Šta bi odlaganje glasanja Komiteta ministara SE o prijemu Kosova značilo za Beograd, a šta za Prištinu?

Da li je Kosovo završilo put na koji je kročilo 12. maja 2022. kada je zvanično predalo zahtev za punopravno članstvo u Savetu Evrope ili će ova utakmica imati produžetke biće poznato za dve nedelje. Kako se približava zasedanje Komiteta ministara SE, 16. i 17. maja, na kom o zahtevu Prištine treba da se čuje završna reč, tako su sve češće prognoze koje ne isključuju mogućnost da izjašnjavanje Komiteta o ovom pitanju bude odloženo.

Temperaturu pred zasedanje Komiteta u Strazburu dodatno su podigle poruke iz Berlina. Najpre šefa nemačke delegacije u Savetu Evrope Franka Švabea koji je ocenio da su šanse za prijem Kosova "50 prema 50" odsto, a zatim i nemačkog kancelara Olafa Šolca koji je pre dva dana u razgovoru sa kosovskim premijerom Aljbinom Kurtijem ukazao na značaj konkretnih koraka u uspostavljanju Zajednice srpskih opština u kontekstu zahteva Kosova za članstvo u SE. 

"Ako nacrt statuta ZSO ne bude poslat u Ustavni sud, koliko imam saznanja, glasanje će biti odloženo za godinu dana", rekao je nedavno direktor Instituta Kipred iz Prištine Ljuljzim Peci. Novinar i publicista Veton Suroi izjavio je juče da postoji mogućnost da, i pored preporuke Parlamentarne skupštine SE, Komitet ministara odloži članstvo Kosova za sledeću godinu, a naveo je i "još goru" opciju - da se o prijemu Kosova glasa, ali da izostanu potrebne dve trećine glasova.  

Šta bi odlaganje glasanja na Komitetu značilo za Beograd, a šta za Prištinu? Da li bi Beograd u tom periodu mogao da preokrene brojke u svoju korist, a da li bi Priština takvim razvojem događaja bila više motivisana da zasuče rukave i formira ZSO?

Članica delegacije Skupštine Srbije u Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope Dunja Simonović Bratić kaže da ukoliko bi odlučivanje na Komitetu ministara Saveta Evrope bilo odloženo, da bi to značilo da postoji svest da je to što je pokušano sa Kosovom pravna inverzija i da će otvoriti Pandorinu kutiju za sve druge seprataiste i frakcije po raznim državama članicama SE.

"Svako odlaganje je za nas dragoceno i bilo bi diplomatski uspeh. To su naše želje i nadanja, mada svako od nas naravno želi da to odlaganje bude zauvek, odnosno da se nikad ni ne ostvari njihov plan o ulasku u Savet Evrope", kaže Simonović Bratić za Kosovo onlajn.

Ona ukazuje da se od usvajanja izveštaja Dore Bakojani u Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope desilo nekoliko indikativnih stvari i da je jedna od njih izjava Franka Švabea, koji je i predsednik grupe Socijalista, demokrata i zelenih u PSSE, o šansama 50 prema 50 za ulazak Kosova u SE.  

"To nije bio njegov stav dok je trajalo zasedanje skupštine i uoči usvajanja izveštaja. Oni su već krenuli na neki način da prave izlaznu strategiju, što smo videli i po izjavama u kojima se Srbi na Kosovu kritikuju da ustvari oni ometaju formiranje ZSO. To je na neki način nemački mali manevar za izlaznu strategiju ako se ne desi da dobiju potrebnu većinu", kaže Simonović Bratić.

Kako dodaje, ono što se takođe u međuvremenu "ogolilo" i što je dobro za pregovaračku poziciju Srbije je to što je predsednica Kosova Vjosa Osmani izjavila šta znači njihov put u SE. To, kako smatra, ukazuje da njihov cilj nije ono za šta su se zalagali u PSSE i za šta su dobili podršku.

"To nije ona primarna teza da će Srbi kao manjina imati veća prava ulaskom u SE i pristup Evropskom sudu za ljudska prava, nego je ideja nastavak terorisanja Srba, traženje odšteta i pokušaj skretanja pažnje sa suđenja Tačiju, Veseljiju i ostalima. U tom kontekstu, rekla bih da su se za ove dve nedelje od izglasavanja izveštaja stvorili povoljniji vetrovi i da se dosta poslanika izjašnjava kako je ipak nužno da se ZSO formira i da bi to bio pravi uslov za ulazak tzv. Kosova u SE. Ove izjave su indikativne da bismo možda i uspeli da dobijemo to odlaganje. Ceo državni vrh je angažovan 24 časa dnevno na toj temi. Svi su se uključili na najvišem nivou u lobiranje i predstavljanje činjenica zemljama koje možda nisu imale uvid u sve ovo", navodi srpska poslanica. 

Na pitanje da li bi u slučaju odlaganja odlučivanja o prijemu Kosova, Priština bila više motivisana da formira ZSO, Simonović Bratić kaže da Priština gleda da ne uradi ništa.

