Srbi za bojkot referenduma o smeni gradonačelnika, gradonačelnici bojkotuju interese Srba, šta je izlaz?

Albanski gradonačelnici u četiri opštine na severu Kosova, po svemu sudeći, ostaće na tim pozicijama i posle 21. aprila, za kada je zakazan referendum o njihovoj smeni. Ovaj proces je prema ocenama srpskih stranaka, unapred osuđen na neuspeh zbog, kako smatraju, nemoguće procedure koju su propisale kosovske vlasti, zbog čega su se i opredelile za njegov bojkot.

Nastavak upravljanja opštinama gradonačelnika izabranih na izborima 23. aprila prošle godine, na kojima je glasalo svega 13 Srba, prema mišljenju sagovornika Kosovo onlajna, biće ništa drugo do nastavak bojkota interesa većinski srpskog stanovništva.

Osim nepoverenja prema albanskim gradonačelnicima, poverenje Srba sa severa prema međunarodnoj zajednici je najblaže rečeno na staklenim nogama, čemu su podosta doprinela uveravanja da će prikupljeni potpisi u okviru peticije za smenu gradonačelnika biti dovoljni i da će se posle tog procesa gradonačelnici sami povući. Kako se ovo nije desilo, a zapadne diplomate na bojkot referenduma gledaju sa neodobravanjem, aktuelni čelnici Severne Mitrovice, Zvečana, Zubinog Potoka i Leposavića mogli bi da računaju da će se na vlasti zadržati do redovnih lokalnih izbora 2025. godine.

Slobodan Stošić, programski menadžer Centra za zastupanje demokratske kulture (ACDC) kaže da ne vidi da su pritisci nekih evropskih zemalja bili jači i da su mogli da doprinesu da gradonačelnici podnesu ostavke.

“Ako bi se pritisci sad pojačali, čak i ako bi se smenili gradonačelnici, odbornici u skupštinama bi ostali isti, a sadašnji odbornici SO Severna Mitrovica ne predstavljaju realno stanovništvo koje ovde živi", kaže Stošić za Kosovo onlajn.

Na pitanje postoji li mogućnost da se raspišu istovremeni lokalni sa vanrednim parlamentarnim izborima ukoliko do njih dođe, kaže da je to moguće.  

"Vidim da opozicione partije traže smenu premijera Kurtija, spremaju se za vanredne parlamentarne izbore. Ukoliko se to bude desilo, možemo očekivati i vanredne lokalne izbore", smatra Stošić. 

Kako ističe, važno je pojasniti šta je dovelo do trenutne situacije, a to je, između ostalog odluka o postavljanju kamera na biračkim mestima.

"Samo je navedeno da snimke sa kamera mogu da dobiju institucije koje sprovode zakon što je malo opširniji pojam. Ja lično, ali i moja organizacija razumemo zabrinutost građana koji se plaše da će biti snimljeni i da će možda nešto da im se desi nakon glasanja, da će ti snimci biti zloupotrebljeni, jer ovo nisu redovni izbori. Da su redovni, onda bi kamere i snimanje imalo nekog smisla, ovako na ovom referendumu, odnosno na glasanju za opoziv gradonačelnika, izlaziće samo ljudi koji glasaju protiv gradonačelnika. Ljudi koji će izaći na glasanje su oni koji su protiv gradonačelnika pa samim tim imamo razlog za zabrinutost", naglašava Stošić.

Povodom novonastale situacije, politikolog Ognjen Gogić podseća da su se albanski gradonačelnici u više navrata izjasnili da ne nameravaju da napuste svoje funkcije, a kako procenjuje, u nastavku mandata nastaviće da se ponašaju kao i do sada i donosiće odluke koje su direktno uperene protiv interesa lokalnog stanovništva.

“Stanovništvo u severne četiri opštine, a naročito u u Severnoj Mitrovici, gde su donošene najkontroverznije odluke, vrlo jasno izražava svoj stav i protivljenje vezano za te odluke, a čini se da se ovi predstavnici vlasti na to ne obaziru. Ako ne budu smenjeni to će ih obodriti, misliće da su pobedili u ovoj situaciji”, navodi Gogić za Kosovo onlajn. 

Istovremeno, on ukazuje da je još od prošle jeseni "kružila priča" da će biti dovoljno da Srbi pokrenu proceduru za smene četiri gradonačelnika po Administrativnom uputstvu i da prikupe potpise putem peticije, a da će onda međunarodna zajednica da izvrši pritisak na kosovsku stranu da se ubrza procedura tako što bi gradonačelnici sami podneli ostavke. 

