Šta će Srbiji doneti predsedavanje Mađarske Savetu Evropske unije?

Mađarska je kao jedan od sedam ključnih prioriteta tokom predsedavanja Savetom EU označila proširenje na zemlje Zapadnog Balkana. Dok iz Budimpešte najavljuju promene pod sloganom: “Napravimo Evropu ponovo velikom”, ma koliko poruke Viktora Orbana prijale javnosti u Srbiji, analitičari su skeptični. U odstupanje od zvaničnog diskursa EU tokom narednih šest meseci malo ko veruje.

Mađarska je sredinom juna zvanično objavila program i prioritete tokom predsedavanja Evropskom unijom, koje će preuzeti sutra, 1. jula.

Kako je objavljeno, slogan predsedavanja će biti “Napravimo Evropu ponovo velikom”, koji podseća na slogan kampanje Donalda Trampa sa predsedničke izbore u SAD "Napravimo SAD ponovo velikim".

Budimpešta je izdvojila sedam ključnih prioriteta među kojima su obnova mira i bezbednosti Evrope, ali i proširenje na zemlje Zapadnog Balkana.

Sredinom prošle nedelje šef mađarske diplomatije Peter Sijarto je ponovio da će fokus predsedavanja Mađarske EU biti na proširenju Unije na Zapadni Balkan.

Kako je naveo, Mađarska će tokom predsedavanja otvoriti nova poglavlja u pristupnim pregovorima sa Srbijom i voditi međuvladine razgovore sa svih pet kandidata za članstvo Zapadnog Balkana u okviru svojih nastojanja da ubrza proširenje ЕU u tom regionu.

Strahinja Subotić iz Centra za evropske politike navodi za Kosovo onlajn da je to dobra vest za građane Srbije.

„Ono što Mađarska može da donese Srbiji jeste da će jedna komšijska država, država članica EU, prioritizovati u snažnoj meri politiku proširenja. Ukoliko pogledate njihov program predsedavanja, od sedam prioriteta na trećem mestu se upravo nalazi politika proširenja. To nije često slučaj. Sa Mađarskom, kao državom koja se nalazi u našem regionu i kao državom koja nas dobro poznaje i sa kojima Srbi imaju dobre odnose, svakako je to dobra vest za naše građane“, kaže Subotić.

On podseća i da se na funkciji evropskog komesara za susedstvo i proširenje trenutno nalazi mađarski diplomata Oliver Varhelji.

„Sada se kombinuje situacija da imamo komesara za proširenje Varheljija iz Mađarske i Mađarsku koja predsedava u trenutku kada se razgovara o novim funkcijama, o novoj podeli odnosa snaga nakon izbora za Evropski parlament. I u tom pogledu, ključan prioritet Mađarske će biti, s jedne strane, da ubedi ostale članice da prioritizuju proširenje i, s druge strane, da ova tranzicija moći starog u novi institucionalni ciklus Evropske unije prođe na jedan efektivan način“, kaže naš sagovornik.

Iako se slaže da je mađarsko predsedavanje Savetom EU povoljna vest za Srbiju, naučna saradnica u Istraživačkom centru Henri Džekson Helena Ivanov, ipak, smatra da to neće u velikoj meri promeniti trenutnu politiku Evropske unije.

“Svakako možemo reći da je dobra stvar to što će Mađarska predsedavati i da će to ići u korist Srbiji, pogotovo jer sa nekim drugim zemljama EU Srbija možda ima malo zategnutije odnose u odnosu na Mađarsku. Ipak, sa druge strane, ne bih tome davala neki veliki značaj, ako ni iz jednog drugog razloga, onda zbog načina na koji se odluke unutar EU donose, a to je jednoglasno ili makar većinom”, kaže Ivanov za Kosovo onlajn.

Najavu mađarskog šefa diplomatije Petera Sijarta, naša sagovornica vidi više kao političku izjavu, nego zasnovanu na nekim činjenicama.

“Da bi se bilo koje poglavlje ili bilo koji klaster otvorio za bilo koju zemlju, a ne samo za Srbiju, tu je potrebna podrška svih zemalja članica EU. Tako da Mađarska, čak i kao zemlja koja predsedeva, ne može tako nešto da obeća, a da nema neke garancije od drugih zemalja. Problem je što makar u ovom trenutku ne vidim ni jedan razlog zbog kojeg bi EU želela da se širi”, kaže Ivanov.

