Šta će biti najveći izazovi pred novom vladom Srbije kada je reč o Kosovu

Nema dileme da je pred Srbijom teška godina kada je reč o Kosovu, dok će se pred novom vladom naći će se brojni izazovi u vezi sa ovim pitanjem, od sprovođenja Ohridskog sporazuma do pokušaja da se francusko-nemački plan u celini ugradi u Poglavlje 35 pregovaračkog okvira sa Evropskom unijom, ukazuju sagovornici Kosovo onlajn. Oni imaju različita očekivanja kada je reč o tome može li 2024. biti ključna za kosovski rasplet, ali su saglasni da slede pojačani pritisci i na Beograd i Prištinu kako bi se postiglo rešenje.

Evropski izaslanik za dijalog Miroslav Lajčak već je postavio kraj januara kao rok za formalizaciju Sporazuma o putu normalizacije, a predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je da očekuje najžešće pritiske oko Kosova ovog i narednog meseca. 

Ključni predstavnici odlazeće vlade, za koje se veruje da će biti deo i novog premijerskog kabineta nakon decembarskih parlamentarnih izbora na kojima je lista okupljena oko SNS odnela ubedljivu pobedu, poručuju da će se politika kada je reč o Kosovu i dalje biti omeđana Ustavom, da će se borba za nacionalne interese voditi činjenicama i argumentima i da će na prvom mestu biti briga za Srbe na Kosovu. 

I ambasador Srbije u SAD Marko Đurić izjavio je za Kosovo onlajn da će i u 2024. godini prioritet države, kada je reč o Kosovu, biti očuvanje opstanka srpskog naroda i njegove egzistencije, dodajući da je važno i da se upravo iz Amerike nastavi pritisak na vladu Aljbina Kurtija zbog nepoštovanja sporazuma, uz zahtev za racionalnim i mirnim pristupom rešavanju odnosa Beograda i Prištine.

Naučni saradnik u Institutu za međunarodnu politiku i privredu Aleksandar Mitić kaže za Kosovo onlajn da novu vladu Srbije očekuje vrlo teška godina po pitanju pritisaka sa raznih strana u vezi sa Kosovom, ali i raznim drugim pitanjima, kao što je usaglašavanje sa spoljnom politikom. 

"Jako je važno da Beograd ostane definitivno čvrst po pitanju odbrane onoga što je definisao kao 'crvene linije', a to je da nema ni defakto ni de jure priznavanja Kosova. Pogotovo je važno u ovom procesu, pošto se ne traži de juro priznavanja, to defakto priznavanje. Po meni, to bi značilo odbacivanje najvećeg dela, odnosno nekih ključnih elemenata francusko-nemačkog plana", kaže Mitić. 

Po njemu, francusko-nemački predlog "znači odricanje od Kosova".

"Ukoliko se to dogodi, posle toga bilo kakve 'crvene linije' više nisu ni važne, uključujući i pitanje Ujedinjenih nacija, a pogotovo pitanja de jure priznavanja. Čini mi se da su i ovako postavljene 'crvene linije' Beograda vrlo, vrlo niske, i ukoliko bi one bile ugrožene, to bi predstavljao jedan dodatni problem", smatra Mitić. 

Ističe da se Beograd nalazi pod raznim vrstama pritisaka i sa drugih strana, i po pitanju usaglašavanje za zajedničkom spoljnom politikom i po pitanju raznih drugih hibridnih pretnji.

"Međutim, činjenica je da mora da se prekine sa metodom davanjem ustupaka pod pritiskom na te hibridne krize koje izazivaju vrlo jasno i koordinisano i Kurti i Kvinta. Očekujem jednu vrlo tešku godinu za Beograd, ali nadam se jednom mnogo čvršćem stavu koji neće ugrožavati ove najosnovnije linije, upravo zbog toga što nam sledi jedna godina nakon koje može doći do ozbiljnijih, ne samo geopolitičkih promena, nego i političkih promena u Evropi, koje mogu da budu vetar u leđa stavovima Beograda", zaključuje Mitić. 

Novu vladu Srbije čekaju brojni izazovi u vezi sa pitanjem Kosova, a među najvećima je pokušaj da se obaveze iz Ohridskog sporazuma, odnosno francusko-nemački plan u celini uključi u Poglavlje 35 pregovora sa Evropskom unijom, kaže za Kosovo onlajn sociolog Vladimir Vuletić. 

"Tada bismo već došli u situaciju da jedan od naših strateških ciljeva i politika, a to je da put ka EU, dovedemo u pitanje. A ukoliko bismo na to pristali onda bi naš drugi strateški cilj bio doveden u putanje i generalno čitava politika Srbije koja se sada vodi upravo na taj način da imate ravnotežu, ne samo na međunarodnom planu, nego i balans ta dva ključna cilja oko kojih, na kraju krajeva, imate i različite podele u Srbije. Ako to dovedete u pitanje, onda to više nije problem samo za vladu onda je to problem za čitavu zemlju, jer dolazite u situaciju da imate sukobe koji ne znam kuda bi nas vodili", smatra Vuletić. 

