„Šota“ na Kosovu kao rezultat sporazuma sa Albanijom i Hrvatskom, šta još sledi?

Najavu pokretanja proizvodnje na Kosovu borbeno-oklopnog vozila „Šota“, projektovanog u Albaniji, zemlji članici Natoa, bezbednosni stručnjaci posmatraju kao korak ka jačanju KBS-a, približavanje Kosova Alijansi, ali i kao deo trke u naoružanju u regionu. Dogovor po kom će se ovo vozilo proizvoditi i na Kosovu, rezultat je trojnog sporazuma o vojnoj saradnji Kosova, Albanije i Hrvatske iz prošle godine čiji su neki od ciljeva unapređenje odbrambenih sposobnosti i zalaganje za status Kosova u Partnerstvu za mir.

Piše: Dušica Radeka Đorđević

U sklopu primene zajedničke deklaracije iz marta prošle godine danas je održan trilateralni sastanak na nivou direktora za politiku odbrane i naoružanja. Kako je saopštilo kosovsko ministarstvo odbrane, na sastanku su razmenjena mišljenja o mogućnostima za unapređenje zajedničke saradnje u oblasti odbrambenih kapaciteta, saradnje između odbrambenih industrija, kao i daljim koracima za sprovođenje deklaracije.

O saradnji između odbrambenih industrija prethodnih meseci već je bilo reči, iz čega je proizašao dogovor da se vozilo „Šota“ proizvodi na Kosovu, a prema najavama Ejupa Maćedoncija, ministra odbrane u tehničkom mandatu, razgovori sa Albanijom o razvoju ovog oklopnog vozila trebalo bi da se prošire i na Hrvatsku.

„Šota“ bi, precizirao je, bila namenjena potrebama oružanih snaga sve tri strane, ali i izvozu.

Ovo borbeno vozilo, čiji je prototip predstavljen 2024. godine na međunarodnom sajmu naoružanja i vojne opreme Eurosatori u Parizu, Albanija smatra velikim dostignućem svoje namenske industrije.  

Ministar odbrane te zemlje Piro Vengu rekao je prošle nedelje da su Hrvatska, Albanija i Kosovo počeli da sarađuju na osnovu sporazuma iz marta 2025, u vojnoj obuci, akademskoj i obrazovnoj oblasti i vojnoj proizvodnji.

Zabrinutost zbog tog sporazuma zvanični Beograd je iskazao čim je bio potpisan, označavajući ga kao provokativnu inicijativu, u funkciji destabilizacije regiona.

Vengu, međutim, tvrdi da nije izgrađen protiv bilo koga i da je on bio prvi koji je uputio poziv Srbiji da se pridruži inicijativi ako smatra da su region, stabilnost i evroatlantska budućnost zemalja u regionu važni, a odgovor, dodao je, nije dobio.

SAD štite svoje „vinograde“

Novinar i analitičar iz Tirane Dritan Ljači rekao je za Kosovo onlajn da je odluka da Kosovo proizvodi „Šotu“ način za stvaranje vojnih kapaciteta na Kosovu, pošto ono nije članica Natoa i ne može da ima istu saradnju u Alijansi kao Albanija i Hrvatska.

Sporazumi o proizvodnji oružja i municije u ovim zemljama, kako smatra Ljači, zapravo se sklapaju u interesu velikih sila, tačnije SAD ili velikih evropskih zemalja, koje imaju za cilj smanjenje troškova, što je razlog zašto pomažu u povećanju kapaciteta ovih zemalja.

„Ovo je nesumnjivo povezano i sa bezbednosnom situacijom na Balkanu koji je opisan kao bure baruta još od vremena Berlinskog kongresa. Dakle, to je žarište koje može eksplodirati u svakom trenutku. Postoji nekoliko razloga zašto se ovaj trougao našao između Kosova, Albanije i Hrvatske. Prvo, zbog dobrih odnosa koje Albanci imaju sa Hrvatima i zbog činjenice da su Albanija i Hrvatska deo Natoa. Takođe, i zbog činjenice da su Albanci i Hrvati bili zajedno u 'rovu' tokom ratova u bivšoj Jugoslaviji“, navodi ovaj analitičar.

Balkan je, kaže Ljači, oduvek bio deo interesa velikih sila, a SAD u ovom slučaju pokušavaju da stvore status kvo kako ne bi došlo do sukoba između stranaka sa različitim interesima.

„Sve ove zemlje su zainteresovane za trku u naoružanju. Dakle, kada supersila poput Amerike vidi da Rusija ima interese na Balkanu, pokušavajući da naoruža zemlju poput Srbije, ona vidi naoružavanje drugih zemalja kao alternativu, jer će na kraju zaštititi svoje interese, zaštitiće svoje 'vinograde'“, ocenjuje on.

Bez operativnih koraka

Najava proizvodnje „Šote“ na Kosovu, prema oceni Nikole Vujinovića, istraživača studija bezbednosti iz Beograda govori o jačanju KBS-a i želji da se one pretvore u pravu oružanu silu, a što je, ukazuje, protivno svim do sada postignutim dogovorima.

