Šta je novo posle Brisela: Ima li nade za smirivanje tenzija?

Da li će jučerašnja runda odvojenih sastanaka, koje su visoki predstavnik EU Đuzep Borelj i emisar za dijalog Miroslav Lajčak održali u Briselu sa liderima Beograda i Prištine, doneti bilo kakav pomak ili će se nastaviti tenzije i kriza na severu Kosova, zavisiće pre svega od daljih koraka Aljbina Kurtija, ali i "čvrstine“ SAD i EU u nameri da se kosovski premijer privoli da ispuni zahteve koje su postavljeni pred njega, smatraju sagovornici Kosovo onlajn.

Jutro posle briselskih razgovora ne uliva nadu da će Kurti odustati od svog "tvrdog" stava – u Severnoj Mitrovici pripadnici kosovske policije uhapsili su još jednog Srbina, osmog po redu od izbijanja krize na severu.

Ni posle "kriznih sastanaka", kako je Borelj nazvao jučerašnje razgovore u Briselu, nema naznaka da će Kurti povući kosovske specijalce iz opštinskih zgrada na severu, da će nelegitimno izabrani albanski gradonačelnici funkcije obavljati sa alternativnih lokacija i da će će posle više od 10 godina započeti formiranje Zajednice srpskih opština.

To sve od Kurtija traži Zapad, ali i Srbi sa severa koji duže od tri nedelje protestuju protiv nasilnih poteza Prištine.

Koordinator Nacionalnog konventa o EU za poglavlje 35 Dragiša Mijačić kaže za Kosovo onlajn da se "još iz vremena kada je prvi put postao premijer, Kurti ponaša kao arapski trgovac jer umesto da posluša savete međunarodnih partnera i postupi po njima, on iznese neko svoje rešenje koje nije u skladu sa principima očuvanja mira i normalizacije“.

"Kao rezultat ovakvog delovanja radikalizovao je prilike na severu Kosova do ivice konflikta, uništio i ono malo poverenja između Srba i Albanaca koje je mukotrpno izgrađeno u posleratnom periodu, Srbi su napustili institucije na severu Kosova a glavni protagonisti kosovske nezavisnosti uvode mere protiv Vlade Kosova i njega lično. Na ovaj način Kurti je uspeo da svoju autodestrukivnost i nasilni aktivizam prenese ne samo na celo kosovsko društvo već i u međunarodne okvire. Ovo je treće leto od kada je Kurti premijer, gde umesto turista "dočekujemo" naoružane policajce, umesto festivalskih pesama slušamo sirene za vazdušnu opasnost, a umesto letnjih radosti vidimo plač majki pretučene dece“, navodi Mijačić.

On ukazuje da je to stvarnost koju je doneo Aljbin Kurti i njegova vlast, i čije posledice ne osećaju samo Srbi sa severa Kosova već i svi stanovnici Kosova, pa čak i oni Albanci koji ovih dana žele doći na Kosovo na odmor.

"Iskreno se nadam da među liderima kosovskih Albanaca ima razumevanja gde nas sve vodi politika Aljbina Kurtija, i da mu neće dozvoliti dalju radikalizaciju prilika na Kosovu“, navodi on.

Smatra da će se konkretni rezultati sastanka u Briselu videti u narednih nekoliko dana, pre svega u ponašanju Aljbina Kurtija u vezi sa implementacijom predloga od tri tačke za deeskalaciju situacije na severu, ali i u odlučnosti Evropske unije, SAD i drugih zemalja Kvinte da ne dozvole dalju eskalaciju situacije na severu Kosova.

"Pre sastanka u Briselu Miroslav Lajčak je bio u SAD, gde je razgovarao sa predstavnicima američke administracije upravo o situaciji na severu Kosova, tako da se može očekivati još veća koordinacija EU i SAD u vezi sa pritiscima na Aljbina Kurtija. Kurti je više puta pokazao da nije spreman da postupi prema zahtevima koji dolaze sa Zapada, u narednim danima videće se da li se nešto promenilo nakon susreta u Briselu“, kaže naš sagovornik.

Po njemu, situacija na severu Kosova može ići u oba pravca, i u smeru smirivanja tenzija ali i u smeru dalje eskalacije. Dalji događaji će pre svega zavisiti od ponašanja Aljbina Kurtija i kosovske policije, ali i od stepena tolerancije međunarodnih partnera, uključujući i Kfor. Ako se ne desi povlačenje gradonačelnika i kosovskih policajaca iz opštinskih zgrada u narednih nekoliko dana, bojim se da ćemo ući u neizvesnost koja može proizvesti nesagledive posledice“, navodi Mijačić, i ističe je potrebno što pre ispitati okolnosti hapšenja kosovskih policajaca na teritoriji opštine Raška i ukoliko ne postoji krivična odgovornost za akt terorizma, smatra on, neophodno je da odmah budu oslobođeni.

Bivši diplomata Zoran Milivojević kaže za Kosovo onlajn da posle jučerašnjih sastanaka u Briselu, nažalost, nema ništa novo.

"Sada smo samo čvršću u saznanju da Kurti ne menja stav ni politiku i da nema nameru da odstupi od toga. I drugo, da ima podršku sa Zapada. Da li će biti nečeg novog, odnosno deeskalacije, isključivo zavisi od Vašingtona i većine u Briselu. Od nas, definitivno, ništa ne zavisi, osim u delu kada je reč o stavu Beograda i Srba sa Kosova, koji ne odustaju od svojih zahteva“, objašnjava Milivojević.

Zahtevi zvaničnog Beograda su, dodaje, da budu pušteni Srbi koji su neosnovana uhapšeni prethodnih nedelja, povlačenje kosovske policije iz opštinskih zgrada i sa severa, odlazak neligitimnih gradonačelnika i otvaranje pitanja Zajednice srpskih opština u skladu sa sporazumima iz 2013. i 2015. godine.

"Mislim da Srbi sa Kosova neće odustati od otpora, ne veruju više ni u kakva obećanja, to je definitivno i očekuju samo konkretne mere – sklanjanje policije i gradonačelnika i vraćanje Kfora u mandat i funkciju“, ukazuje naš sagovornik.

Smatra da nema govora o nekakvom nastavku dijaloga.

"Kada je reč o novim izborima na severu, oni mogu biti sprovedeni samo u uslovima formiranja ZSO, pa onda izbori na toj osnovi. Tenzije mogu da se smire ukoliko Zapad preduzme konkretne mere i korake. Ukoliko ne preduzme, onda su male šanse za to, a raste mogućnost da situacija dalje eskalira do konflikta“, kaže Milivojević.

Iz onoga što se juče čulo u Briselu, ukazuje Milivojević, Kurti nema nameru da popusti.

"On celu svoju strategiju bazira na politici s kojom je došao na vlast - Kosovo je država i ponaša se tako. Sad je malo podigao tu lestvicu, sad insistira na vladavini prava i pokušava da prenese krivicu i odgovornost na srpsku stranu. I traži od Zapada da suzbiju političko delovanje Srpske liste na severu Kosova. Hapšenjima u Gračanici prelazi i na jug Kosova, znači pritisak na srpsku zajednicu u celini, ide putem represije, disciplinuje Srbe i želi da ih natera da priznaju njegovu državu i politiku“, upozorava Milivojević.