Šta će prihvat danskih zatvorenika doneti Kosovu?

Skupština Kosova ratifikovala je sporazum o davanju Danskoj u zakup zatvor u Gnjilanu, u kojem će kaznu služiti oko 300 zatvorenika koje je danski sud osudio na pritvor, a slične ambicije pokazale su i Belgija i Austrija. Dok je ova odluka izazvala reakcije brojnih organizacija koje su zabrinute za ljudska prava danskih zatvornika, ostaje otvoreno pitanje šta će Kosovu doneti ovaj vid “zatvorskog turizma”.

Skupština Kosova je na sednici po ubrzanoj proceduri usvojila nacrt zakona o sporazumu sa Danskom sa 86 glasova za i sedam protiv. Prethodno je Vlada Kosova usvojila Nacrt zakona o ratifikaciji ugovora između Kosova i Danske koji predviđa korišćenje kazneno-popravne ustanove u Gnjilanu za izvršenje kazni danskih državljana za što će Danska izdvojiti 200 miliona evra.

Ministarka ekonomije Artane Rizvanoli rekla je da će Kosovo od ovog sporazuma godišnje zarađivati ​​15 miliona evra fiksnih naknada.

Prema Ugovoru, Danska neće slati na Kosovo zatvorenike osuđene za terorističke akte, ratne zločine i zatvorenike s dijagnostikovanim ozbiljnim mentalnim poremećajima koji zahtevaju medicinsku njegu izvan zatvora. U ugovoru je propisano da se kazna izdržava prema danskim pravilima i u skladu s međunarodnim obavezama Danske.

Ovaj postupak Danske inspirisao je i druge zemlje. Belgijski poslanik Teo Franken, član konzervativne nacionalističke partije Nova flamanska alijansa, obećao je da će posle izbora u njegovoj zemlji iznajmiti zatvor na Kosovu za sve ilegalne imigrante koji se trenutno nalaze u Belgiji.

"Posle izbora napravićemo ili ćemo iznajmiti zatvor na Kosovu u koji će se smestiti svo ovo nelegalno smeće. Košta peni, ali će našu zemlju učiniti bezbednijom. Dobra ideja?", napisao je Franken na društvenoj mreži "X".  

Njegov predlog je i da svi zatvorenici koji nemaju belgijske papire budu premešteni na Kosovo, bez obzira da li su njegovi građani.

"Svi ljudi koji nemaju papire bili bi poslati na Kosovo. Ako danski socijalisti to mogu, možemo i mi, jer smo obe evropske zemlje", pojasnio je Franken svoj tvit za RTL. 

Austrijanci su otišli korak dalje. Početkom maja ministar unutrašnjih poslova Gerhard Karner je ovim povodom razgovarao sa ministrom pravosuđa Danske Peterom Humelgardom.

"Zatvorske ustanove, kakve planira Danska na Kosovu, su deo i austrijskog plana kancelara Karla Nehamera", podvukao je Karner.

Nehamer je, u januaru, predstavio "Plan za Austriju", koji, pod tačkom bezbednost, sadrži "transfer osuđenih kriminalaca iz trećih država na izdržavanje kazne u treće države".

Dok evropske zemlje svoje goruće probleme s migrantima planiraju da reše preko Kosova niz organizacija za ljudska prava i pravnih stručnjaka, međutim, smatraju da nije moguće na Kosovu ispoštovati i provesti zakone kakvi se primenjuju u Danskoj. Među njima je i UN-ov Komitet protiv mučenja (CAT), koji je pozvao Dansku vladu da otkaže svoje planove.

Iz Svetske organizacije protiv mučenja takođe su žestoko kritikovali ovaj sporazum.

“Danska je ključni igrač na međunarodnom nivou kada je reč o vođenju borbe za ljudska prava i temeljno pravo na zaštitu. Imaju priliku dati dobar primer ostatku sveta, ali upravo sada vode se najgorim primerom”, kaže Helena Sola Martin, politička savetnica u organizaciji.

Ipak, stručnjak za bezbednost iz Prištine Nuredin Ibiši smatra da Kosovo ispunjava sve uslove Evropske unije za prihvat zatvorenika iz Danske i sam sporazum ocenjuje za Kosovo onlajn kao jedan vid priznanja.

“Sigurno da će Kosovo ima dobit od toga. Tome je prethodio jedan dug proces zahteva danskih vlasti da se zatvorenici prebace ovde i da tu izdržavaju kaznu. To je i jedan vid priznanja za Kosovo zato što ima kapacitete, i kadrovske i smeštajne kapacitete u Gnjilanu, koji su urađeni po standardima Evropske unije”, kaže Ibiši.

On odbacuje kritike da uslovi u kosovskim zatvorima nisu adekvatni i navodi da Kosovo ispunjava sve uslove Evropske unije u tom pogledu.

