Savršen zakon u nesavršenom društvu: Može li se diskriminacija na Kosovu iskoreniti?

Dobro definisani zakoni na papiru postaju savršeni ako se primene u praksi, dok u suprotnom - ne znače ništa. Takav će, smatraju sagovornici Kosovo onlajna, biti i Zakon o zaštiti od diskriminacije, najavljen od strane kosovskog premijera Aljbina Kurtija, koji će, prema njegovim rečima, biti sačinjen u skladu sa standardima o ljudskim pravima Saveta Evrope.

Piše: Milena Miladinović

Učestvujući na Samitu Zapadnog Balkana protiv rasne diskriminacije „Snaga u različitosti“ 26. novembra u Prištini, Kurti je poručio da je kosovska vlada pokrenula inicijative kako bi olakšala život manjinskim zajednicama na Kosovu, njihovo zapošljavanje i pristup javnoj upravi.

„Za otvoreno i inkluzivno društvo, koje nikoga ne ostavlja iza sebe jer smo pre svega prihvatili različitost. Gde ne samo rečima i samitima, već i radom i promocijom upravo snage različitosti, svakodnevno se posvećujemo da budemo što bliže jedni drugima, za svakoga, svi zajedno“, rekao je Kurti.

Samo nekoliko dana nakon poruke o inkluzivnom društvu, viđen je još jedan  primer diskriminacije na Kosovu. Porodici Jahirović iz Severne Mitrovice, prilikom pretresa kuće, od strane pripadnika Kosovske policije izrečeni su rasistički i seksistički komentari.

„Rekli su mi da će od mene da naprave sudžuk, da nisu spavali dva dana i da su spremni svašta da rade, da sam mnogo loš čovek, cigan, da ne treba da živim na severu. Pitali su me ko su mi drugari i zašto se družim sa Srbima“, ispričao je Gzim Jahirović za Kosovo onlajn.

Žrtva diskriminacije bila je i njegova supruga, prema kojoj se policajci nisu ustručavali da upotrebe najgore uvrede.

„Počeli su da je napadaju i da joj svašta govore. Kako bi je skidali i silovali, i puno toga uradili. Kazali su da bi joj promenili ime i prezime i da je velika greška što se udala za mene. To joj je policija rekla“, dodao je Jahirović.

Nedostaci aktuelnog Zakona o zaštiti od diskriminacije

Zakon o zaštiti od diskriminacije na Kosovu postoji od 2015. godine. On predviđa  uspostavljanje opšteg okvira za sprečavanje i borbu protiv diskriminacije po osnovu nacionalnosti ili veze sa nekom zajednicom društvenog ili nacionalnog porekla , rase, etničke pripadnosti, boje kože, rođenja, porekla, pola, rodne pripadnosti, rodnog identiteta, seksualnog opredeljenja, jezika, državljanstva, religije i verskih ubeđenja, političke pripadnosti, političkog ili drugog mišljenja, socijalnog ili ličnog stanja, starosnog doba, porodičnog ili bračnog statusa, trudnoće, porodiljstva, imovinskog stanja, zdravstvenog stanja, ograničene sposobnosti, genetskog nasledstva ili na drugoj osnovi, u cilju sprovođenja principa jednakog tretmana. 

Kazne za one koji prekrše ovaj zakon su novčane, dok sva finansijska sredstva prikupljena od kazni odlaze u budžet Kosova.

Iz Kancelarije Ombudsmana su za Kosovo onlajn istakli da postojeći zakon ima određene nedostatke, posebno u vezi sa definisanjem mehanizama koji izriču kazne za prekršaje.

„Kosovo već ima na snazi Zakon o zaštiti od diskriminacije, koji, međutim, ima određene nedostatke, posebno u vezi sa definisanjem mehanizama koji izriču kazne za prekršaje. Zakon je trenutno u fazi izmene, a postoji i nastojanje da se konkretizuje i jasno podeli odgovornost za izricanje tih kazni“, ističe Kancelarija Ombudsmana.

Iz te institucije su poručili da kosovsko društvo zakonima može da uredi inkluziju, odnosno da uključi svakog pojedinca bez razlike. Kako su istakli, Kosovo je multietničko društvo, koje je uređeno na demokratski način.

„Da, svakako. Ustav Republike Kosova predviđa da je Kosovo multietničko društvo, koje se sastoji od Albanaca i ostalih zajednica, i koje je uređeno na demokratski način. Osim toga, Ustav propisuje odredbe o zakonima od vitalnog interesa, za čije usvajanje, izmenu i dopunu ili ukidanje istih neophodna je većina glasova celokupnog broja poslanika Skupštine koji su prisutni i većinu glasova poslanika Skupštine koji zauzimaju rezervisana ili zagarantovana mesta za predstavnike zajednica koje ne čine većinu“, istakla je Institucija Ombudsmana.

