Šta donosi Strategija nacionalne bezbednosti SAD 2025. kada je reč o našem regionu?

U novoj Strategiji nacionalne bezbednosti SAD, na koju je potpis stavio predsednik Donald Tramp, Srbija i Kosovo se pominju u kontekstu pregovora o miru vođenih za vreme drugog Trampovog mandata, ali naš region u celini i njegovi suštinski problemi nisu važni za sadašnju američku administraciju, ocenjuju sagovornici Kosovo onlajna. Ističu i da Strategija pokazuje težnju SAD da produbljuje odnose sa državama jugoistočne Evrope kroz komercijalnu i političku saradnju, kao i da će se na ovaj region reflektovati rešavanje pitanja rata u Ukrajini, a to je u ovom dokumentu označeno kao primarni američki interes.

Piše: Dušica Radeka Đorđević

„Ne može svaka zemlja, region, problem ili uzrok - koliko god vredan bio - biti u fokusu američke strategije. Svrha spoljne politike je zaštita osnovnih nacionalnih interesa, to je jedini fokus ove strategije“, navodi se u prvom odeljku dokumenta koji je Bela kuća objavila 4. decembra.

Kao i u mnogim javnim nastupima Trampa, i u Strategiji se pominje da je on učvrstio svoje nasleđe kao predsednik mira, i u tom kontekstu se navodi da je tokom samo osam meseci svog drugog mandata obezbedio mir u osam sukoba širom sveta i da je između ostalog pregovarao o miru između Kosova i Srbije.

„Zaustavljanje regionalnih sukoba pre nego što se pretvore u globalne ratove koji vuku čitave kontinente zaslužuje pažnju vrhovnog komandanta i prioritet je ove administracije. Svet u plamenu, gde ratovi dolaze do naših obala, loš je za američke interese“, ističe se u tekstu.

Šta Bela kuća ima na umu kada je reč o Zapadnom Balkanu ne piše konkretno, ali se u delu koji je posvećen Evropi, naslovljenim „Promovisanje evropske veličine“, kaže da bi američka politika za Evropu trebalo da da prioritet izgradnji zdravih nacija Centralne, Istočne i Južne Evrope kroz trgovinske veze, prodaju oružja, političku saradnju i kulturnu i obrazovnu razmenu.

Deo Strategije posvećen Evropi, na dve i po od 29 strana koliko ima dokument, konstatuje nedostatak samopouzdanja u odnosu Evrope sa Rusijom, da je njen ekonomski pad u senci perspektive civilizacijskog brisanja i da je u interesu SAD da pregovaraju o brzom prekidu neprijateljstava u Ukrajini, kako bi se sprečila nenamerna eskalacija i ponovo uspostavila strateška stabilnost sa Rusijom.

Ovakva zapažanja oštro se komentarišu u pojedinim evropskim medijima.

Tako je francuski Mond ustanovio da nikada ranije zvanični dokument ove prirode nije pokazao takvu ravnodušnost prema američkim protivnicima i takvo nepoštovanje prema njenim tradicionalnim saveznicima, posebno onima u Evropi. 

„Tramp vrlo kritičan prema EU“

Saradnik Instituta za međunarodnu politiku i privredu iz Beograda Bogdan Stojanović kaže za Kosovo onlajn da se na osnovu nove Strategije nacionalne bezbednosti SAD može zaključiti da je primarni interes Amerike da se što pre zaustavi rat u Ukrajini, a da pitanje rešavanja ukrajinskog rata nosi posledice i za Srbiju. Pitanje pregovora između Beograda i Prištine, smatra on, biće u zapećku sve dok se ne reši pitanje ukrajinskog sukoba.

„Srbija, i Kosovo kao deo teritorije Srbije, nije nigde eksplicitno spomenuta u strategiji, ali mi smo mala zemlja i bilo koji globalni potres utiče i na prilike kod nas, pa tako i pitanje rata u Ukrajini osećamo na svojoj koži. Vidimo šta se dešava sa problemom energetskog snabdevanja. To, na primer, za ruske interese nije ni dva odsto ukupnih globalnih protoka energenata, a za nas je to sve, i funkcionisanje industrije i svakodnevnog života. Tako da sa tog aspekta pitanje rešavanja ukrajinskog rata i te kako nosi posledice i za nas“, ističe Stojanović.