Sa druge strane, kako ističe, to je i operacionalizacija  „trojnog pakta“ Albanije, Kosova i Hrvatske, postignutog prošle godine, s ciljem ojačavanja oružanih snaga.

Vujinović, ipak, napominje da se sve još zasniva na najavama, kao što postoje i najave o fabrikama dronova i municije kojih će biti na Kosovu.

„Operativni koraci se ne sprovode verovatno zbog političke nestabilnosti na Kosovu. Gospodin Maćedonci je istakao da je Hrvatska jedan od mogućih kupaca 'Šote', a videćemo da li će tako i da bude“, rekao je Vujinović za Kosovo onlajn. 

Prema njegovoj oceni, može se očekivati da će Kosovo proizvoditi još neko, moguće pešadijsko naoružanje ili artiljerijsku municiju, kao rezultat sporazuma o saradnji u oblasti odbrane Kosova, Albanije i Hrvatske.

„To je pitanje svrhe ovog dogovora koju još ne razumemo. Oni pokušavaju da ga predstave kao multilateralan sporazum, koji je, iako je Nato već prisutan, potreban da bi Kosovo bilo suštinski i posredno član Natoa i da bi time bila pojačana njegova bezbednost. Nije za očekivati da će na Kosovu biti proizvedeni neki kompleksni borbeni sistemi jer je ono pod vladom Aljbina Kurtija potpuno deindustrijalizovano“, ističe Vujinović, uz napomenu da struja na Kosovu nestaje na dnevnom nivou, da su cene  visoke, a demografska kriza sve očitija.

Jačanje kapaciteta KBS-a

Bezbednosni stručnjak iz Prištine Burim Ramadani kaže da je veoma važno što će Kosovo biti u mogućnosti da proizvodi „Šotu“, što će doprineti jačanju kapaciteta KBS-a, ali i sektora bezbednosti uopšte.

„To je takođe veoma važno zbog budžetskih rashoda. Budžet će se smanjivati u pogledu troškova za oklopna vozila, a istovremeno bi moglo da bude mnogo više prostora za obuke i veća ulaganja u druge aspekte KBS-a“, naveo je Ramadani za Kosovo onlajn.

Kada je reč o trojnom sporazumu o vojnoj saradnji Kosova, Albanije i Hrvatske, Ramadani kaže da do sada nije bio optimističan u pogledu postizanja operativnih aspekata tog sporazuma.

„Ovaj pametni koncept odbrane je dobra ideja za zemlje da rade zajedno, da zajedno treniraju, da imaju iste tehnike i istu metodologiju operativnog aspekta. Takođe je veoma važno pozvati druge zemlje na Balkanu kako bi se ostvarila mnogo šira saradnja“, mišljenja je on. 

Slična „Milošu“ 

Objašnjavajući kakvo je vozilo „Šota“, Vujinović navodi da je to borbeno-oklopno vozilo, slično „Milošu“ koje ima srpska vojska, „Despotu“ u Republici Srpskoj ili „Hameru“ u Sjedinjenim Američkim Državama.

„Prema projekcijama koje sam imao prilike da vidim 'Šota' je jača i od 'Despota' i od 'Miloša'. Od 'Despota' ima jači oklop, a od 'Miloša' jače naoružanje. Prototip 'Šote' je kompanija Timak iz Albanije predstavila  2024. godine u Parizu i od tada nismo imali nikakvu informaciju da li je počelo operativno testiranje, a kamoli o uvođenju u vojsku Albanije“, navodi Vujinović.

Daleko od respektabilnosti

Na listi Global fajer pauera, portala koji svake godine rangira vojne snage u svetu, Kosovo je po najnovijem poretku zauzelo 138. mesto od ukupno 145.

Kada bude počela proizvodnja „Šote“, prema mišljenju Vujinovića, to može ali i ne mora bitnije da utiče na bolje kotiranje Kosova.  

„Ta lista se pravi od 60 pojedinačnih indikatora, od proizvodnje nafte i korišćenja električne energije do naoružanja. Tako da, u nekoj meri možda može da utiče, ali ne toliko, jer se Kosovo suočava sa ogromnim društvenim, ekonomskim i privrednim problemima koje na tu listu značajnije utiču nego, na primer, vojna moć. Australija je, na primer, na 17. mestu, iako je njihova vojska u suštini jedna od slabijih. Srbija se nalazi na 63. mestu, Hrvatska na 73, Albanija na 77, tako da je Kosovo još daleko od bilo kakve respektabilnosti na toj listi globalnog vatrenog indeksa“, navodi naš sagovornik.

Deklaraciju o saradnji na području odbrane i bezbednosti  između Hrvatske, Albanije i Kosova, podsetimo, potpisali su 18. marta prošle godine ministri odbrane Hrvatske Ivan Anušić, Albanije Piro Vengu i Kosova Ejup Maćedonci.

U deklaraciji su izdvojena četiri područja saradnje – unapređenje odbrambenih sposobnosti i industrijske saradnje, unapređenje interoperabilnosti kroz obrazovanje, obuku i vežbe, borba protiv hibridnih pretnji i jačanje otpornosti, kao i pružanje podrške evroatlantskim integracijama.