KO je KO – Vilijam Voker: Autor kontroverznog izveštaja o Račku i veliki prijatelj Kosova

Ni ove godine na obeležavanju godišnjice Račka nije izostalo prisustvo nekadašnjeg šefa Verifikacione komisije Oebsa Vilijama Vokera, čoveka koji je istog dana u kojem je stradalo 45 Albanaca, 15. januara 1999. godine, „presudio“ da je reč o masakru jugoslovenskih snaga nad albanskim civilima. Njegova tvrdnja postaće osnov za bombardovanje SR Jugoslavije par meseci kasnije. Zato ga na Kosovu rado dočekuju, smatraju iskrenim prijateljem i ističu da mu duguju večnu zahvalnost.

Sukob jugoslovenskih snaga sa pripadnicima OVK u selu Račak, u opštini Štimlje, gde se i danas održava komemorativna svečanost, iskorišćen je kao povod za Nato bombardovanje, koje je potrajalo 78 dana. Osnov za čin agresije, bez odluke Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, bio je izveštaj Verifikacione komisije Oebsa na čijem je čelu bio upravo Vilijam Voker.

U izveštaju je bilo navedeno da su u Račku ubijeni civili, iako je jugoslovenska stranka ponudila brojne dokaze koji su govorili drugačije. Za Prištinu i Vokera – „masakr“, za Beograd – „akcija protiv terorista OVK“.

Voker je zaključak doneo samo nekoliko sati nakon što je ušao u Račak. Pre istražnih organa. Voker je ušao, ali srpski istražitelji i tužilački tim nisu.

Tog dana u Račku, rekao je novinarima da je „video sve primese masakra... mnogo tela, mnogo muškaraca ubijenih vatrom iz različitih pravaca, ali većinom izbliza. To je jeziv, užasan prizor“.

Pred brojnim kamerama telefonirao je komandantu Natoa za Evropu Vesliju Klarku i saopštio mu: „Ovo je masakr, stojim ovde i vidim tela“.

Da to nije bio masakr i danas tvrdi nekadašnji istražni sudija iz Prištine Danica Marinković, koja je svojevremeno iznela dokaze o Račku i svedočila u Haškom tribunalu, a sačuvala je svu dokumentaciju o tom slučaju iako je i sama jedva izvukla živu glavu iz Prištine.

Ona je jasno istakla da Vilijam Voker „bez stida priča o nečemu, a sam zna da nije bilo masakra u Račku nad nedužnim albanskim civilima“. 

Pre pet godina je ispričala:

„Vokerove laži su kratke. Zamislite, on se sad pojavljuje, a njegova saradnica Helena Ranta je priznala šta se dešavalo u Račku, proradila joj je savest. Vokeru treba da se sudi, žao mi je što ga nikada nisam srela da mu kažem sve što imam. Sretala sam njegovog zamenika Džona Drenkijeviča, i on me je sprečavao da uđem u Račak i pretio mi Hagom. Znala sam da nešto kriju“.

Ipak, dokumentovan u izveštaju kao masakr, Račak je, kako piše diplomata Dragan Bisenić, postao presudan događaj za američku administraciju i savezničke zapadne vlade da pokrenu vojnu akciju protiv Srba, jer je to bio jasan znak da će se ponoviti ono najgore iz Bosne:

„Voker, kojeg su u Stejt Departmentu videli kao ’honorarca sa očitim simpatijama prema Kosovarima’, nije čak tražio ni instrukcije od Vašingtona. On je odmah sazvao emotivnu konferenciju za novinare i događaje iz Račka opisao kao zločin protiv čovečnosti. Olbrajtova je takođe znala vrednost onoga što se dogodilo. Ako je bilo ljudi u administraciji koji su smatrali da je Voker otišao predaleko, ona nije bila jedna od njih. Podigla je telefon i pozvala ga: ’Bile, radiš odličan posao. Bio si u pravu što se tiče Račka’“. 