On napominje da je praksa da svaki američki predsednik tokom svog mandata donese ovakvu jednu strategiju, a u ovoj Trampovoj, kako primećuje, ima dosta novina.

Zanimljivost je, kaže, da ni Kina, ni Rusija u strategiji nisu fokusirane kao objektivne bezbednosne pretnje američkim interesima, dok je s druge strane, saveznik SAD, Evropska unija, najviše kritikovana. 

„Glavni objekt kritike čitave strategije je EU. Strategija govori o civilizacijskom propadanju Evrope, o kulturnom raspadu i da Evropa mora da se povuče u sebe i čak vrlo konkretno ohrabruje desničarske, nacionalne, opcije u ovim zemljama da preuzmu vlast u EU. Kada pročitate ovih 30-ak stranica opšti zaključak je da je primarni interes SAD da što pre zaustave rat u Ukrajini zato što, kako se navodi, tu postoji potencijal od nenamerne eskalacije. Tramp je tu vrlo kritično orijentisan prema EU, koja može da izazove tu nenamernu eskalaciju koja bi dovela do kataklizmičnih posledica“, ističe naš sagovornik. 

Imajući u vidu ove kritičke tonove i druge smernice u strategiji, upitan od koga se može očekivati da će doneti rešenje za odnose Beograda i Prištine, da li Amerika ili EU, Stojanović kaže da je tu pitanje i kakva će biti uloga Rusije u svemu tome.

„Deluje mi da smo mi 'kusur' u tim velikim podelama sveta. Na svetskom nivou sada imamo konfrontaciju koja je možda čak i snažnija nego što je to ikada bilo tokom hladnog rata. Tramp pokušava da oslika sebe kao mirotvorca. Govorio je da je zaustavio sedam ratova, između ostalog i rat između, kako on kaže, Kosova i Srbije, što znamo da je daleko od istine. Međutim, deluje mi da će pitanje Kosova i, generalno, pregovora između Beograda i Prištine, biti u zapećku sve dok se ne reši pitanje ukrajinskog sukoba jer je to nešto što je od prvorazrednog interesa i, kako se navodi u strategiji, zapravo od interesa i pitanje opstanka čitave Evrope, pa čak i sveta“, ukazuje Stojanović.

„Jezik o Balkanu bez značaja“

Bivši analitičar CIA za Balkan Dejvid B. Kanin, komentarišući dokument Bele kuće naveo je za Kosovo onlajn da je jasno da se SAD povlače iz globalnog liderstva i da žele da budu prijateljski nastrojene prema Rusima koliko god je to moguće, dok kada je reč o našem regionu, ocenjuje da je jezik o Balkanu u strategiji „jezik bez značaja“. 

„Jasno je da je jezik u dokumentu zaista šablonski, osim u vezi sa Evropom, da Sjedinjene Američke Države žele da budu bliže Rusiji i da su protiv svojih evropskih saveznika“, navodi Kanin, dodajući da je nova strategija, zapravo vežba brendiranja, a ne ozbiljna politička vežba. 

Balkan u strategiji, ističe, nije glavna tema, već je jezik o Balkanu „jezik bez značaja“. 

„Svi takozvani ratovi koje je on (Tramp) završio, nijedan od njih nije istinit. Balkanski čvor nije važan ovoj administraciji. Ono što je važno u administraciji je ono što funkcioniše za ličnu slavu gospodina Trampa. On želi Nobelovu nagradu za mir. Želeo bi da to dobije za Kosovo i za mnoge druge stvari. Podseća nas na Vašingtonski sporazum iz 2020. godine koji su svi ostali zaboravili. Region u celini i suštinski problemi u regionu jednostavno nisu važni za sadašnju administraciju“, ocenjuje Kanin. 

On kaže da nije bilo nikakvih borbi od kampanje bombardovanja 1999. godine, a ona nema nikakve veze sa Trampom. 

