Vujinović: Najave proizvodnje „Šote“ na Kosovu s ciljem pretvaranja KBS-a u oružanu silu

Najava proizvodnje borbenog-oklopnog vozila „Šota“ na Kosovu, prema oceni Nikole Vujinovića, istraživača studija bezbednosti govori o jačanju KBS-a i želji da se one pretvore u pravu oružanu silu, a što je, ukazuje, protivno svim do sada postignutim dogovorima.

Sa druge strane, kako ističe, to je i operacionalizacija „trojnog pakta“ Albanije, Kosova i Hrvatske, postignutog prošle godine, s ciljem ojačavanja oružanih snaga.

On podseća da je kosovski ministar odbrane u tehničkom mandatu Ejup Maćedonci krajem 2025. godine najavio da će se na Kosovu proizvoditi „Šota“, što je jedna u nizu najava poslednjih meseci u kontekstu jačanja KBS-a. 

„To ostaje na najavama. Imamo najave i o fabrikama dronova i municije, ali se nekako operativni koraci ne sprovode, verovatno zbog političke nestabilnosti na Kosovu. Gospodin Maćedonci je istakao da je Hrvatska jedan od mogućih kupaca 'Šote', a videćemo da li će tako i da bude“, kaže Vujinović za Kosovo onlajn.  

Kako objašnjava, „Šota“ je borbeno-oklopno vozilo, slično „Milošu“ koje ima srpska vojska, „Despotu“ u Republici Srpskoj ili „Hameru“ u Sjedinjenim Američkim Državama.

„Prema projekcijama koje sam imao prilike da vidim 'Šota' je jača i od 'Despota' i od 'Miloša'. Od 'Despota' ima jači oklop, a od 'Miloša' jače naoružanje. Prototip 'Šote' je kompanija Timak iz Albanije predstavila 2024. godine u Parizu i od tada nismo imali nikakvu informaciju da li je počelo operativno testiranje, a kamoli o uvođenju u vojsku Albanije“, navodi on.

Kao rezultat sporazuma o saradnji u oblasti odbrane koji su Kosovo, Albanija i Hrvatska potpisale u martu prošle godine, Vujinović kaže da se može očekivati da će Kosovo proizvoditi još neko, moguće pešadijsko naoružanje ili artiljerijsku municiju.

„To je pitanje svrhe ovog dogovora koju još ne razumemo. Oni pokušavaju da ga predstave kao multilateralan sporazum, koji je, iako je Nato već prisutan, potreban da bi Kosovo bilo suštinski i posredno član Natoa i da bi time bila pojačana njegova bezbednost. Nije za očekivati da će na Kosovu biti proizvedeni neki kompleksni borbeni sistemi jer je ono pod vladom Aljbina Kurtija potpuno deindustrijalizovano“, ističe Vujinović. 

Kako dodaje, struja na Kosovu nestaje na dnevnom nivou, cene su visoke, a demografska kriza je sve očitija. 

Vujinović ocenjuje da kada počne proizvodnja „Šote“ da to može, ali i da ne mora bitnije da utiče na bolje kotiranje Kosova na listi Global fajer pauera koji svake godine rangira vojne snage u svetu i gde je Kosovo na najnovijoj listi zauzelo 138. mesto od ukupno 145. 

„Ta lista se pravi od 60 pojedinačnih indikatora, od proizvodnje nafte i korišćenja električne energije do naoružanja. Tako da, u nekoj meri možda može da utiče, ali ne toliko, jer se Kosovo suočava sa ogromnim društvenim, ekonomskim i privrednim problemima koje na tu listu značajnije utiču nego, na primer, vojna moć. Australija je, na primer, na 17. mestu, iako je njihova vojska u suštini jedna od slabijih. Srbija se nalazi na 63. mestu, Hrvatska na 73, Albanija na 77, tako da je Kosovo još daleko od bilo kakve respektabilnosti na toj listi globalnog vatrenog indeksa“, navodi naš sagovornik. 

Albanija je u odnosu na prošlu godinu na ovoj listi napredovala za više od deset mesta, a Vujinović kaže da je tome doprinelo više faktora, između ostalih i veća politička stabilnost, s tim što napominje da je na rangiranje uticalo ono što se dešavalo u prvoj polovini 2025. godine jer je evidentno da je u Albaniji krajem prošle godine došlo do određene političke nestabilnosti.

„Na to je uticalo i jačanje odnosa, recimo, sa Italijom oko prijema migranata, kao i sa različitim drugim akterima iz Natoa, a naravno i nabavka novog naoružanja i povećanje vojnog budžeta, barem za deset odsto“, ističe on.