mala teritorija. Tu je najveća bezbednosna pretnja bila šta bi bilo ukoliko bi se Srbija umešala. U slučaju BiH situacija je daleko komplikovanija zato što imamo tri konstitutivna naroda, odnosi iznutra nisu sjajni i potencijalno žarište bi moglo da se rasplamsa i u određeni sukob širih razmera“, ističe ovaj istraživač.

Dodaje da je zbog toga za Nato bilo bitno da se pošalje poruka da „nasilni scenariji neće biti tolerisani“.

„Sa druge strane je upućena i politička poruka da narodi u BiH i njihove političke strukture ova pitanja moraju da reše između sebe“, zaključio je Novaković.

Geostrateška situacija

Politički analitičar Škeljzen Maljići ističe da je posetom regionu generalni sekretar Natoa Mark Rute jasno poručio da je ova Alijansa spremna da interveniše ukoliko dođe do eskalacije ili „avanturističkih akcija“.

Tenzije na Zapadnom Balkanu su još velike, ali bezbednosni izazovi trenutno su mnogo ozbiljniji u BiH nego na Kosovu, poručuje Maljići.

„Sigurno da je Nato zainteresovan da faktorima na Balkanu, u BiH, Srbiji i na Kosovu donese poruku da su spremni, da mogu da intervenišu ako se nešto dogodi ili ako se planiraju neke avanturističke akcije jer takva je geostrateška situacija“, kazao je Maljići za Kosovo onlajn.

On je ocenio da je Balkan „relativno mirno“ prošao efekte ukrajinske krize, a da je Alijansa i sama u procesu „prestruktuiranja“.

„I sam Nato se prestruktuira. Ne zna se da li će ostati sa Amerikom ili ne. To niko ne može da predvidi, ali je i dalje neophodna strategija za odbranu kontinenta“, naveo je Maljići.

Ocenjuje da na Zapadnom Balkanu još ima bezbednosnih izazova, a najviše u BiH i na Kosovu.

„U regionu još ima velikih tenzija. U Bosni su velike tenzije, na Kosovu takođe jer tek treba da se vidi hoće li i kako da se nastavi dijalog. Ima puno nepoznanica. Pre nekoliko meseci je na Kosovu bio šef CIA, sada generalni sekretar Natoa. Mislim da to ide ka stabilizaciji, ali uvek mogu postojati grupe ili snage koje će da koriste situciju i da iz svega izvuku neki profit“, precizirao je Maljići.

On je dodao da dodatnu zabrinutost predstavlja i „nepredvidljivost“ novog američkog predsednika Donalda Trampa, ali i pitanje koliko će Evropa još biti ujedinjena.

Smatra i da su trenutno bezbednosni izazovi mnogo veći u BiH nego na Kosovu.

„Taj problem oko statuta Dejtonskog sporazuma i permanentne osude Dodika koga na neki način žele da potpuno izbace iz igre traje. Pitanje je da li on ima snage da nešto pokrene i koliko ga Srbija podržava da se uđe u neku varijantu otcepljenja (Republike Srpske). To tek treba d vidimo, ali nije toliko rizično kao što ponekad izgleda“, zaključio je Maljići.

Primarne poruke

S druge strane, istraživač studija bezbednosti Nikola Vujinović smatra da je ključni razlog Ruteove posete Zapadnom Balkanu potvrda legitimitet Natoa u ovom delu Evrope.

„Dolazak Rutea je pokušaj potvrde legitimnosti koju Nato ima na Zapadnom Balkanu. On je posetio ne samo vlade u Sarajevu i Prištini, već i komandu Eufora i Kfora. Dakle, pokazuje da je na terenu Nato taj koji je doneo mir i stabilnost i Nato je taj koji garantuje mir i stabilnost i boriće se protiv svakog pokušaja promene“, kaže Vujinović za Kosovo onlajn.

Ističe da je primarna poruka koja se mogla čuti u Prištini - važnost procesa dijaloga.

„Primarna poruka Kosovu, ali i regionu je da je dijalog ono što je najbitnije. Dakle, da je vrednost koja mora da se zastupa - dijalog, a da Nato stoji kao garant bezbednosti i političke stabilnosti na Balkanu. Ono što je bilo dobro da se čuje, a nije jeste podrška formiranju Zajednice srpskih opština. To sam očekivao, ali to očigledno Rute nije imao u agendi. I očekivao sam da će da pošalje neku poruku vezano za formiranja nove kosovske vlade“, ističe Vujinović.

Naglašava da je Rute posetom Sarajevu i Prištini želeo da predstavi da Nato i EU imaju svoj bezbednosni značaj.

„U trenutnim međunarodnim okolnostima Nato kao organizacija, a posebno EU kao značajan deo te organizacije, skrajnuti su na margine. SAD, Rusija i Kina razgovaraju o velikim globalnim temama i Evropskoj uniji, a samim tim i Natou je potrebna jedna tema u kojoj će oni da budu dominantni. To je nažalost Balkan. Kažem nažalost zato što na neki način nisu na srpskoj strani iz EU što se tiče pitanja i problema na Balkanu“, smatra Vujinović.

Analizirajući Ruteovu posetu BiH kaže da je iznenađen „miroljubivošću“ prema Republici Srpskoj i predsedniku RS Miloradu Dodiku.

„Uprkos svim događanjima koja trenutno potresaju Republiku Srpsku i BiH očekivao sam da će biti mnogo oštriji prema njemu“, navodi Vujinović.

Naglašava da su za Nato trenutno mnogo veći bezbednosni izazovi u BiH nego na Kosovu.

„U ovom trenutku tu su veći bezbednosni izazovi i to je odgovor na pitanje zašto je Nato ojačao svoje kapacitete u BiH. Dok, sa stanovništva Kosova, problemi oko formiranja nove vlade su nešto što može da generiše probleme, ali ne u toj meri. Pre svega zato što je za lokalne političke elite prisustvo Natoa i značaj zapadnih saveznika mnogo veći nego u BiH“, zaključuje Vujinović.