„Činjenica da nema rata je dobra stvar, ali problemi između Srbije i Kosova nisu rešeni. Jednostrano proglašenje nezavisnosti nije uspelo da ih reši. Pet članica EU i dalje ne priznaje Kosovo, i - sve dok je to slučaj - region će ostati napet“, zaključuje Kanin.

Prestanak percepcije Natoa kao alijanse u stalnoj ekspanziji

Prema našem regionu, u novoj Strategiji nacionalne bezbednosti SAD, prema rečima Dragoslava Rašete iz organizacije Novi treći put, zadržan je status kvo, jer američki predsednik Donald Tramp smatra da ovaj region, u kojem Amerika nema previše svog pečata i investicija, treba ekonomski povezati sa SAD, kako bi one na taj način mogle da ostvare svoje interese.

Kako ističe Rašeta, Amerika traži produbljivanje odnosa sa državama iz istočne, srednje i jugoistočne Evrope kroz komercijalnu i političku saradnju. 

„Takođe, Tramp kaže i da treba prestati sa percepcijom Nato saveza kao alijanse koja je u stalnoj ekspanziji, tako da - što se tiče daljih evroatlanstkih integracija - tu je ostavljena uloga Evropskoj uniji. Mislim da se očekuje da dalji proces dijaloga Beograda i Prištine vodi Brisel, dok će Amerika pružiti podršku kao što je to i ranije činila. Ostaje i dalje razlika od pre da su Amerikanci nešto više osvrnuti na pragmatičnost i stanje na terenu, dok Evropljani sa svojim dvorištem žele da imaju neko trajnije rešenje i trajniji mehanizam koje može dovesti do bližeg povezivanja Beograda i Prištine. Ali, jedno je što piše u ovakvom dokumentu, a drugo šta se može sprovesti u delo“, kaže Rašeta za Kosovo onlajn.

Ovih dana je, dodaje, potencijalno povlačenje američkih trupa iz Evrope blokirano od strane Kongresa, što pokazuje da je jedno strategija Bele kuće, a drugo ono što ona može da sprovede mimo Kongresa i Senata.  

Rašeta ocenjuje da koncept nove Strategije nacionalne bezbednosti SAD ima lični pečat Donalda Trampa, jer se dosta govori o tome kako je to nastavak njegovog prvog mandata, a da je u međuvremenu Amerika skrenula sa puta.

Tako nešto, kako kaže, obično nije tradicija jer se obično nastoji da domaća unutrašnja politika bude izuzeta iz ovakvih dokumenta, što sada nije slučaj.

„Kao prva pretnja po američku nacionalnu sigurnost stavljeno je pitanje imigracije. Takođe, veliki fokus je stavljen na ideološka i kulturološka pitanja koja se predstavljaju kao veoma bitna za strateške odnose koje Amerika ima sa partnerima. Videli smo paradoks da Tramp tvrdi da se može slagati sa nacijama koje ne dele iste vrednosti, a sa druge strane za te razlike koje postoje tvrdi da mogu izazvati i nesuglasice između partnera, pre svega misleći na Evropu. Spominje da je Amerika bastion i branitelj tradicionalnih,  hrišćanskih vrednosti i da je jedan od ciljeva očuvanje tradicionalnih porodica, američke kulture, američkog duha, dok sa druge strane kategorizuje Evropu kao domovinu zapadne civilizacije i kulture koja posrće, zbog čega ima brojne političke probleme i nedaće“, navodi Rašeta.

Iz ovoga, kako ocenjuje, proizlazi da će Tramp nastaviti s onim što je radio od početka mandata, a to je podržavanje populističke desnice u Evropi koja je veoma bliska njegovoj struji, što može uticati dalje na odnos Evrope i Amerike.

Osim toga, Tramp se, kaže Rašeta, tradicionalno se osvrnuo na povećavanje izdvajanja za odbranu, na trgovinski deficit u razmeni SAD sa EU, koji Evropa treba da eliminiše, ali da glavni primat što se tiče Evrope zauzimaju ideološka i kulturološka pitanja i nesuglasice. 

