Pristupanje Zapadnog Balkana Šengenu: Koje bi koristi donelo i od koga zavisi?

Pristupanje Zapadnog Balkana šengenskom prostoru donelo bi konkretne koristi za građane i privredu regiona. Kretanje ljudi i protok roba bio bi lakši, smanjili bi se troškovi i osetile prednosti evropskih integracija. Inicijativu Srbije da se šengenski prostor što pre otvori za ceo region sagovornici Kosovo onlajna vide kao pozitivan korak, ali ukazuju i da ulazak u Šengen zahteva mnogo toga od onih koji žele da se pridruže.

Piše: Darko Savanović

Na neformalnom sastanku šefova diplomatije EU i Zapadnog Balkana u Briselu početkom ove nedelje Ministar spoljnih poslova Srbije Marko Đurić poručio je da Srbija želi da vidi otvaranje šengenskog prostora za ceo region Zapadnog Balkana što je moguće brže.

Izneo je i šta bi to konkretno značilo kako za region, tako i za ceo kontinent.

„Frustrirajuće je da imamo tvrde granice na svakih 150 do 200 kilometara koje prekidaju krvotok života ljudi, porodica, ali i ekonomija, i nema nijednog razloga da Evropa već ovog leta ne omogući da se otključa pun potencijal uključivanja našeg regiona u Šengen, zato što bi to direktno dovelo do 50 milijardi evra nove ekonomske aktivnosti, a ne bi umanjilo bezbednost EU i kontinenta. Naprotiv, smanjilo bi tenzije u našem regionu i bilo bi jako korisno“, naveo je Đurić.

Potpredsednica Skupštine Srbije i predsednica skupštinskog Odbora za evropske integracije Elvira Kovač takođe je mišljenja da bi pristupanje Srbije i regiona šengenskom prostoru imalo konkretne koristi za građane i privredu. Prema njenim rečima, iako za sada nema zvaničnih reakcija iz Brisela, povodom inicijative Beograda, pojedine države članice je ocenjuju kao zanimljivu i vrednu razmatranja.

Inicijativu Srbije, politički analitičar iz Tirane Ben Andoni vidi kao pozitivan korak jer on, kako kaže, zahteva smanjenje tenzija u odnosima u našem regionu.

„Gospodin Đurić je ispravno adresirao problem balkanskog Šengena, rekavši da imamo blokade na svakih 150 ili 200 kilometara naših granica. On govori o granicama od Bosne i Hercegovine pa sve do juga. U Berlinskom procesu je traženo da naše zemlje ukinu vizni sistem jedna sa drugom, ali danas smo u situaciji gde je Bosna i Hercegovina blokirala vize sa Kosovom, iako je Kosovo ukinulo vizni sistem sa BiH. Inicijativa koja je bila u okviru Berlinskog procesa, naše tri zemlje, naime Otvoreni Balkan između Srbije, Severne Makedonije i Albanije, je zastala, a da ne pominjemo da je već neefikasna. Gospodin Rama je to naglasio gotovo fatalističkim rečima da je Otvoreni Balkan 'mrtav'“, rekao je Andoni za Kosovo onlajn.

Ovaj analitičar podseća da su svi regionalni procesi koji su se ranije dešavali, počev od vremena kada je Fatos Nano bio premijer u Albaniji, imali isti cilj - da se na balkanskom prostoru primene četiri glavna principa Evropske unije, među kojima su slobodno kretanje ljudi i kapitala.

Nažalost, kako dodaje, vremenom su ove inicijative, koje su kasnije uključene u okvir Berlinskog procesa, zastale zato što između balkanskih zemalja i dalje postoje veoma velike neizvesnosti.

„Ova ponovljena zabrinutost podseća nas koliko su nejasne politike ili odnosi između naših zemalja. Na primer, Srbija stalno ističe pretnju koju može imati od Kosova, Hrvatske i Albanije zbog vojnog sporazuma između njih. S druge strane, Kosovo stalno ističe opasnost koju doživljava od Srbije, dok Federacija Bosne i Hercegovine nastavlja sa svojim unutrašnjim problemima. Sve to daje smisao onome što gospodin Đurić traži, da se barem ukine vizni sistem, odnosno da se ostvari slobodno kretanje na našem prostoru, a pre svega kretanje robe, što još uvek nije realizovano ni posle toliko vremena, posle toliko inicijativa. U tom smislu, ocenjujem ovo kao pozitivan korak sa strane Srbije, jer zahteva smanjenje tenzija u odnosima između zemalja u našem regionu“, kazao je Andoni.