“Međunarodni predstavnici, što iz diplomatskih misija, što iz međunarodnih organizacija dolazili su na sever Kosova i uveravali predstavnike srpske zajednice u to i pri tom su tvrdili da samom Kosovu nije potreban referendum jer može da se ospori pred sudskim instancama i da je ogroman trošak za budžet Kosova. Zaista je postojalo uveravanje ljudi da će potpisi u okviru peticija biti dovoljni i to je jedan od razloga što su ljudi pristali da potpisuju peticije, misleći da će time ovaj proces da se završi”, kaže Gogić.

Pošto je u međuvremenu usledila zabrana dinara, što je dodatno podrilo poverenje Srba u institucije Prištine, naš sagovornik kaže da građani sada misle da čak i da smene gradonačelnike na referendumima da to neće ostati kao konačna odluka već da će se ponovo naći način da se to “izvrda”.

“Samim tim teže je motivisati ljude da nešto ponovo potpisuju, ovaj put na nepristupačnim mestima, pod kamerema, kada misle da to ničemu neće služiti i da će ipak te garniture u opštinama ostati na vlasti do kraja mandata. To jeste još jedno iznevereno obećanje koje je svesno plasirano iz međunarodne zajednice a od koga se sada svi očigledno ograđuju”, navodi Gogić.

Kako dodaje, ovo je ponovo pokazalo da je međunarodna zajednica spremna da vrši pritisak na Kurtija samo do neke mere.

Uprkos svemu, on smatra da do 21. aprila, za kada je zakazan referendum, postoji prostor za razgovor o tehničkim preprekama koje onemogućavaju ostvarivanje biračkog prava građana i da ne treba isključiti mogućnost pronalaska kompromisa tako što bi referendum bio odložen. Srpske stranke, kako dodaje, mogle bi da postave uslove za izlazak na referendum tako što bi jedan od njih bio revizija biračkog spiska, jer, kaže, jeste čudna okolnost da se odjednom povećava broj glasača.

“Kakav će stav međunarodna zajednica na kraju imati, zavisiće od toga koliko su ubedljivi ponuđeni razlozi da su problemi neotklonjivi”, smatra Gogić. 

On ukazuje da treba imati u vidu i da Kosovo ide na parlamentarne izbore, najkasnije na zimu 2025, ali po svemu sudeći i ranije, možda na jesen ove godine, jer Aljbin Kurti ne želi da čeka izbore za Belu kuću, već želi da svoj novi mandat obezbedi pre nego što eventualno dođe do smene u Beloj kući. U slučaju kada bi se promenila vlast na centralnom nivou, kako kaže, to bi mogao da bude faktor koji bi uticao da se ipak nađe politička volja za ubrzavanje procesa smene gradonačelnika na severu.  

Sociolog Vladimir Vuletić kaže za Kosovo onlajn da se međunarodna zajednica na izvestan način obavezala da će problem sa albanskim gradonačelnicima na severu biti rešen po hitnom postupku, a da će uskoro biti godina kako se taj problem razvlači, dok Priština stalno ističe nove uslove i zahteve. Postavlja se, kaže, pitanje da li bi se nešto novo pojavilo kao uslov čak i kada bi se referendum o njihovoj smeni održao, što je jedan od razloga zašto Srbi, kako smatra, s pravom ne žele da na njega izađu.

“Oni očekuju da se međunarodna zajednica ponaša u skladu sa onim što je bila njihova data reč. Postoje i praktični razlozi za ne izlazak na referendum, povezani sa politikom koju vodi Aljbin Kurti, jer on sve vreme od kako je na čelu privremenih institucija vodi politku pritiska na Srbe koji su se onda ili iseljavali ili tražili neku vrstu pribežišta. Pitanje je da li bi taj referendum mogao da se realizuje i da predstavi realno stanje na terenu”, kaže Vuletić za Kosovo onlajn.

Ako albanski gradonačelnici ostanu na funkcijama, on kaže da će to stvoriti praktične probleme, jer su neki značajni projekti već  zaustavljeni zato što nisu u njihovom interesu.

“Oni nisu postavljeni da bi vodili politiku koja bi išla u korist Srba. Za izgradnju rektorata u Severnoj Mitrovici, recimo, sredstva su opredeljena ali su ti poslovi zaustavljeni. Trpe i studenti i nastavno osoblje i sve to otežava normalan život Srba. Ono čega se pribojavam je da ćemo uskoro imati novu situaciju u kojoj će biti načinjen udar na obrazovne, možda i na zdravstvene institucije, na sličan način kako je izveden udar na bankarski sistem”, navodi Vuletić.