O Vokeru je pisao i Noam Čomski, u delu „Novi humanistički militarizam – lekcije Kosova“. Pišući o Vokeru i Račku, zabeležio da je on „čovek čije se ime vezuje i za krvave događaje u Salvadoru 1989, gde je on kao ambasador SAD rukovodio američkom pomoći koja je omogućila lokalnim vlastima ubistvo šest vodećih intelektualaca u zemlji, jezuitskog sveštenika, njegove domaćice i njene ćerke“.

Ipak, navode srpskih vlasti niko nije slušao. Voker je ostao pri svome. Za njega je, kako je i sam govorio, događaj u Račku istorijski trenutak koji je promenio sudbinu Balkana.

I finski stručnjak Helen Rante navela je da rezultati obdukcije ukazuju da su žrtve streljane, ali dve godine kasnije u naučnoj publikaciji koja je objavljena u Finskoj, grupa eksperata sudske medicine je analizirala svu dokumentaciju i izvela nedvosmisleni zaključak da taj izveštaj Rante nije bio tačan.

I ona sama je nekoliko godina kasnije potvrdila da su na izveštaj tima finskih patologa pokušavali da utiču i Voker, ali i drugi diplomatski krugovi i predstavnici Srbije.

„Voker je želeo da se moji nalazi i nalazi mog tima više slažu s njegovim izveštajem, da imenujem krivca za Račak. To nisam mogla da uradim jer sam ja naučnik, ne političar, diplomata ili nešto drugo. Istina je da je želeo da potvrdim njegove nalaze, ali ja to nisam mogla da uradim“, navela je Ranta u intervjuu za Insajder 2017. godine. 

Tada je, povodom medijskih navoda da ju je pre konferencije za novinare na kojoj su predstavljeni rezulati istrage Voker gađao, ispričala da je do incidenta došlo i da je Voker insistirao da se imenuje krivac za ubistva, te da je polomio olovke kada je ona to odbila.

Knjiga „Račak: Istorija ratnog zločina“

Događaj koji je izazvao stradanje i komadanje jedne zemlje, izgubljene živote, uništavanje infrastrukture, čini se, toliko je „inspirisao“ Vokera da je o njemu napisao knjigu „Račak: Istorija ratnog zločina“.

Promovisao ju je na Kosovu, gde ju je objavila izdavačka kuća „Dukađini“, a predstavljajući je javnosti rekao da su mu to dva ili tri najvažnija dana u životu.

„Ne pada mi na pamet da je ono što se desilo u Račku uticalo na promenu nečega što je veliko kao ceo Balkan. Ovde sam da pokušam da ubedim ljude da pročitaju knjigu o nekim stvarima koje su se dešavale tokom godine 1998-1999“, rekao je Voker.

„Izuzetan čovek i veliki prijatelj Kosova“

Rado je viđen gost u Prištini, gde nema čoveka koji za njega ne zna. Vokerovi susreti sa kosovskim zvaničnicima uvek su srdačni i oni ne propuštaju priliku da mu odaju priznanje na onome što je učinio i upute „večnu zahvalnost“.

„Izuzetan čovek i veliki prijatelj Kosova“, „čovek koji je u najtamnijim trenucima Kosova rekao i branio istinu“, „glas koji je bol pretvorio u poziv na pravdu“ – epiteti su kojima su i ove godine kosovski zvaničnici dočekali Vokera u Prištini.

Kosovska predsednica Vjosa Osmani ga je u oktobru 2024. godine u Vašingtonu odlikovala Ordenom slobode i Ordenom nezavisnosti.

Tada je navela da su Voker i ostali odlikovani, ambasador Danijel Frid, Džoš Blek i Mira Rikardel, kao i kongresmen Tom Lantoš posthumno, „stali su uz nas, rame uz rame, u naporima za mir, slobodu i nezavisnost i izgradili su nasleđe koje će zauvek biti poštovano od strane naroda Kosova“.

„Persona non grata“ u SRJ, podržavalac „velike Albanije“ i protivnik suđenja liderima OVK

Voker je rođen 1. juna 1935. u Kerniju u Nju Džersiju. Diplomirao je političke nauke, a u vojnoj školi proveo je tri godine. Diplomatijom se bavi od 1961. godine. Pretežan deo karijere proveo je u Latinskoj i Centralnoj Americi. Službovao je u Hondurasu, Brazilu, Peruu, Salvadoru, Boliviji....