Diplomata Aljbert Prenkaj navodi da, uprkos kritikama upućenim Evropi, SAD smatraju Evropu strateški i kulturno vitalnom za SAD, ali zaključuje i da je Evropa u bezbednosnom smislu prepuštena sama sebi. 

Pozivajući se na reči portparola Kremlja Dmitrija Peskova, Prenkaj ističe da Kremlj pozdravlja Trampovu strategiju nacionalne bezbednosti kao usklađenu sa ruskom vizijom.
 
„U međuvremenu, pregovori o potencijalnom miru i okončanju rata između Ukrajine i Rusije su u toku, dok rat između dve zemlje još uvek traje. Uprkos kritikama upućenim Evropi, SAD smatraju Evropu strateški i kulturno vitalnom za Sjedinjene Države. Transatlantska trgovina ostaje jedan od stubova globalne ekonomije i američkog prosperiteta. SAD je sentimentalno povezana sa Evropom, Velikom Britanijom i Irskom. Ostaje otvoreno pitanje Strategije: države koje će stupiti (a biće ih sve više ne-evropskih) u Nato - da li će svoje mesto u svetu, ili svoj savez sa Sjedinjenim Državama, posmatrati na isti način kao oni koji su potpisali povelju Natoa. Spremna ili ne, Evropa je prepuštena sama sebi“, naveo je Prenkaj u izjavi za Kosovo onlajn.

On ocenjuje da je Evropska unija shvatila ozbiljnost Trampove nove doktrine na jednoj strani, kao i ruske pretnje sa istoka, tako da se očigledno sprema za preuzimanje odgovornosti u sigurnosnom smislu. 

„Evropi su verovatno potrebna dodatna sredstva za stvaranje Evropskog odbrambenog mehanizma, i panevropske odbrambene industrije. Mislim da bi trebalo da se uključe države EU koje su entuzijasti, kao i države koje nisu članice, poput Velike Britanije i Norveške. U međuvremenu, Velika Britanija bi trebalo da teži ambicioznom bezbednosnom paktu sa EU. Imajući u vidu celokupnu sliku Strategije 2025. SAD, kao i odvijanja u prilog novog, predstojećeg svetskog poretka, posmatrajući zbivanja u regionu Zapadnog Balkana, postavlja se pitanje: da li je region zreo da razmotri novi izazov, da ga prihvati i odigra svoju ulogu?“, ističe Prenkaj.

Želje ili sprovodiva strategija?

Prema oceni Stojanovića, Tramp u ovom mandatu, koji je njegov poslednji predsednički, neće uspeti da sprovede sve ono što se navodi u stretegiji jer je spoljna politika SAD, kako kaže, kao veliki tanker koji ne može na kraći rok da se pomeri i usmeri u neku stranu, već je potrebno vreme da se promeni kurs. 

„Tramp očigledno to pokušava. Često se prave paralele između njega i Gorbačova u smislu da je Gorbačov bio čovek koji je uništio Varšavski pakt i doveo do raspada Sovjetskog saveza kao nekadašnji imperije, a da Tramp može da bude čovek koji će dovesti do raspada Evropske unije i kraha Nato saveza. To pregrubo zvuči, iako  definitivno postoje procesi koji idu u tom smeru, ali ja ipak mislim da je to jako teško i da se to u ovom mandatu sigurno neće desiti“, ističe Stojanović. 

Rašeta objašnjava da nacionalna strategija generalno treba da predstavlja presek kako trenutno američka administracija vidi glavne probleme, koje države percipira kao neprijateljske i rivalske i da u tom smislu nema prevelikih odstupanja od prethodnih dokumenta iz vremena Bajdenove administracije.

„I dalje je veliki fokus na Indo-Pacifiku, Kini kao državi koja može da ostvari paritet sa SAD i koja može najviše da ugrozi američki interes. Izuzetak je veliki osvrt na imigraciju. Ovo ipak treba gledati u nekom najširem kontekstu, šta trenutno zauzima primat u Beloj kući. Takođe, ovaj dokument je na neki način pisan za domaću upotrebu, odnosno za propagiranje politika koje treba da se sprovedu na domaćem planu“, zaključuje naš sagovornik.