On ukazuje da je važno da dođe do normalizacije odnosa, do toga da postoji stabilnost u regionu, mir, normalan protok ljudi i ideja.

"Ali je takođe suština u tome da ne možete da dozvolite ono što je već rečeno toliko puta, a što na neki način Priština očekuje, a to je priznanje Kosova od strane Srbije. I oko toga se stvar vrti godinama unazad i nastaviće se. Reč je o tome da se dođe do neke vrste kompromisa koja bi obezbedila sve o čemu smo govorili, a da taj kompromis, naravno, ne podrazumeva priznanje Kosova od strane Srbije, jer onda i nije kompromis. To je zapravo čitava kvadratura kruga kada je reč o politici Beograda prema Prištini", napominje naš sagovornik.

On ukazuje da ostaje da se vidi da li će pre svega, u prestonicama SAD, EU i vodećih evropskih zemalja na to i takvo opredeljenje Srbije gledati blagonaklono. 

"Nema sumnje da ima i onih koji na taj način posmatraju stvari, koji vide da je i Srbija deo rešenja problema. Sada samo treba da ubede i Prištinu da bude deo rešenja problema. Ili će, pak, druge neke struje i frakcije koje postoje imati veću snagu i pokušavati da prisile Srbiju da učini ono što ne može da učini. I onda ćete imati zaoštrenu situaciju. Tamo gde smo bili tu ćemo i nastaviti, sada je samo, naravno, reč o tome da dolazimo u ovu situaciju da vidimo šta će se dešavati na izborima u SAD, jer smo bili svedoci da je Trampova administracija imala nešto drugačiji pogled na način rešavanja odnosa Beograda i Prištine", kaže Vuletić. 

Politički komentator i novinar Boško Jakšić smatra da je moguće da će 2024. biti godina raspleta kada je reč o kosovskom pitanju, čak možda i brže nego što se misli, imajući u vidu, kako naglašava, izjavu evropskog izaslanika za dijalog Miroslava Lajčaka, koji je rekao da sve treba formalizovati do kraja januara.

"Evropljanima se žuri koliko i Amerikancima, a predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen jasno kaže da Srbija i Kosovo znaju šta su im obaveze i da moraju da ih ispune. Dakle, na jednoj strani su pritisci i sve precizniji zahtevi uz sužene vremenske okvire. Za Kosovo to znači konačnu saglasnost sa formiranjem Zajednice srpskih opština, na način formulisan evropskim planom. To što se taj nacrt statuta ZSO upućuje Ustavnom sudu Kosova, više Evropljanima, čini mi se, nije argument za bilo kakvo odlaganje", ističe Jakšić za Kosovo onlajn. 

Kada je reč o Srbiji, tu, nastavlja Jakšić, predstoji bezuslovna podrška planu iz Ohrida, koji, podseća, kao najvažnije ima tačku 4 gde se predviđa nesmetan ulazak Kosova u sve međunarodne organizacije, podrazumeva se i Ujedinjene nacije i sve agencije svetske organizacije.

"Predsedniku Vučiću bilo je dopušteno da tokom predizboirne kampanje ponavlja da Srbija nikada neće priznati Kosovo, što u krajnjoj liniji niko i ne traži, i da Kosovu nema mesta u UN. Čini mi se da su to bili evropski pokloni Vučiću, a sada dolazi vreme da ispuni ono sa čime se saglasio u februaru u Briselu i martu u Ohridu. Na drugoj strani, onoj pozitivnijoj, jeste rastuća politička spremnost EU za proširenje, što je direktna posledica rata u Ukrajini i na neki način podseća na okolnosti pod kojima su primljene Bugarska i Rumunija u članstvo, kada je taj politički faktor bio značajniji od kriterijuma koje treba ispuniti za ulazak", smatra Jakšić.

Dodaje da će mnoga od ovih pitanja doći na dnevni red i pred novu vladu Srbije, i kaže da već postoje neki signali da će se konkretnije raditi na ispunjenju onoga što se od Beograda zahteva. 

"Dogovor da od 1. januara vozila sa kosovskim tablicama mogu da ulaze u Srbiju je mali korak ali značajan signal da će se ti problemi rešavati. Čini mi se da je sledeći korak koji predstoji, i to će ići brzim tempom, ponavljanje izbora u Kosovskoj Mitrovici, Leposaviću, Zvečanu i Zubinom Potoku, uz učešće Srba. Prema tome, proces se ubrzava, nema više stajanki kakvih je bilo do sada, nema više tolerancije kakva je važila posebno u vreme Angele Merkel. Upravo zbog toga i zaključujem, bez atributa pesimizma ili optimizma, da 2024. može da bude godina rešenja", kaže Jakšić.