Zakon na papiru

Pravnik Milan Antonijević istakao je da bi trebalo insistirati na primeni postojećeg Zakona o diskriminaciji, budući da, kako navodi, na Kosovu ne postoji oblast u kojoj se ne može utvrditi neki oblik diskriminicije.

Antonjević ističe da kosovski zakon ima dovoljno elemenata koji su kvalitetni i štite manjinska prava, ali, kako zapaža, samo na „papiru“.

Ukazuje da je EU 2023. uradila analizu postojećeg Zakona o zaštiti od diskriminacije, naročito njegovog sprovođenja, i da je na osnovu nje pokrenuta inicijativa za njegove izmene.

„Kosovo već ima zakon koji se bavi ovom oblašću, diskriminacijom. Ima novih standarda koje je Savet Evrope usvajao i mogu da se nađu u novom zakonu. Takođe, EU je uradila jednu analizu 2023. godine tog zakona, naročito njegovog sprovođenja i mislim da u tome treba tražiti razloge za buduće izmene. Da li će ići na novi zakon nisam baš siguran, s obzirom na to da onaj prethodni ima dovoljno elemenata koji su bili kvalitetni i štitili na papiru manjinska prava i borili se protiv rasizma. Mnogo je veći problem unutar Kosova sprovođenje ovih zakona. To se vidi svakodnevno i mislim da na tome treba insistirati“, rekao je Antonijević za Kosovo onlajn.

Pojašnjava da Zakon o diskriminaciji u načelu prolazi kroz sve oblasti života jednog građanina.

Na Kosovu, ističe, ne postoji oblast u kojoj se ne može utvrđivati diskriminacija - bilo da je to zdravstveno, socijalno, penziono, bilo da su to prava o ličnim dokumentima ili prava koja se tiču imovine.

„Ako se za albansku populaciju imovinski sporovi rešavaju brže nego za srpsku to je upravo diskriminacija. Zaista u svim oblastima života koje možemo zamisliti na Kosovu možete utvrđivati postojanje ili nepostojanje direktne ili indirektne diskriminacije. Ima tih standarda koji mogu govoriti o postupcima, o kažnjavanju institucija, izmenama prakse, čak o nalozima da se menjaju zakoni ukoliko su diskriminatorni. To su sve neke oblasti u kojima ovaj zakon može da deluje, on je mogao od samog donošenja od 2004. da proizvede neke efekte, ali evo tek sada se bavimo malim izmenama, ali je mnogo značajnije da se sve to sprovede nego napiše“, zaključio je Antonijević. 

Diskriminacija doboko ukorenjena

Direktor NVO "Komunikacija za razvoj društva" (CSD) Ivan Nikolić istakao je da to što je Kosovo najavilo donošenje Zakona o zaštiti od diskrimanacije po evropskim standardima ne znači ništa, jer je to pitanje duboko ukorenjeno u društvu, i ne može se lako rešiti.

Nikolić je za Kosovo onlajn istakao da postoje mnogi savršeno napisani zakoni koji se u praksi ne primenjuju.

„Ono što je vrlo zanimljivo, a nažalost, i jedna veoma tužna činjenica koja važi za dobar deo Balkana, a posebno se ističe na Kosovu, jeste to da ima mnogo zakona koju su izuzetno dobro napisani, maltene prepisani od nekih iz EU, ali se ne primenjuju“, kazao je Nikolić.

Prema njegovim rečima, takvih primera na Kosovu je mnogo, pa ni najavljeni Zakon o zaštiti od diskriminacije u praksi neće značiti ništa.

„To što će Kosovo da donese Zakon o diskriminaciji, i to što će u njemu sve biti savršeno definisano, na terenu ne znači apsolutno ništa. Jedan od primera je i Zakon o upotrebi jezika i milion ostalih. Želim da verujem da se može nešto promeniti, ali sumnja je mnogo veća“, dodao je Nikolić.

Kako je naveo, diskriminacija nad pripadnicima srpske zajednice je vidljiva, ali, ističe Nikolić, diskriminacija je prisutna i u svim sektorima.

„Primeri diskriminacije na Kosovu su izuzetno česti. Mi iz perspektive članova srpske zajednice vidimo tu diskriminaciju nad nama, ali to nije jedini slučaj. Mnogo je međuetničke diskriminacije, diskriminacije polova, žene su diskriminisane, u biznis sektoru, u institucijama, diskriminacija postoji na svakom koraku“, naglašava naš sagovornik.

Diskriminacija je, smatra Nikolić, veliki problem koji je veoma prisutan u kosovskom društvu.

„Pitam se šta žele da postignu promenom Zakona o zaštiti od diskriminacije, vrlo sam sumnjičav da se to može brzo rešiti. To je jedan ozbiljan problem koji je duboko utkan u porama celog kosovskog društva, i nisam baš optimista“, zaključio je Nikolić.