Samit EU-Zapadni Balkan - nova briselska postava, stara očekivanja

Samit EU-Zapadni Balkan koji se sutra održava u Briselu biće prvi kojim predsedava novi predsednik Evropskog saveta Antonio Košta, ali su očekivanja uoči sastanka na obe strane - stara. Evropska unija će, kako se najavljuje, potvrditi opredeljenost za članstvo Zapadnog Balkana u EU i zemljama regiona predočiti da treba da sprovode reforme, dok države iz ovog dela Evrope, kao i ranije, očekuju da se na uslove koji su pred njih stavljeni da bi prešli prag EU umesto zareza stavi tačka.

Piše: Dušica Radeka Đorđević

Prema najavama Antonija Košte, na samitu će se govoriti o primeni Plana rasta, mogućnostima daljeg unapređenja postepene integracije između Evropske unije i regiona, kao i o zajedničkim geopolitičkim izazovima. 

Uoči samita, dobre vesti iz Brisela danas su stigle u Beograd i Tiranu. Savet ministara EU potpisao je pismo u kome se Srbija poziva da dostavi svoje pregovaračke pozicije za Poglavlja 16 i 19 u okviru Klastera 3, o konkurentnosti i inkluzivnom rastu, dok je na Međuvladinoj konferenciji EU-Albanija ovoj zemlji otvoren klaster 6 o spoljnoj politici.

Na kraju sutrašnjeg samita očekuje se usvajanje deklaracije, a prema nacrtu tog dokumenta u koji su pojedini mediji imali uvid, ističe se da je strateško partnerstvo između Evropske unije i Zapadnog Balkana važnije nego ikada pre, imajući u vidu radikalnu promenu geopolitičke situacije, rusku agresiju na Ukrajinu i sukob na Bliskom istoku. 

Zemlje regiona biće pozvane da ostvare napredak ka potpunom usklađivanju sa Zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU i da bilateralne sporazume sprovode u dobroj veri i sa opipljivim rezultatima. Na toj liniji biće i „opomena“ Beograda i Prištini, koja bi trebalo da se nađe u deklaraciji - da postignuti sporazumi u okviru dijaloga moraju da budu sprovedeni, naročito Sporazum o putu ka normalizaciji i Aneks o implementaciji iz prošle godine.

Prema oceni programskog koordinatora Fondacije BFPE za odgovorno društvo Stefana Vladisavljeva, za Zapadni Balkan bi bilo dobro kada bi se na sutrašnjem samitu dobili jasni datumi kada bi, bilo pojedine države ili sve države regiona mogle da postanu članice Unije.

S obzirom na to da će na samitu prisustvovati svih šest aktera sa Zapadnog Balkana, Vladisavljev kaže da izdvajanje bilo koga pojedinačno ne bi bila dobra politička poruka, jer nisu svi u istom statusu. 

"Nemaju sve države status kandidata, neke su taj status dobile relativno skoro, neke su u tom procesu poodmakle. Bilo bi dobro da se dobiju jasni datumi kada bi, bilo pojedine države, ili sve države mogle da postanu nove članice, da li je to 2026, 2028. godina ili 2030. Izuzetno je važno da se u okviru samita kontekst budućnosti procesa proširenja stavi u kontekst država Zapadnog Balkana bez favorizovanja jednih ili drugih kako bi se momentum u okviru država očuvao na visokom nivou", izjavio je Vladisavljev za Kosovo onlajn.

Kao glavne poruke koje mogu da se očekuju sa samita, on navodi nastavak posvećenosti EU politici proširenja, dok se od država Zapadnog Balkana očekuje da će iskazati spremnost da aktivno uđu u proces reformi i da preduzmu neophodne korake kako bi načinile pomake u procesu pridruživanja EU. 

"Bilateralni odnosi između EU i država kandidata kao i potencijalni procesi kojima EU facilitira neće nužno biti u fokusu ovog samita, s obzirom da se tu uglavnom komuniciraju strateške poruke šire prirode. Svakako da će se kroz poruke koje budu poslate svim državama očekivati posvećenost procesima koji su neophodni kako bi se region približio EU, pa tu potpadaju i određene bilateralne stvari poput dijaloga između Beograda i Prištine u ovom trenutku", kaže Vladisavljev.

On dodaje da sa samita potencijalno može da proistekne neki novi okvir u smislu potencijalog novog izaslanika za Zapadni Balkan ili nove informacije oko toga kako će se dijalog odvijati u budućnosti.

"Poenta je da je dijalog proces sam za sebe, on može biti pomenut u širem kontekstu, ali u toku samita ništa neće biti razrešeno", zaključuje Vladisavljev. 

Predavač na Mediteranskom univerzitetu u Tirani Dritan Hoti, međutim, smatra da će sutrašnji samit biti ključan trenutak za „vraćanje normalnosti u dijalogu" Beograda i Prištine. 