“To je pravilnik o zatvorima Evropske unije i to je do skoro bilo pod nadzorom Evropske unije. Mislim da imamo kapacitete i kadrovske i smeštajne, ali i po pitanju tužilaštva i sudstva, tako da mislim da ispunjavamo sve te uslove koji su urađeni po regulativi Evropske unije za zatvore u Evropi”, navodi Ibiši.

Miloš Janković, advokat i nekadašnji zaštitnik građana koji iza sebe ima bogato iskustvo i kao direktor Uprave za izvršenje zavodskih sankcija, ali i kao član Potkomiteta UN-a za prevenciju torture objašnjava za Kosovo onlajn da primedbe da Kosovo nije deo UN-a i Saveta Evrope i da se shodno tome na njega ne odnose odredbe međunarodnih konvencija - nisu u potpunosti tačne.

“Postoje međunarodne konvencije koje su univerzalne i gde jurisdikcija međunarodnih tela postoji bez obzira na to što određena država nije član neke međunarodne organizacije. Komitet za prevenciju torture, to je telo Saveta Evrope, je zaključilo sporazum sa Unmikom i oni su već nekoliko puta posećivali Kosovo, davali su svoje preporuke i kosovske vlasti u tom kontekstu i sarađuju sa međunarodnim telima. Veći je problem na koji način će Danska ostvarivati svoju jurisdikciju na teritoriji Kosova. To je stvar koja će biti jako problematična i veoma kompleksno pravno pitanje”, kaže Janković.

Na pitanje da li je samo premeštanje zatvorenika iz Danske na Kosovo kršenje njihovih prava Janković podvlači paralelu sa osobama koje su osuđene od strane Haškog tribunala.

“Ono što je zaista u suprotnosti sa međunarodnim propisima, to je da su lica koje su sa teritorije Srbije ili BiH poslata na izrašavanje kazne u neke udaljene zemlje, čime su narušena njihova prava. Ja sam, na primer, išao u posetu Milanu Martiću koji je u Estoniji, i to ne u glavnom gradu, nego u jednom udaljenom mestu i promenili smo tri aviona dok smo tamo došli. To je sve jako puno koštalo, bilo jako naporno. Tu su i neki drugi problemi. Na primer, tamo gde je u upotrebi drugi jezik, postoji pitanje komunikacije. Pravo tog lica je i pravo na štampu, na televiziju. On u Estoniji nije mogao da prati program na srpskom. Dalje, pitanje učešnja u kulturnim aktivnostima, pitanje verskih prava... Znači, to izdržavanje kazne daleko od mesta prebivališta je sporno”, navodi on.

Kada je u pitanju sporazum Kosova i Danske, po njemu, bila bi povređena prava ukoliko bi danski državljani, odnosno lica koji imaju prebivalište u Danskoj, bili prebačeni na Kosovo. Ukoliko je reč o licima koja se deportuju, migrantima koji imaju prebivalište u nekoj zemlji Afrike ili Azije, tu se otvora pitanje da li ima razlike ukoliko borave u zatvoru na Kosovu umesto u Danskoj.

“Šta ukoliko je njegova porodica u Danskoj, a on se nalazi na Kosovu? Poprilično je kompleksno to pitanje i ono izaziva kontroverze i činjenica je da će međunarodna tela zauzeti stav tim povodom, pošto je sad već postala praksa da određene zemlje koje pametno rezonuju, a mislim da je ovo pametan potez danskih vlasti, davanjem nekog novca eliminišu sebi problem na jedan suptilan način”, kaže Janković.

Janković podvlači i da se sa izdržanom kaznom ovaj problem ne zatvara jer ostaje otvoreno pitanje šta će biti s tim ljudima kad im isteknu kazne.

“Sigurno neće biti vraćeni na teritoriju Danske, pa da Danci čupaju kosu šta će s njima. Oni će ostati verovatno na Kosovu, a onda će verovatno kosovske vlasti da pregovaraju, da traže pare kako da ih deportuju. Mnogi će se okoristiti, advokati će tu imati dosta koristi, zdravstvene službe…, naplaćivaće se sve što se čini, tako da ima tu koristi za puno subjekta”, kaže on.

S druge strane, naglašava, tu nije samo pitanje novca, već sporazum ima i određene političke konotacije, ali i kulturološki aspekt.

“Ovo je sporazum koji je od strane saugovarača Danske tretiran kao sporazum dve države, što Kosovu jako znači da ulazi u takve interaktivne međudržavne bilateralne sporazume. Taj sporazum ukazuje, opet sa političnog aspekta, da je Kosovo deo sistema kom pripada jedna skandinavska zemlja kakva je Danska. Osim toga, taj sporazum kosovskoj zajednici može pomoći da prihvate ne samo kulturu izvršenja krivičnih sankcija kakva je u Danskoj, koja prednjači po sistemu poštovanja prava lica koja su lišena slobode, već i da svoj zatvorski sistem uobliči na jednom daleko većem nivou, a što sve će imati jednu posledicu na daleko širem planu”, kaže Janković.