On, ipak, ukazuje, da na političarima ostaje da odluče da li će slediti ovaj put ili put sukoba.

Kontrola granica i policijska saradnja

Ekspert za Evropsku uniju iz Beograda Đorđe Dimitrov objašnjava da je pridruženje šengenskoj zoni veoma komplikovan proces koji zahteva mnogo toga od država koje žele da se pridruže. 

To uključuje, kako navodi, reforme koje se tiču pitanja kontrola granica, policijskih saradnji, saradnje u oblasti sudstva, gde trenutno sve zemlje Zapadnog Balkana imaju dosta prostora za unapređenje. 

Zahtev bi bio, dodaje, i usklađivanje sa viznom i spoljnom politikom Evropske unije, što bi u slučaju Srbije značilo momentalno uvođenje viza Rusiji i Kini.

„To zahteva i puno usklađenje sa pregovaračkim poglavljem 24, gde Srbija ne stoji dobro. To je u okviru Klastera 1 koji se tiče osnova na kom Evropska unija insistira. To zahteva još mnogo toga. To zahteva pridruženje šengenskom informacionim sistemu, kom se članice Zapadnog Balkana nisu pridružile“, rekao je Dimitrov za Kosovo onlajn.

„Specijalni status“

Da po pitanju ulaska u Šengen nije sve u rukama zemalja Zapadnog Balkana, već i na onima koji su već u njemu, ukazuje analitičar iz Skoplja Petar Arsovski. 

On ne veruje će se pravila za putovanje iz zemalja Zapadnog Balkana u EU uskoro promeniti jer bi se tome usprotivile sadašnje zemlje članice Šengen zone koje, kako kaže, osećaju prednosti integrisanog graničnog upravljanja.

„Mislim da mogućnost da se ukine Šengen kao sistem i dalje ostaje mala, ne samo zbog funkcionalnosti sistema, već i zbog brzine glečera kojom se EU kreće u takvim odlukama. Mislim da je verovatnije da napravimo možda nekakav specijalni status, posebno zbog novog EES i ETIAS sistema, ali ne mislim da će se pravila za putovanje u EU uskoro promeniti. Sadašnje zemlje članice Šengen zone koje osećaju prednosti integrisanog graničnog upravljanja iz Šengen zone, svakako će se protiviti tom mehanizmu“, rekao je Arsovski za Kosovo onlajn.

Profesor ekonomije Škumbin Misini ocenjuje da zemlje Zapadnog Balkana imaju priliku da sprovedu značajne promene i usklade se sa evropskim normama, ali da ih njihovo, kako kaže, autoritarno rukovodstvo sprečava u sprovođenju reformi.

„Važno je, ipak, napomenuti da se očekuje da se Albanija i Crna Gora u bliskoj budućnosti pridruže Evropskoj uniji, što zavisi od budućih reformi, a zavisi i od rukovodstva tih zemalja. Nasuprot tome, druge zemlje ne sprovode reforme, što ih kažnjava tokom procesa integracije“, rekao je Misini za Kosovo onlajn.

Prema njegovim rečima, za građane ovih zemalja biće korisno da imaju evropske standarde, primenjive evropske zakone, strane investicije, sprovođenje zakona, nezavisne pravosudne institucije i da se kvalitet života poboljša.

Inače, u Šengenskom prostoru je 29 zemalja: 25 država članica EU i četiri zemlje van EU - Island, Norveška, Švajcarska i Lihtenštajn. Poslednje zemlje koje su se pridružile Šengenu bile su Bugarska i Rumunija 1. januara 2025. godine.

Ono što je izvesno je, da ako bi ceo Zapadni Balkan ušao u Šengen zonu, korist bi bila višeslojna - i za građane i za ekonomiju, ali i za funkcionisanje država u regionu. Omogućilo bi se slobodno kretanje građana zemalja Zapadnog Balkana i lakši pristup tržištu rada u EU, jačanje trgovine i ekonomije, povećaje turističkog prometa i više stranih investicija.