Slučaj Račak - 27 godina sporenja: Ko će verovati presudama iz Prištine?

Događaj od 15. januara 1999. godine u Račku, kada je stradalo više od 40 kosovskih Albanaca, za Prištinu je masakr civila, za Beograd - legitimna antiteroristička akcija. Optužnica koju je Specijalno tužilaštvo Kosova podiglo pre dve nedelje za slučaj Račak protiv 21 osobe, za jedne je traženje pravde, za duge zastrašivanje Srba. Vilijam Voker, bivši šef Verifikacione misije Oebsa, koji je pre 27 godina izneo tvrdnje da su u Račku stradali civili, za Prištinu je čovek koji je obelodanio istinu, za Beograd ta istina je isfabrikovana, a Voker albanski lobista.

Piše: Dušica Radeka Đorđević

Kosovski zvaničnici odali su danas poštu nastradalim Albancima pre 27 godina u Račku.

Ovo naselje u opštini Štimlje bilo je poprište oružanog sukoba snaga bezbednosti SR Jugoslavije i pripadnika OVK, i prema tvrdnjama učesnika na srpskoj strani - legitimna operacija. 

Događaj je sasvim drugačije javnosti predstavio Vilijam Voker, koji je u Račak stigao 16. januara i istog dana na konferenciji za novinare otvoreno osudio vladu SRJ zbog događaja prethodnog dana. Njegova „presuda“ da je reč o „masakru nedužnih civila“, iskorišćena je kao povod za Nato bombardovanje SR Jugoslavije, koje je usledilo dva meseca kasnije.

U presudi Haškog tribunala protiv Vlastimira Đorđevića, bivšeg pomoćnika ministra u Ministarstvu unutrašnjih poslova Srbije i načelnika Resora javne bezbednosti, iz 2011. godine navodi se da je prema zaključku veća 15. januara 1999. godine u Račku ubijeno najmanje 45 kosovskih Albanaca, uključujući jednu ženu i dete, da je većina ubijenih bila starija od 50 godina, da je većina upucana iz neposredne blizine i da su, kada su ubijeni, većinom nosili civilnu odeću.

Navodi se, takođe, da je pre operacije u Račku bilo prisustva OVK.

Istražni sudija u ovom slučaju 1999. godine Danica Marinković Račak iz tih dana opisuje kao uporište albanskih terorista, i tvrdi da u sukobu sa srpskim snagama nisu stradali civili. 

„To su bili albanski teroristi koji su duži vremenski period delovali na tom području“, izričita je Marinković i dan-danas. Podseća da je na licu mesta za to pronašla i dokaze koji su bili predočeni i Haškom tribunalu.

Zbog svega toga, slučaj koji je nedavno pokrenulo Specijalno tužilaštvo Kosova Marinković smatra manipulacijom i predstavom.

„Oni će da nađu lažne svedoke. Koje dokaze za Račak mogu da pruže? Nemaju nijedan dokaz. Dokaze za to šta se desilo imamo mi, srpska strana“, izjavila je Marinković za Kosovo onlajn čim je tužilaštvo 30. decembra 2025. saopštilo da je podiglo optužnicu.

Da li kosovsko pravosuđe u rukama ima nešto više od onoga što je imao Haški tribunal videće se kada počnu suđenja u odsustvu optuženima O.S, R.M, K.J, G.R, Ž.T, B. J, M.L, R.M, D.Đ, B.M, D.J, M.Š, D.A, S.V, B.M, Z.S, M.J, G.P, D.N, Č.A. i Z.J.

Ko sve stoji iza ovih inicijala i na osnovu koji dokaza su optuženi znaće se kada optužnica bude objavljena za javnost i u Službenom listu Kosova, rekao je za Kosovo onlajn Amer Alija, advokat i saradnik Fonda za humanitarno pravo iz Prištine.

Za sada je tužilaštvo iznelo deo optužnice po kojoj se osumnjičeni terete za ubistvo 42 civila tokom operacije srpskih policijskih snaga 15. januara 1999. godine.

Prema rečima Alije, optužnica Specijalnog tužilaštva podignuta je u odsustvu jer optuženi nisu dostupni organima Kosova. 

