Šta će za Srbe na Kosovu značiti dobijanje statusa posebne socijalne zaštite?

Dodeljivanje statusa posebne socijalne zaštite za Srbe na Kosovu koje je najavio predsednik Srbije deluje kao najlogičniji mogući korak, s obzirom da je jedna od uloga socijalne zaštite da ublaži posledice socijalne isključenosti i da pomogne ranjivim grupama stanovništva. Ali ko je ranjiva grupa među Srbima na Kosovu? Tačnije, ko nije, ako se ima u vidu da jednostrane odluke Prištine pogađaju sve, bez razlike.

Piše: Dragana Savić

Iako novi, poseban status Kosova nije još uvek preciziran, neki potezi mogu da se predvide. 

Nezaposleni, penzioneri, oni sa stambenim problemima, višečlane porodice, ljudi sa malim primanjima...samo su neke od kategorija srpskog stanovništva na Kosovu na čiji položaj će verovatno probati da se utiče novim merama socijalne zaštite o kojima je Vučić govorio u obraćanju. 

Reakcije naših sagovornika idu od optimizma i nade u politiku zvaničnog Beograda, do rezigniranosti, jer je, kako kažu, mali broj Srba ostao na Kosovu.

Pre dodatne pomoći, potrebni su im elementarni uslovi za život - "sloboda, pravda svoja valuta, svoj doktor" - koje im Priština oduzima, a oni upiru oči u Beograd očekujući da im se to vrati. 

Osim toga, svi se slažu da je za novi paket pomoći najvažnije da stigne na pravu adresu - dakle, onu kosovsku - kako se ne bi različite vrste pomoći zloupotrebljavale od strane onih koji na Kosovu žive samo fiktivno. 

I politikolog Ognjen Gogić kaže za Kosovo onlajn da dodeljivanje Kosovu statusa posebne socijalne zaštite ima pre svega za cilj ublažavanje posledica koje po srpsko stanovništvo ostavljaju jednostrane mere koje je Priština uvela, poput zabrane uvoza srpske robe i zabrane dinara.

On podseća da su sve mere Prištine dovele do toga da građani u svakodnevnom životu imaju veće troškove.

"Da biste podigli svoj novac, morate da odete do administrativnih prelaza ili do nekih drugih gradova u centralnoj Srbiji i to podrazumeva dodatne troškove za put. Verovatno će biti cilj da se donekle ublaže ti troškovi, da se to nekako nadomesti građanima. To je takođe dovelo do pada ekonomske aktivnosti u srpskim sredinama, zato što građani odu da podignu novac u Rašku ili Kuršumliju i oni takođe obave i kupovinu jer tu mogu da kupe proizvode koji su na Kosovu nedostupni zato što su zabranjeni. Tako da je verovatno potrebno ubrizgati dodatna sredstva koja bi stimulisala srpsku privredu u srpskim sredinama na KiM", objašnjava Gogić.

Dodaje da će i najavljeno izmeštanje privremenih organa, odnosno pisarnica na prelaze, što je novi trošak, koji je potrebno na neki način nadomestiti.

"Pored toga, bilo je reči da će biti podrške za nezaposlena lica, učenički dodatak, ali i nova zapošljavanja. To su zapravo zapošljavanja u oblasti zdravstvenog sektora – novo zdravstveno osoblje, ali se takođe govorilo i o gerontodomaćicama i ličnim pratiocima. To su usluge socijalne zaštite koje se pružaju u nedovoljnoj meri u srpskim sredinama na KiM, to je važna mera ako ona bude prepoznata i predviđena zato što s jedne strane se tako podstiče novo zapošljavanje, dakle, gerontodomaćice i lični pratioci, a s druge strane se pružaju te usluge podrške osobama sa invaliditetom, deci sa smetnjama u razvoju ili starijim osobama kojima su potrebne", smatra Gogić.

Prema njegovim rečima, važno je da mere ne stvaraju zavisnost od socijalne pomoći, već da na neki način budu i stimulativne za radno angažovanje Srba na Kosovu.

Podseća da je jedna od najavljenih mera i pomoć Srbima u građevinskom materijalu.

"Radi se o tome da je Priština zaustavila određene infrastrukturne projekte koje je Srbija finansirala na severu Kosova, koji su bili usmereni ka tome da se stambeno zbrinu određena lica, budući da će Srbija verovatno sve manje imati mogućnost da direktno ulaže, posebno u izgradnju ovih novih kuća i stanova, onda će se verovatno naći neka nova strategija da se zapravo fizičkim licima, individualnim građanima da podrška u vidu ili direktno robe, odnosno tih materijala ili da oni sami to kupe i da onda oni sami investiraju u izgradnju sopstvenih kuća i stanova", objašnjava.

Što se tiče prometa nepokretnosti, on ističe da je to u vezi sa uslovom koji je predsednik naveo a to je da ta lica koja primaju različite oblike pomoći borave, odnosno žive na Kosovu.

