Srpska roba i posle godinu samo preko jednog prelaza na Kosovo: Čekajući skenere, ima li alternative?

Roba koju Kosovo uvozi iz Srbije već godinu dana može da uđe samo preko prelaza Merdare, a skeneri čije je postavljanje preduslov da se otvore i drugi prelazi, u funkciji će biti tek za 12 meseci. Do tada, i privrednici i potrošači trpeće štetu zbog troškova koji nastaju zbog gužvi i čekanja na Merdaru. Sagovornici Kosovo onlajna veruju da bi kosovska carina mogla da organizuje kontrolu robe i na drugim prelazima, ali izražavaju bojazan da mera Vlade Kosova nije motivisana bezbednosnim, već političkim razlozima.

Piše: Dušica Radeka Đorđević

Kilometarska kolona kamiona na Merdaru - ista slika kao i prošlog oktobra, kada je Vlada Kosova meru zabrane uvoza srpske robe uvedenu 14. juna 2023, zamenila novom, podižući rampu za prolaz srpskih proizvoda samo na ovom prelazu uz detaljnu kontrolu carinika i policije.

Provera robe iz Srbije može da potraje i do dva dana na terminalu, preneli su vozači kamiona reporterima Kosovo onlajna.

„Čeka se prilično dugo, svake nedelje je tako. Ne znam koliko će ovo da traje, ali mnogo je nezgodno. Kada prođemo kontrolu, na terminalu se zadržavamo jedan dan, nekada i dva. Hladno je dosta, planinski je kraj. Nadam se da će se nešto rešiti, ali kako za sada ide - nije dobro“, naveo je vozač Ivan Bradić.

Ako su jedini izlaz skeneri, rešenja po svemu sudeći neće biti do sledeće jeseni.

Naime, krajem septembra ove godine nemačka organizacija za međunarodnu saradnju GIZ raspisala je tender za kupovinu dva rendgenska skenera za Kosovo, a kako se očekuje, njihova nabavka, proces opremanja i puštanja u rad trajaće 12 meseci.

Iako je u planu bilo i da Kosovo nabavi mobilni skener, od toga zasad nema ništa. Prema pisanju portala Dukađini, krajem avgusta, uprkos pet ponuda, Carina Kosova otkazala je proces nabavke procenjene vrednosti od 2,1 milion evra za mobilni rendgen skener „iz budžetskih razloga“, procenjujući da nijedna od primljenih ponuda nije odgovarajuća.

Ima li alternative dok ne stignu skeneri?

Predsednik Kosovske poslovne alijanse Agim Šahini mišljenja je da Kosovo ima potencijale da obavlja pojačanu kontrolu robe koja ulazi iz Srbije i na drugim prelazima, a ne samo na Merdaru.

Uvođenje skenera na prelazima tek za godinu, upozorova, uticaće na sve privrednike.

„Da li su to kosovski privrednici ili srpski, međunarodni, bilo koji, jer tamo čekaju svi. To utiče dosta jer je i prevoz skuplji zbog čekanja. Pozvao bih Vladu Kosovu da što pre otvori granicu i na Jarinju i kod Gnjilana prelaz Bela zemlja i da se na svim prolaznim granicama koje imamo prema Srbiji kontrola poveća isto kao što je na Merdaru. Imamo potencijala za to jer imamo dosta službenika i carine i policije. Tako bi se smanjila gužva i izbegli troškovi koje imamo svakog dana i za derivate, a koje na kraju plaćaju svi građani ili potrošači sa Kosova ili iz Srbije“, rekao je Šahini za Kosovo onlajn.

Otvaranjem drugih prolaznih granica za ulaz robe iz Srbije, kako kaže, smanjila bi se gužva i izbegli troškovi koji nastaju svakog dana zbog toga što kamioni dugo čekaju na Merdaru.

Šahini kaže da iako je bilo priča da će skeneri stići ubrzo, da je Kosovska poslovna alijansa i tada ukazala da to ne može da se obavi brzo jer skeneri treba da se prave po merama i na način na koji to Kosovo traži.

„Biznis alijansa Kosova je uvek bila za to da mora da postoji kontrola, bez obzira na to odakle roba dolazi i gde je destinacija, ali nikako da to bude selektivno. Postoji samo jedan ulaz, preko Merdara, za svu robu koja ide od Srbije. To pravi veliku štetu zbog čekanja kamiona i vozača. Roba čeka danima i stvaraju se veći troškovi. Mi želimo da se što pre uvedu ti skeneri. Albanija ima to već godinama, bilo koja roba za koju postoji sumnja ulazi u skener, plaća se, završi posao i ide dalje. Kod nas je i dalje kontrola ručna i obavlja je kosovska carina“, naveo je Šahini.

