Šta donosi "koncept sveobuhvatne odbrane": Vraća li Kosovo ONO i DSZ iz doba SFRJ?

KBS
Izvor: Fejsbuk/Aljbin Kurti

Kosovski ministar odbrane Ejup Maćedonci izjavio je da Kosovo razvija "mnogo veći koncept od obaveznog služenja vojnog roka" kako bi se građani pripremili za "reakciju i za odbranu". Međutim, za većinu stručnjaka potpuno je nejasno kako bi se to realizovalo u praksi, a posebno da li bi i na koji način u to bila uključena srpska zajednica.

"Gradimo koncept sveobuhvatne zaštite, što znači da ćemo svakom građaninu dati ulogu u zaštiti, sigurnosti i vanrednim situacijama. Uskoro će ovaj koncept postati javan i pred nama je put kojim ćemo angažovati sve građane po pitanju odbrane i bezbednosti”, rekao je Maćedonci prošle nedelje.

Viši istraživač Beogradskog centra za bezbednosnu politiku Vuk Vuksanović kaže da je reč o "veoma dubioznoj izjavi" zato što Kosovo - nema vojsku.

"Veoma je dubiozna izjava da najavljujete koncept totalne odbrane, a da nemate ni vojsku u punom smislu te reči s obzirom da je vaš glavni problem odsustvo finansijskih sredstava i nemanje adekvatnog međunarodnog sponzora za tako ambiciozan projekat", kaže Vuksanović.

Podseća da je Skupština Kosova donela deklaraciju i proglasila vojsku, ali da Kosovske bezbednosne snage - nisu vojska.

"Kosovske bezbednosne snage nisu vojska, nisu opremljene kao vojska. Činjenica je da oni to zapravo nisu i zato što nisu prošli čitav niz operativnih stadijuma koje im je Nato postavio da bi se mogli smatrati vojskom. Uprkos individualnim transakcijama nabavke oružja od pojedinih država poput “Džavelin” projektila od SAD ili dronova od strane Turske”, kaže Vuksanović.

On najave Maćedoncija dovodi u direktnu vezu sa sličnim porukama iz Beograda o vraćanju obaveznog vojnog roka, ali, tvrdi, ni jedna od strana ne objašnjava šta bi takvi koncepti podrazumevali.

"Vidimo da se i u Beogradu i u Prištini najavljuje koncept totalne odbrane, ali zapravo ni jedna ni druga strana ne objašnjava šta taj koncept podrazumeva. Da li podrazumeva samo proces regrutovanja stanovništva i proces u kome ono prolazi kroz vojnu obuku ili to podrazumeva i ono što podrazumeva u slučaju zemalja koje to primenjuju, kao što su Singapur ili Švajcarska ili Skandinavske zemlje po kome se celo društvo mobiliše. Ali to bi onda trebalo da znači i učešće određenih institucija poput obrazovnih ili zdravstvenih, ali i privatnog sektora i neprofitnih i nevladinih organizacija”, objašnjava Vuksanović.

Navodi da je problem u tome što takav koncept odbrane primenjuju države sa totalno drugačijim geopolitičkim okolnostima i stepenom socijalno-ekonomskog razvoja i od Kosova i od Srbije.

“Zato je pitanje da li bi takav koncept uopšte mogao da se primeni”, smatra on.

Vuksanović upozorava da je ključna dilemma šta bi ovakav koncept odbrane značio za srpsku zajednicu na Kosovu: od severa do enklava.

“Sa jedne strane imamo Srbe koji žive južno od reke Ibar koji su zbog činjenice da su fizički okruženi Albancima u enklavama i da su zbog sopstvenog opstanka morali da se na neki način integrišu u kosovske ili albanske strukture. Da li bi to onda podrazumevalo da će oni potencijalno biti regrutovani u Kosovske bezbednosne snage, da će proći obuku za hipotetički slučaj sukoba na severu?”, kaže Vuksanović.

S druge strane Srbi sa severa su zbog geografskog zaleđa sa Srbijom do sada imali drugačiji život od sunarodnika južno od Ibra, pa je pitanje kako bi takav koncept tamo funkcionisao.

“Da li bi ovo mogao da bude bilo kakav vid političkog ili bilo kakvog organizacionog uvoda u dalje Kurtijeve napore da preuzme čvršću kontrolu nad severom Kosova. Ovde se zapravo jedan znak pitanja nadovezuje na drugi, bez ikakvog odgovora. To je pitanje za milion dolara”, naglašava Vuksanović.

Univerzitetski profesor Nedžmedin Spahiu naglašava da se iza izjave Ejupa Maćedoncija o “konceptu sveobuhvatne odbrane” krije poruka da se i Kosovo sprema za rat i upozorava da se udaljavanjem strana od primene sporazuma povećava opasnost od takvog scenarija.

“Ne znam kako je taj koncept zamišljen, ali situacija nije baš najbolja. Dogovor koji je postignut između predsednika Vučića i premijera Kurtija se ne sprovodi. Pritom, imamo i druge podsticaje kao što je situacija oko dinara... Umesto da se strane približavaju primeni dogovorenog dogovora one se udaljavaju i ukoliko ne dođe do realizacije, opasnost od rata je veoma velika”, naglašava Spahiu.

On kaže da bi to trebalo da zabrine sve faktore uključene u postizanje dogovora.