Podseća da je Makron jasno naveo da trenutno nije moment za proširenje, ali da ni druge zemlje nisu pokazale neki veliki apetit za širanjem.

“Nakon izbora za Evropski parlament u kojima je desnica imala relativno pozitivne rezultate u odnosu na neke druge opcije, mislim da se taj apetit za širanjem dodatno smanjio. Tako da, uprkos Sijartovim obećanjima, nisam pretrano optimistična da će se puno poglavlja u skorijoj budućnosti otvoriti ili da će zemlje Zapadnog Balkana u skorijoj budućnosti pristupiti EU”, navodi ona.

Da Mađarska ne može samostalno da ubrza proces evropskih integracija neke zemlje, pa ni Srbije s kojom gaji dobre odnose, slaže se i direktor Centra za savremene politike i urednik portala Juropijan vestern Balkans Nemanja Todorović Štiplija.

On za Kosovo onlajn navodi da je predsedavanje jedne zemlje EU tehnički proces i da Mađarska ne može da sama pravi „neku svoju agendu“.

„Država koja u ovom trenutku predsedava u zajedničkom dogovoru sa državom koje je pre toga predsedavala i državom koje će biti naredni predsedavajući Savetom EU, dogovara agendu rada saveta i svo ono zakonodavstvo ili sve one politike na kojima će se baviti u nekom narednom periodu. U tom smislu Mađarska nema neku veliku snagu da utvrdi neku svoju posebnu agendu“, kaže naš sagovornik.

Navodi da ona može to uraditi jedino sa državama sa kojima u partnerstvu radi u tom predsedavanju. Međutim, i tada, kako dodaje, sve zavisi od svih država članica, odnosno šefova država i vlada koji sede u Savetu EU.

„Savet jednoglasno mora da odluči o ubrzanom pristupanju neke zemlje EU o svim kandidatima i potencijalnim kandidatima. Tako da, ponavljam, Mađarska kao takva ne može samostalno da nekako ubrza proces evropskih integracija jedne države“, izričit je Štiplija.

Kada je u pitanju dijalog Beograda i Prištine, naši sagovornici smatraju da Mađarska kao predsedavajuća EU neće imati veliku ulogu.

Subotić navodi da Mađarskoj to pitanje jeste važno i da ova zemlja ima veliki broj svojih snaga kao deo Kfora na Kosovu. Međutim, podseća da je Miroslavu Lajčaku nedavno produžen mandat.

„Uloga Mađarske će biti ograničena ili gotovo nepostojeća u tom pogledu, imajući u vidu da smo skoro saznali da će se Miroslavu Lajčaku kao Boreljovom delegatu za dijalog Beograda i Priština produžiti mandat do kraja godine. To nije bilo prvobitno predviđeno, ali sada imamo signal da će, ipak, on biti taj glavni koji će se pitati, koji će okupiti Kurtija i Vučića da ih stavi za isti sto i da nastave pregovore dok sama EU ne završi tu novu raspodalu moći“, zaključuje Subotić.

Štiplija takođe napominje da je dijalog Beograda i Prištine u nadležnosti Evropske službe za spoljne poslove, na čije čelo je postavljena estonska premijerka.

„Tako da će visoki predstavnik EU za spoljnu i bezbednosnu politiku, a kako stvari stoje, to je Kaja Kalas, zajedno sa novim posrednikom u dijalogu voditi taj proces i on neće imati nekakve veze sa zemljom koja predsedava EU“, napominje on.

Ivanom ocenjuje da će tok pregovora o normalizaciji odnosa između Beograda i Prištine i sa novom garniturom manje, više i dalje biti onakav kakav je sada i da je glavno pitanje kako ih EU potencijalno može naterati da ispuštuju ono što su prihvatili.

“Treba podsetiti da je prošlo više od deset godina od potpisivanja Briselskog sporazuma, koji i dalje nije ispunjen i mi i dalje nemamo Zajednicu srpskih opština, tako da upitno je da li će možda EU u tom smislu nešto promeniti u narednim mesecima ne bi li privolela obe strane da umesto što samo postižu verbalno neke dogovore, da zapravo implementiraju ono što su se ili dogovorili usmeno ili čak u nekim slučajevima i pre više od deset godina potpisali”, zaključuje Ivanov.