"To je negde odgovor na one primedbe koje se čuju i u centralnoj Srbiji, ali i među Srbima na Kosovu, da neki korisnici tih davanja zapravo ne žive na KiM, da dolaze tamo samo da podignu novac. Doduše, to više ne moraju ni da rade, zato što podižu novac u Raški ili Kuršumliji i da oni onda zapravo ulažu, investiraju u nekretnine u centralnoj Srbiji. Tako da to su zapravo mere koje će se verovatno uvesti da bi se sprečile zloupotrebe. Jer je toga zaista bilo u prošlosti, da novac dolazi do građana kojima je navodno potreban, a koji zapravo ne žive na KiM, nego koriste novac da bi se stambeno zbrinjavali na drugi način u centralnoj Srbiji. Tako da će se verovatno uvesti te neke pojačane mere i kontrole, da se takvim stvarima stalo na put", smatra Gogić.

Dušanka Đorović iz Udruženja ujedinjenih penzionera kaže za Kosovo onlajn da će najava o proglašenju Kosova za područje posebne socijalne zaštite malo uticati na život ljudi, zato što je na Kosovu ostao mali broj Srba, a njima fale elementarni uslovi za život.

Ona ističe da u te elementarne uslove spadaju "sloboda, pravo, svoja valuta, svoj doktor, svoja škola i sve što pripada tvom govornom području".

"Kako sam ja lično razumela dodelu statusa posebne socijalne zaštite za Kosovo, to je predviđeno za porodice koje nemaju nikakva primanja. Lično mislim da je bolje da se provere porodice koje imaju po dva, tri, četiri primanja, ne žive na prostoru KiM i da se onda taj novac ubaci u kasu sa ovim socijalnim programom za Kosovo i Metohiju. Što se tiće ovog našeg severnog dela, lično mislim da je više zbrinut nego što se tiče dole juga", navodi naša sagovornica.

Podseća da na Kosovu postoji problem zapošljavanja jer nema posla "što se tiče marketa, otvaranja fabrika, znači, elementarni uslovi na Kosovu ne postoje, pogotovo za omladinu".

"To se tiče i Albanaca, samo što to oni drugačije doživljavaju od nas. Oni idu u stvaranju svoje države, a mi mislimo da smo u svojoj državi, što je jako velika razlika", objašnjava.

Po njenim rečima, treba voditi računa o ljudima koji su na Kosovu.

"To je moj stav od samog starta posle rata bio. Da onim ljudima koji žive na Kosovu i borave na Kosovu treba dati puno novca. Boraviš u Srbiji, radiš ovde, velika plata ti omogućila da kupiš stan, kasnije ćeš obezbediti sebi i radno mesto, što znači potencijalni kandidat za odlazak, što se i dešava. A to je trebalo mnogo ranije da se odradi", smatra Đorović.

Ona, ipak, dodaje da je "i sto dinara puno kada ti neko da, ako nemaš, a puno je tih koji nemaju ništa", te je zato odliv i Albanaca i Srba jako veliki.

"Ja nemam pregled i sliku tih najugroženijih porodica. To bi trebalo lokalna samouprava da ima i da je sreće i da se vodilo do sad računa da se tačno napravi spisak kome je stvarno potrebna pomoć i ranije da se odradi. Tako da to je stvar lokalne samouprave, oni valjda znaju koje su im najugroženije porodice koje treba da imaju prioritet. Na kraju krajeva i da dostave spiskove ko je za socijalnu zaštitu. A koliko je to efikasno ako nemaš slobodu, mir, svoj dinar, imaš 20.000, trebaš tih 20.000 da ideš da podigneš u Rašku, Bujanovac, gde se već podiže, dole na teritoriji Srbije. Ti ćeš jedan deo novca da potrošiš za put", upozorava Đorović.

Da je svaka pomoć dobrodošla, smatra i član Predsedništva Srpske liste iz Gračanice Srđan Popović, komentarišući najavu predsednika Srbije Aleksandra Vučića da će Kosovo dobiti status područja posebne socijalne zaštite.

"Vidite i sami da je veoma teška i politička i bezbednosna situacija koja je uslovila tu egzistenciju, pogotovu omladine koja sve češće napušta teritoriju KiM. Mislim da će ove mere usporiti taj proces, mislim da su ove mere veoma bitne za našu omladinu, za mlade bračne parove i mogu isto tako da kažem da naša država mnogo pomaže našem narodu ovde", ističe Popović za Kosovo onlajn.

On ocenjuje da skoro 90 posto srpskog stanovništva na tom prostoru živi od pomoći Srbije.

Prema njegovim rečima, komentari koje je čuo oko najavljene pomoći su veoma pozitivni.

"Situacija je veoma teška, ljudi su pre svega zbunjeni, danas u 2024. godini svako od nas je očekivao da će situacija biti u mnogome bolja nego što je bila ranijih godina. Ali vidite da se jednostavno iz meseca u mesec ta situacija pogoršava. Opet vidimo da to ne staje, živimo u toj nadi. Ono što mi sada moramo da uradimo je da izdržimo i nadam se da će proraditi taj zdrav razum i da će ovo jednostavno jednom stati", smatra Popović.