Komentarišući najavu Ejupa Maćedoncija da je u pripremi “koncept sveobuhvatne odbrane”, Spahiu priznaje da ne zna šta bi to u praksi značilo, ali da nema dilemu da je ministar odbrane želeo da pošalje jasnu poruku da se i Kosovo sprema za rat.

“Ne razumem se u vojna pitanja i ne znam šta to zapravo znači, ali mislim da je Maćedonci hteo da poruči da se i Kosovo priprema za rat ukoliko nas Srbija napadne. Mislim da je to suština te deklaracije. A šta će konkretno značiti to ne znam”, naveo je on.

Na pitanje da prokomentariše na koji način bi se srpska zajednica uključila u taj koncept u koji bi trebalo da budu  uključeni svi građani, Spahiu kaže da o tome najbolje govori iskustvo nekadašnje Jugoslavije i JNA.

“Ne znam kako je to zamislio. Ni jedna zemlja ne može da se brani, odnosno da bude monolitna ukoliko se svi njeni građani ne osećaju jednakopravno, ne vole tu zemlju jednako i prema njoj se ne ponašaju isto. Slučaj bivše Jugoslavije je to pokazao. Ona je imala jednu od najačih vojski u Evropi ali se raspala zbog toga što neki građani u toj zemlji nisu bili zadovoljni time. Džabe velika i snažna vojska kada njeni građani ne vole tu državu”, zaključio je Spahiu.

Analitičari iz srpske zajednice: od Gračanice do Severne Mitrovice kažu da Srbi nisu upoznati sa namerama vlasti u Prištini.

Aleksandar Gudžić, analitičar iz Gračanice smatra da je najavljeni koncept „sveobuhvatne zaštite Kosova“ isključivo u funkciji militarizacije društva i bez utemeljenja u činjenicama, posebno mogućnosti da Srbija vojno interveniše.

“Kosovske političke elite rade na militarizaciji društva. One koriste strah i stanje psihoze koju su napravili u albanskoj javnosti od Srbije. Kosovu danas niko ne preti”, kaže Gudžić.

Komentarišući najavu ministra odbrane Ejupa Maćedoncija da će Kosovo dobiti “mnogo veći koncept od obaveznog služenja vojnog roka kako bi se građani pripremili za reakciju i za odbranu", Gudžić kaže da bi ministar Maćedonci morao da odgovori na ključno pitanje od koga Kosovo treba da se brani.

“Pretpostavljamo da on zna nešto što mi ne znamo. Kosovu danas niko ne preti. To je po mom mišljenju upereno protiv Srbije i Srba. Pretpostavljam da on misli da od Srbije preti opasnost Kosovu iako je zvaničan stav Beograda da želi da pregovara i da će pregovarati i nema ambiciju da vojno upadne na Kosovo“, kaže Gudžić.

On postavlja pitanje i kakav bi sadržaj i koncept takva reforma imala.

„Moramo da vidimo kakav bi koncept i sadržaj imala ta reforma. Moramo da vidimo taj dokument i stategiju, taj plan“, kaže Gudžić.

Ipak, izdržava rezervu da bi srpska zajednica mogla da se na bilo koji način uključi u takav „koncept“ zbog činjenice da Kosovske bezbednosne snage vuku kontinuitet nekadašnje OVK.

„Možda su se te institucije promenile, možda više na njihovom čelu ili u komandnim strukturama više nisu ljudi koji su odgovorni za stradanje Srba, ali u srpskoj zajednici ključna percepcija na vojsku Kosova ili KBS jeste nekadašnja OVK“, kaže Gudžić.

Ističe da je strah srpske zajednice razumljiv imajući u vidu ne samo događaje iz devedesetih, već i nakon dolaska međunarodnih mirovnih snaga 1999.

„Nepoverenje Srba vuče kontinuitet još iz vremena Oslobodilačke vojske Kosova koja je počinila strašne zločine nad Srbima i koja je odgovorna za proterivanje 230.000 Srba sa Kosova. Srbi, kada se priča o vojsci Kosova uvek pred očima imaju ono što se dešavalo devedesetih i početkom 2000-tih, a to su napadi na Srbe, otmice, pljačke...“, zaključuje Gudžić.

Na sličan način razmišlja i Miodrag Milićević iz NVO Aktiv iz Kosovske Mitrovice.

Navodi da Srbi na severu nisu upoznati sa idejom “koncepta sveobuhvatne zaštite” koju je najavio ministar Ejup Maćedonci, ali i da je nejasno od čega bi se građani branili u sitaciji kada su na Kosovu raspoređene značajne snage Nato i postoje Kosovske bezbednosne snage.

“Teško je komentarisati na osnovu samo jedne izjave o čemu je reč i koji je to koncept koji će se primeniti u svrhu formiranja takve platforme i uopšte tela koje neće biti samo vojno, već podrazumeva angažovanje civilnih snaga, odnosno običnih građana u eventulanoj odbrani od ‘čega god’”, kaže Milićević.

Predstavljena ideja najviše ga asocira na već viđen model iz nekadašnje Jugoslavije.

"To podseća na model koji smo imali priliku da vidimo u bivšoj Jugoslaviji, to su bili Teritorijalna odbrana, Civilna zaštita... Ali, pitanje je čemu to služi, čemu je namenjeno kada imamo jako prisustvo Natoa, odnosno Kfora, imamo i vojsku Kosova", zaključuje Milićević.