Šta je Fon der Lajen poručila govoreći o "prihvatanju defakto priznanja"

Posle višednevne posete predsednice Evropske komisije Ursule fon der Lajen regionu, čini se da je najjače odjeknula njena izjava iz Prištine, upućena Beogradu - da se očekuje da Srbija prihvati defakto priznanje Kosova, koje je predsednik Srbije Aleksandar Vučić više puta do sada jasno odbacio kao mogućnost. Analitičari smatraju da niko tačno ne zna šta podrazumeva njena poruka o defakto priznanju, i da, kada se koristi taj izraz, on zapravo zvuči strože nego što u suštini jeste.

Na zajedničkoj pres konferenciji sa predsednikom Vučićem, Fon der Lajen je pojasnila svoje reči iz Prištine, navodeći da zapravo misli na sprovođenje Ohridskog sporazuma, koji predviđa različite korake, priznanje određenih dokumenata, ali i neophodno formiranje ZSO.

Vučić je tom prilikom ponovio da je Srbija posvećena očuvanju mira i stabilnosti, te da zna svoje obaveze koje će ispuniti, ali i da je jasno šta ne može da učini, ističući da za Beograd priznanje nezavisnosti Kosova nije pitanje.

Tumačeći poruku Fon der Lajen, koja je suprotna čvrstom stavu Srbije, docent Fakulteta političkih nauka u Beogradu Stefan Surlić kaže da niko tačno ne zna šta podrazumeva poruka koju je predsednica Evropske komisije uputila Srbiji o očekivanjima za defakto priznanje Kosova, ali da se to može nazreti na osnovu tačaka koje su dogovorene francusko-nemačkim planom i Ohridskim aneksom.

"Prvi put smo taj termin čuli u izjavi tri najmoćnija lidera EU, kancelara Nemačke Olafa Šolca, predsednika Francuske Emanuela Makrona i premijerke Italije Đorđe Meloni. Niko zapravo ne zna šta to tačno podrazumeva, ali na osnovu onih tačaka koje su dogovorene već u nemačko-francuskom sporazumu i aneksa u Ohridu možemo pretpostaviti da je reč o prihvatanju dokumenata koji su izdati od strane institucija Prištine, zatim predstavljanje Kosova bez zvezdice i oznake Unmik u regionalnim forumima i odustajanje od politike blokiranja Kosova na međunarodnom planu i nastavka politike otpriznavanja kosovske nezavisnosti", kaže Surlić za Kosovo onlajn.

Za analitičara Ognjena Gogića poruka Fon der Lajen nije nikakav novi uslov, ali iz nje "čita" da iz EU više ne dolaze eufemizmi i pokušaji da se nešto prikrije.

"Ono što je ona rekla nije nikakav novi uslov, već su zapravo samo preformulisali uslov koji već postoji. Dakle, kada se analizira francusko-nemački predlog, odnosno Briselsko-ohridski dokument, kada bi Srbija taj dokument prihvatila, kada bi ga se pridržavala i poštovala ga, ona bi poslala poruku svima da ona defakto ili implicitno priznaje Kosovo kao nezavisnu državu", kaže Gogić za Kosovo onlajn.

Upravo je to, dodaje, razlog zašto je svakom prilikom tokom sastanaka, Vučić vrlo eksplicitno govorio da Srbija ne priznaje Kosovo, ni defakto, ni de jure.

Politikolog Dimitrije Milić smatra da je poruka predsednice Evropske komisije prestrogo shvaćena i da ona podrazumeva priznanje da postoji jedan entitet u tehničkom smislu, a ne da Srbija prizna Kosovo kao nezavisnu državu ili da na Kosovo pošalje ambasadora.

To je, dodaje, jedna od njene dve jasne poruke sa kojima je došla – one koja se odnosila na pozitivne ekonomske rezultate i o poslednjim projektima i one koja se odnosi se na pregovore Beograda i Prištine i na to – šta EU podrazumeva pod defakto priznanjem Kosova.

"Ako bismo to sveli na ono što su praktični koraci, odnosno očekivanja koja EU ima od Srbije, najvećim delom može da se kaže da je formulacija prestroga u odnosu na očekivanja, a da su očekivanja u suštini priznavanje institucija i dokumenata takozvanog Kosova tako da to u nekom smislu, kada se kaže defakto priznanje, zvuči strože nego što u suštini jeste", smatra Milić.

Objašnjava da zahtev koji je stavljen pred Srbiju ne podrazumeva da se od Beograda očekuje da prizna Kosovo kao državu.

Iz poruka Fon der Lajen prištinski analitičar Ljeart Hodža vidi da se povećava diplomatski pritisak na obe strane, a da je izraz defakto priznanje ono što Priština želi da čuje, koji znači sprovođenje sporazuma iz Brisela i aneksa iz Ohrida, dok na de jure priznanju, kaže, ne insistiraju čak ni SAD.

Za njega su poruke Fon der Lajen bile očekivane.

"Mislim da će taj pritisak da se nastavi, da se konkretizuje i možda ćemo tokom novembra imati nešto konkretnije. Defakto priznanje je to što Priština želi da čuje i to će da olakša svima da Priština radi na Zajednici opština sa srpskom većinom koju će, očekujem, pokušati da upakuje kao ’samouređenje’ ili ’samoupravljanje’ srpske zajednice, ali to je u principu ZSO i to je potpisano pre 10 godina", rekao je Hodža.