Problem je kako ističe, što vozači, bilo da su oni Albanci ili Srbi, koji uvoze robu iz Srbije prema Kosovu, čekaju ponekad po tri dana pogotovu kada je letnja sezona, što pravi troškove koje na kraju plaćaju građani, odnosno potrošači.

Na iste posledice ukazuje i Nenad Đurđević, savetnik predsednika Privredne komore Srbije. 

Prema njegovim rečima, poskupljenje transporta robe direktna je posledica činjenice da je već godinu ulazak srpske robe na Kosovo dozvoljen samo preko jednog prelaza i to svima koji su u ekonomskom lancu, pa i građanima, komplikuje i poskupljuje život. Šteta je, kaže, velika, ali svakako manja nego kada je blokada bila potpuna. 

Privredna komora Srbije, napominje, više puta je apelovala da ta stvar treba da se promeni.

„Sama činjenica da je dozvoljen prolaz samo preko jednog prelaza, komplikuje poslovanje kompanijama, vozačima, odnosno kamionima, jer se stvaraju dugački redovi na ulazu na Kosovo. Direktna posledica toga je poskupljenje transporta robe jer vozači ne žele da voze po određenim cenama, pošto se duže se zadržavaju, manje krugova mogu da prave, a i zbog toga što uslovi na tom prelazu nisu adekvatni za dugo čekanje“, naveo je Đurđević za Kosovo onlajn.

Kako kaže, moglo je da se čuje da je razlog uvođenja takve mere nabavljanje skenera koji bi obezbedili bolju kontrolu ulaza robe na svim prelazima, kao neka vrsta antiterorističke, odnosno bezbednosne mere.

„Međutim, mi smo do sada zaista imali na svim prelazima komunikaciju naših carinskih organa i kompanija sa carinskim organima Kosova bez ikakvih problema. Mislim da je takva mera nekako više politička, da bi se smanjila mogućnost protoka robe iz Srbije ka Kosovu, nego što ona stvarno odgovara tim merama borbe protiv terorizma. Ono što treba takođe da imamo u vidu je da je Kosovska carina postavljena po međunarodnim principima, postavili su je međunarodna zajednica kada su počeli da izgrađuju tehničke institucije na Kosovu i ona spada među najopremljenije službe i vrlo su profesionalni. Tako da u suštini, ako bismo zaista ušli u te proceduralne stvari, nema razloga za ovakvu jednu meru“, ocenjuje naš sagovornik.

Inače, kada je prošle godine objašnjavao zbog čega će ulaz za srpsku robu biti moguć samo preko Meradara, dok ne stignu skeneri za druge prelaze, kosovski premijer Aljbin Kurti je naveo da se „sigurnosna situacija“ nije toliko promenila u odnosu na momenat kada je uvedena zabrana uvoza 2023. godine, navodeći kao primere dovođenje srpske vojske blizu Kosova, slučaj Banjska i nekoliko zaplena većih količina oružja i municije.

Time što je samo jedan prelaz otvoren za uvoz srpske robe, prema rečima Đurđevića, krši se i sporazum Cefta, ali i duh i ideje koje su započete u okviru Berlinskog procesa, usmerene na omogućavanje bolje komunikacije i integraciju i stvaranje zajedničkog tržišta na Zapadnom Balkanu.

„Postoji akcioni plan koji su vlade usvojile, pa i Vlada Kosova i Vlada Srbije, a koji podrazumeva mnogo mera da bi se olakšala komunikacija i prelaz carina, odnosno kontrola. Ako uzmemo to sve u obzir, mi smo mnogo koraka unazad sa ovom jednom merom, a da ne kažem kako ona utiče na poverenje između dve zajednice. Poslovna zajednica ima poverenje, ali ova mera komplikuje, poskupljuje robu, poskupljuje i za kosovske kompanije uvoz robe, jer one uvoze i repromaterijale iz Srbije, uvoze žito, koje posle obrađuju, prerađuju i puštaju na tržište. Znači, svima se u suštini koji su u ekonomskom lancu, pa i građanima na kraju, komplikuje i poskupljuje život“, ističe Đurđević.

On naglašava da su se na sprovođenje akcionog plana obavezale vlade, a ne poslovne zajednice.

„Apelujem da u okviru Berlinskog procesa akcioni plan zaživi. Na njega se nisu obavezale poslovne zajednice, nego vlade u ime svojih poslovnih zajednica i za račun tih poslovnih zajednica i svojih građana. Videćemo da li će naš apel, i uopšte taj međunarodan okvir, pomoći da se stvar promeni i da se svi prelazi otvore“, zaključuje Đurđević.