"Oni su imali ustavnu presudu i za Visoke Dečane pa je nisu sprovodili osam godina. U ovom slučaju bi gledali da kupuju vreme i možda bi podneli statut ZSO Ustavnom sudu ali svi znamo koliko je to osetljiva tema i koliko je nužno da se stvore uslovi za njeno formiranje, zatim da se pregovara oko svih detalja. To nije stvar koja može da se reši jednom odlukom, tako da ne verujem da bi oni suštinskli radili na terenu. A, naravno da se uzdaju u pomoć svojih mentora, najviše Nemaca, da ustvari ne moraju ništa da urade, nego da dobiju sve na tacni, kao što su manje više i do sada dobijali", ističe Simonović Bratić. 

U scenario odlaganja odlučivanja na sednici Komiteta ministara SE ne veruje analitičar Afrim Hoti, već on očekuje pozitivan ishod za Prištinu. Prema njegovoj oceni, članstvo u ovoj organizaciji potpuno je odvojen proces od obaveza koje za Kosovo i Srbiju proističu iz briselskog dijaloga.  

Uverenje da će Kosovo postati član SE ovog meseca, Hoti, kako kaže za Kosovo onlajn, zasniva na preporuci koju je dala Parlamentarna skupština SE tokom zasedanju u aprilu, a kako dodaje, izgleda da su se sve evropske zemlje koje su članice SE već odlučile za članstvo Kosova u SE. 

„Kakve god izjave da dolaze, bilo iz Evrope bilo od strane Kosova i Srbije, one nemaju uticaj jer je opšti utisak da je Kosovo u SE najbolji način za zaštitu ljudskih prava, uključujući i prava manjina. Kosovo će definitivno dobiti članstvo u SE“, smatra Hoti.

Što se tiče formiranja Zajednice srpskih opština on kaže da je to obaveza kosovskih vlasti i veruje da će biti ispunjena.

Spoljnopolitički komentator Miroslav Stojanović kaže za Kosovo onlajn da je mogućnost odlaganja odlučivanja o zahtevu Kosova da postane član SE na sednici Komiteta ministara ovog meseca više u medijskom opticaju nego u političkom i da nismo sigurni šta se iza brda valja, ali da je svakako na Komitetu ministara neizvesnost znatno veća nego što je bila na nivou Parlamentane skupštine SE na kojoj nastupaju stranačke delegacije.

"U Komitetu nastupaju vlade, odnosno države i odnos snaga je tu drugačiji. Komitet bi verovatno mogao da raspravlja, kako se najavljuje 16. maja, i ako se proceni da ishod tog glasanja nije ubedljiv u korist Prištine onda bi moglo da dođe do pomeranja. Ono bi bilo neka šansa za Beograd, ako je već zakasnio u diplomatskoj ofanzivi, jer ovo nije moglo da bude iznenađenje, da to nadoknadi i da na neki način ozbiljnije upliviše na one zemlje koje još uvek ne znaju šta da učine kada se prave presedani. Jer sada su mnogi svetu, a pogotovo u Evropi, svesni da jedan peresedan rađa nove presedane i da može da se kao bumerang vrati i drugim zemljama. Konkretno to sada pogađa nas ali takve situacije mogu u jednoj ili drugoj varijanti da se dogode i drugim zemljama", kaže Stojanović. 

On ističe da je problematično kako će se ponašati države koje izričito ne priznaju Kosovo jer je tu na sceni "neka vrsta diplomatske ekvilibristike i marifetluka koji je dosta dvoličan". 

"Da bi sačuvale obraz pred svojim javnim mnjenjem neke od tih zemalja pribegavaju varijanti koja jeste legitimna ali nije uvek časna, tako što se uzdržavaju, a vozovi prolaze jer se broje glasovi 'za' i 'protiv'. To je slučaj koji najavljuje Grčka koja kaže da neće da prizna Kosovo ali njihov ministar spoljnih poslova kaže da će biti uzdržani na ovom glasanju", navodi Stojanović. 

Ukoliko bi odluka Komiteta ministara bila odložena za neki period, kako smatra naš sagovornik, Beograd bi mogao da malo snažnije nastupa prema zemljama koje vagaju šta da učine, ali ne bi mogao da promeni "zapečaćene" stavove. 

Na pitanje da li bi odlaganje odluke motivisalo Prištinu da u što skorije vreme formira Zajednicu srpskih opština, Stojanović kaže da je moguće da kosovska strana napravi neki gest oko ZSO ali koji ništa ne bi funkcionalno značio jer se ZSO, kako ističe, "ubrzano sadržajno prazni".

"Niko više od onih koji bi oblikovali ZSO i međunarodne organizacije i fondacije koje pomažu Kosovu po ovom pitanju ne pominju briselske sporazume koji su taksativno sročili šta bi bio sadržaj ZSO. ZSO je lukavo sklonjena sa PSSE jer bi mogla da izazove kontroverze i da se ne glasa onako kako se glasalo i vraćena je u prostor tzv. međunarodnih ugovora tako da ne bude u prostoru ljudskih prava", navodi Stojanović. 

Inače, Komitet ministara SE čine ministri spoljnih poslova 46 država članica ove organizacije ili njihovi stalni predstavnici u Strazburu.

Izveštaj grčke poslanice Dore Bakojani kojim je preporučen prijem Kosova u Savet Evrope na glasanju 16. aprila u Parlamentarnoj skupštini SE podržao je 131 član PSSE, 29 ih je bilo protiv i 11 uzdržanih.