Predsedavajući Oebsu Bronjislav Geremek ga je 17. oktobra 1998. imenovao za šefa Verifikacione misije na Kosovu. Pre toga, obavljao je dužnost specijalnog izaslanika Generalnog sekretara UN na mestu šefa Prelazne administracije ujedinjenih nacija za Istočnu Slavoniju, Baranju i zapadni Srem u Hrvatskoj.

Svega nekoliko dana posle Račka i njegovih tvrdnji o masakru, Vlada SR Jugoslavije donela je odluku da ga proglasi „personom non grata“. Ipak, nedelju dana kasnije, na zahtev Evropske unije i na intervenciju predsednika i premijera Ruske Federacije, Vlada SRJ koju je vodio Momir Bulatović zamrzla je tu odluku.

Voker je tada rekao da je takvom odlukom iznenađen. 

Cenjen među Albancima, ne krije da podržava ideju „velike Albanije“.

„Cilj ovog projekta na kojem radim je za sve Albance, na Kosovu, u dijaspori, u Albaniji. Radim na zajedničkom projektu na njihovom ujedinjenju. Albanci u svetu su bili ujedinjeni devedesetih isključivo u svrhu oslobađanja Kosova. Bio sam sa njima kada su proglasili nezavisnost. Albanci su dobili i došli su zajedno da slavimo, sada je vreme posle nezavisnosti, za poslednji korak, da svi budemo zajedno, da se ostvari ovo dostignuće“, rekao je Voker 2017. godine, kako su tada preneli mediji.   

Svedočio je protiv bivšeg predsednika SRJ Slobodana Miloševića u Hagu. Sa druge strane, ne krije podršku vođama OVK u Hagu.

Tokom prošlogodišnjeg boravka na Kosovu izneo je stav da „način na koji se postupa sa optuženim bivšim liderima OVK ne predstavlja pravdu“ i da je takvo suđenje sramota za međunarodnu pravdu.

Zasmetale su mu i dužina istraga, sam krivični proces, kao i to što su optuženi i dalje u pritvoru.

„Uvek sam bio veliki poštovalac suda u Hagu. Otišao sam tamo da svedočim protiv Miloševića. Veoma snažno osećam da ono što se ovde dogodilo treba ponovo da se otkrije svetu, a suđenje je najbolji način da se to uradi. Međutim, proces koji je nametnut Hašimu Tačiju, Jakupu Krasnićiju i Kadriju Veseljiju, nije pravda. Po mom mišljenju, to je nepravda. Imati istragu koja traje skoro 10 godina, zatim krivično gonjenje koje traje više od tri godine, i držati optužene u pritvoru, a da im dam vrlo mali pristup svetu, za mene je zločin“, rekao je Voker prošlog januara. 

Još 2020. godine rekao je da nije video dokaze protiv bivšeg lidera OVK Hašima Tačija i drugih optuženih, navodeći da bi „trebalo suditi Miloševićevim ministrima“.

A, koliko je Prištini važno da se narativ o masakru u Račku očuva, govori i činjenica da je njegovo negiranje kažnjivo. To je najbolje na svojoj koži osetio nekadašnji predsednik Privremenog organa opštine Zvečan i bivši ministar u kosovskoj vladi Ivan Todosijević, koji je 2022. godine bio osuđen na godinu dana zatvora za „izazivanja mržnje, nacionalne, rasne, verske ili etničke podele ili netrpeljivosti“, zbog izjave da je masakr u Račku izmišljen. Ipak, godinu dana kasnije odlukom Vrhovnog suda u Prištini oslobođen je svih optužbi.

U međuvremenu, krajem prošle godine Specijalno tužilaštvo Kosova podiglo je optužnicu, sa predlogom za suđenje u odsustvu, protiv 21 osobe za krivično delo „ratni zločin protiv civilnog stanovništva“ u selu Račak.