„Ovaj sastanak se smatra ključnim momentom za vraćanje normalnosti koja je postojala pre dve, tri godine u dijalogu, a sve će biti zasnovano na Sporazumu i Ohridskom aneksu iz februara prošle godine. EU će tražiti transparentnost, na primer za slučaj Banjska i sabotažu na severu Kosova, vezano za snabdevanje pijaćom vodom. Od Kosova će se tražiti da koordinira svoje delovanje sa Kforom. To je ono što Evropska unija može da uradi, kao jedan od 'polova' velikih sila ili kao jedan od 'aktera' u svetu u kom SAD deluju kao supersila i kao poseban 'pol'“, naveo je Hoti za Kosovo onlajn.

Kada je reč o evrointegracijama Kosova, Hoti smatra da je taj slučaj „drugačiji u odnosu na procedure za pristupanje Evropskoj uniji“ i da Kosovo zaostaje u ovom procesu.

„To je država koja postoji tek od 2008. godine, a ima i nekoliko država EU koje ga još uvek ne priznaju“, kaže Hoti.

Govoreći o ekonomskom razvoju regiona što će takođe biti tema samita, u okviru razgovora o Planu rasta, Hoti navodi da ekonomski razvoj nesumnjivo stvara svojevrsnu psihološku stabilnost, ali da nije uvek izvesno da može da prevaziđe ideološke pozicije. 

„Bilo je privrednog razvoja uoči Prvog svetskog rata, ali on nije uspeo da zaustavi geopolitičku krizu uzrokovanu različitim geopolitičkim pozicijama i nacionalnim interesima tradicionalnih evropskih sila. Isto važi i za zemlje Zapadnog Balkana, za Srbiju, ali i za ono što se zove 'albanski svet', sa svojom osnovnom tezom da se nacionalni interesi stavljaju na prvo mesto. Članstvo u EU stavlja ove zemlje u drugačije institucionalno okruženje, daje drugačiji tempo društvenog i ekonomskog razvoja, ali nije izvesno da to može dati konačno rešenje nacionalnim i istorijskim razlikama među narodima. Dužnost Evropske unije je da koordinira svoje akcije u regionu sa akcijama SAD, tako da postoji zajednički obavezujući pritisak. To jačanje pritiska dalo bi više rezultata“, kaže Hoti.

Za analitičara iz Severne Makedonije Sinišu Pekevskog Samit EU-Zapadni Balkan biće „deža vi“.

„Očekujem iste poruke koje sve vreme šalju Zapadnom Balkanu, da žele da budemo deo EU, ali da prvo moramo da ispunimo gomilu uslova koji nigde nisu zapisani i na osnovu kojih su pojedini narodi stavljeni u podređen položaj. Ponovo će pritisak biti na Beogradu jer vidimo da na hibridni način kroz srpsku politiku pokušavaju da nateraju Vladu i predsednika Srbije da naprave određene ustupke i da se jedna tragedija zloupotrebljava u svrhu rušenja vlasti. Ali, sada očekujem i malo veći pritisak na Prištinu jer ne ispunjava uslove i stvara okolnosti za izazivanje neke vrste sukoba sa Srbijom", rekao je Pekevski za Kosovo onlajn.

O tome da li će na samitu Beogradu i Prištini biti konkretno rečeno šta se od njih očekuje u procesu dijaloga, Pekevski kaže će možda biti preporuka, ali da treba imati na umu da je stvarna moć u rukama Sjedinjenih Američkih Država.

„Administracija se već menja i to je u nekoj fazi u kojoj ne znamo šta možemo da očekujemo. Očekujem da će u januaru biti ozbiljnijih aktivnosti u okviru kojih će mnogo veći pritisak biti na Prištini od strane Trampove administracije", navodi naš sagovornik.

Profesor međunarodnih odnosa na Univerzitetu u Prištini Afrim Hoti ne sumnja da će EU na samitu pozvati Beograd i Prištinu da se okrenu dijalogu i da primene Sporazum iz Ohrida postignut prošle godine i da će pritisak biti na obema stranama. 

„Iz pravne perspektive taj Sporazum postoji zbog čega očekujem da će se na samitu vršiti pritisak na obe strane da što pre počnu sa njegovom primenom", izjavio je Hoti za Kosovo onlajn.

On navodi da je za region Zapadnog Balkana jedina opcija integracija u EU i da sve zemlje iz ovog dela Evrope rade što bolje mogu da ispune kriterijume kako bi dobile članstvo u EU. 

„Rat između Ukrajine i Rusije je pravi signal, kako za EU tako i za region, da proces integracije treba da bude ubrzan. U tom pogledu očekujem da će Evropa pritisnuti strane da ispune kriterijume što pre kako bi se otvorio put i kako bi se stiglo do krajnjeg odredišta", ističe Hoti.