„Ono što je javno samo su inicijali osumnjičenih. Narednih dana, u skladu sa zakonom koji je predviđen za krivičnu proceduru, sud i tužilaštvo treba da objave pozive i optužnicu na njihovim veb stranicama“, ukazuje naš sagovornik. 

On ističe da su dokazi na osnovu kojih se podižu optužnice za ratne zločine u skoro 90 odsto slučajeva izjave oštećenih i izjave svedoka.

„Verujem da će i ova optužnica biti na osnovu izjava oštećenih i izjava svedoka koji su bili očevici ili imaju informacije u vezi sa događajem koje se dogodio 15. januara 1999. godina“, kaže Alija. 

Dodaje da je Zakon o suđenju u odsustvu na snazi od 2023. godine i da je tužilaštvo od tada podiglo više od 20 optužnica protiv pripadnika srpskih snaga osumnjičenih da su učestvovali u ratnim zločinima, da je nekoliko predmeta inicirano i da su počela suđenja pred Osnovnom sudom u Prištini. 

„Još nemamo pravosnažne presude. Očekuje se drugostepena odluka protiv Čedomira Aksića koji je osuđen u odsustvu. On je osuđen i za jedno ubistvo koje se desilo u Račku tokom 1999. godine“, kaže on.

„Neće se otkriti ništa novo“

Advokat i bivši vojni tužilac Dragan Pašić veruje da suđenje za slučaj Račak, po optužnici Specijalnog tužilaštva Kosova, neće ništa novo otkriti niti da će rasvetliti činjenice koje do sada nisu poznate. 

Prema Pašićevoj oceni u slučaju protiv 21 pripadnika 243. mehanizovane brigade Prištinskog korpusa, tadašnje Vojske Jugoslavije i pripadnika jedinice policije, neće biti novih dokaza. 

„Postoji mogućnost pozivanja svedoka, ali to nije materijalni dokaz koji bi rasvetlio pravo činjenično stanje. Događaj u Račku od 15. janura 1999. godine izaziva kontroverze u međunarodnoj, ali i u našoj javnosti. Naša strana tvrdi, a o tome postoje i dokazi, da je to bila antiteroristička akcija u kojoj su sa jedne strane učestvovale policijske i vojne jedinice i da su se oni borili protiv terorista, odnosno tadašnjih pripadnika tzv. Oslobodilačke vojske Kosova“, istakao je on za Kosovo onlajn. 

Srpski forenzičari, u saradnji sa beloruskim, podseća on, utvrdili su takozvanom parafinskom rukavicom prisustvo barutnih čestica na telima mrtvih osoba, odnosno, da su to zaista bili ljudi koji su se borili u oružanoj akciji. 

Prema pravilima međunarnog humanitarnog prava, kako ističe, dozvoljeno je prilikom oružanog sukoba usmrtiti osobe koje pružaju otpor ili koje se bore protiv suprotne strane. 

„Prema tome, to je bio legitiman vojni cilj koji su kasnije zloupotrebili zvaničnici međunarodne zajedice, pre svega Vilijam Voker koji je bio šef kosovske misije u okviru Oebsa. Nikakav nov dokaz ne postoji, posebno ne materijalni, jer i kasniji izveštaj evropske komisije, na čelu sa finskim timom i Helenom Rantom, nije otkrio niti rasvetlio neke nove činjenice. Tako da neće biti novih dokaza, osim postojećih“, uveren je Pašić.

Helena Ranta, podsetimo, bila je na čelu finskog forenzičkog tima koji je 1999. obavljao istragu u Račku, a kasnije je govorila o tome da je Voker pokušavao da utiče na izveštaj tima finskih patologa. 

„Voker je želeo da se moji nalazi i nalazi mog tima više slažu s njegovim izveštajem, da imenujem krivca za Račak. To nisam mogla da uradim jer sam ja naučnik, ne političar, diplomata ili nešto drugo. Istina je da je želeo da potvrdim njegove nalaze, ali ja to nisam mogla da uradim“, navela je Ranta 2017. godine, dodajući da stoji iza izveštaja koji je objavljen u martu 1999.

Kada je izveštaj bio gotov, neki međunarodni krugovi su pitali, govorila je Ranta, „možemo li izvući još neke 'zaključke' koji bi im više odgovarali„ ali je i njih odbila. 

Optužnicu koju je podiglo kosovsko tužilaštvo Pašić vidi kao politički motivisan čin prištinskih vlasti.

„Oni žele da na ovaj način opstane njihov narativ o istoriji tzv. Kosova i o ulozi tzv. Oslobodilačke vojske Kosova. Podizanjem optužnice i suđenjem u odsustvu optuženih lica, žele da potvrde svoj stav da je takozvana Oslobodilačka vojska Kosova imala primarnu ulogu bez zločina na teritoriji Kosova i da je jedini krivac za događaj na teritoriji Kosova srpska strana“, navodi on.

Ipak, kako procenjuje, mogućnost osuđujućih presuda postoji.

„Verujem, međutim, da takva presuda ne može da opstane u međunarodnom pravnom poretku jer bi se zasnovala na dokazima koji nisu validni, posebno ako se ima u vidu da o tome ne postoji nijedan validan materijalni dokaz, bez obzira na iskaze svedoka tužilaštva“, upozorava ovaj advokat. 

„Bez dokaza srpske strane narušava se fer suđenje“ 

Iako postoje dokazi srpskih istražitelja o slučaju Račak, prema mišljenju Pašića, njih sud u Prištini neće uzimati u obzir.

„Razlog je što odbrana neće imati aktivnu ulogu, jer se sudi optuženima u odsustvu, bez obzira na to što svaki optuženi ima branioca po službenoj dužnosti. Pod pretpostavkom, kada bi optuženi bili prisutni, onda bi odbrana imala pravo da predlaže, a verujem da bi sud onda i usvojio dokaze koje poseduje srpska strana - izveštaje, naredbe i razne druge dokaze koji bi bili relevantni za ovo suđenje. Tako da će izostati pomenuti izveštaji, a što će narušiti pravo na fer i pravično suđenje“, ukazuje Pašić.

Govoreći o ulozi Vilijama Vokera, šefa nekadašnje verifikacione misije Oebsa na Kosovu, u ovom postupku, naš sagovornik kaže da je Voker dao izjavu u istražnom postupku i da će to biti ključni dokaz za Specijalno tužilaštvo Kosova. 

„Međutim, njegov iskaz ne samo da nije verodostojan, nego je u mnogo čemu nesaglasan i sa izveštajem evropske komisije, na čijim je čelu bio finski tim. Podsetiću da je Helena Ranta izjavila da je Voker vršio pritisak na nju. Istina, to je izjavila posle sačinjenog izveštaja. Postoji i jedan incidentni događaj u kome je opisala da je on polomio olovku i gađao je komadićima te olovke. Takav izveštaj, sačinjen čak i od međunarodne institucije, ne može biti validan i nikako ne može biti neoboriv dokaz. A ako izuzmemo i taj izveštaj i iskaz svedoka Vilijama Vokera, onda se postavlja retoričko pitanje koji su to drugi relevantni dokazi na kojima bi mogla da opstane buduća osuđujuća presuda“, kaže Pašić.

Inače, suđenja u odsustvu, prema oceni advokata Alije, izazov su za kosovsko pravosuđe. 

„Lično nisam za suđenje u odsudstvu, zato što Zakon za suđenje u odsustvu predviđa da u bilo kom momentu kad se neko uhapsi, on ima pravo da mu se sudi i u prisustvu. Praviti dve procedure, dva postupka protiv optuženih za isto činjenično stanje, mislim da neće imati efekat i neko zadovoljenje za žrtve, ali pošto je to predviđeno zakonom, onda tužioci i sudije i sve stranke u postupku moraju da poštuju zakon i da rade svoj posao kako je predviđeno zakonom“, navodi Alija.

Komemorativnom skupu danas u Račku prisustvovao je i Vilijam Voker, američki diplomata, kojem su kosovske vlasti za života 2017. u znak zahvalnosti podigli spomenik.