Šta je ohrabrilo Martu Kos po pitanju priznanja Kosova i koliko je realno da će petorka iz EU promeniti stav?

Pet članica EU ne priznaje nezavisnost Kosova, ali nakon izjave evropske komesarke za proširenje Marte Kos da prati šta se dešava i da je „razvoj ohrabrujući“, postavlja se pitanje da li bi se to uskoro moglo promeniti. Prvi odgovor stigao je iz Bratislave, gde su iz Ministarstva spoljnih poslova Slovačke za Kosovo onlajn poručili da ostaju pri stavu iz 2007. godine – da ne priznaju jednostrane deklaracije nezavisnosti, na osnovu međunarodnog prava.

Piše: Veljko Nestorović 

I drugi sagovornici Kosovo onlajna na ovu temu smatraju da je teško za očekivati da će Grčka, Kipar, Rumunija, Slovačka i Španija promeniti stav po pitanju Kosova, ali neki i ne isključuju takvu mogućnost u budućnosti.

Pored toga što pet članica EU ne priznaje Kosovo, dodatnu težinu tome daje i činjenica da su četiri države i članice Natoa, bez čije saglasnosti Priština ne može da postane deo Alijanse.

Istina, evropska komesarka za proširenje Marta Kos koja je i izjavila da „prati šta se dešava“ po pitanju pet zemalja članica EU koje još nisu priznale Kosovo i da je „razvoj ohrabrujuć“, nije precizirala detaljnije šta pod tim podrazumeva.

Iz Ministarstva spoljnih poslova Slovačke u odgovoru za naš portal po pitanju stava o priznanju nezavisnosti Kosova naveli su sledeće:

„Kao što je opšte poznato, naš stav se zasniva na Deklaraciji slovačkog parlamenta iz marta 2007. godine, koja predviđa sledeće: rešavanje budućeg statusa pokrajine Kosovo mora biti zasnovano na poštovanju legitimnih zahteva Srbije, kao i Povelje Ujedinjenih nacija i drugih međunarodno pravnih normi. Očekuje se da će slovačka vlada tražiti zajedničko rešenje u vezi sa budućim regulisanjem odnosa na Zapadnom Balkanu u saradnji sa drugim državama članicama EU, sa jasnom perspektivom integracije zemalja Zapadnog Balkana u EU“, poručuju iz MSP Slovačke.

U odgovoru se dalje ističe da pomenuta deklaracija ostaje na snazi.

„Na osnovu gore navedenih parametara, Slovačka podržava dijalog između Beograda i Prištine pod posredovanjem EU. Njegov ishod će razmotriti nadležni organi Slovačke u smislu ispunjavanja zahteva gore pomenute deklaracije. Slovačka i njena diplomatija zastupaju principijelne stavove i u drugim srodnim pitanjima, na osnovu međunarodnog prava, i stoga ne priznaju jednostrane deklaracije nezavisnosti u drugim slučajevima, kao što su Krim, Abhazija, Južna Osetija, Pridnjestrovlje i slične situacije.“

S druge strane, univerzitetski profesor Mazljum Baraljiju smatra da izjava evropske komesarke za proširenje Marte Kos nije slučajna i da postoji spremnost kod zemalja EU koje nisu priznale Kosovo da promene stav.

„Dakle, postoji raspoloženje, možda u četiri ili u svih pet zemalja koje još uvek nisu priznale nezavisnost Kosova. U tom smislu mislim da prednjači Grčka, koja priznaje svu dokumentaciju Kosova - pasoše, lične karte i sve ostalo, a koja takođe ima veoma važan ekonomski, ali i politički interes da bude vodeća i najuticajnija zemlja na Balkanu“, kaže Baraljiju.

Naš sagovornik dalje navodi da, pored Grčke, i Španija priznaje sva dokumenta Kosova.

„Budući da je i član Evropske unije i članica Natoa, a zapravo i zbog ekonomskih razloga, jer je dosta predstavnika grčke privrede zastupljeno u ekonomiji Kosova, ali i Albanije. Tako da postoji i pravni i politički i ekonomski interes, pre svega Grčke. Ona je više puta bila blizu priznavanja. Ali ne samo to, i Španija je već priznala dokumente, budući da je bila najtvrđa po tom pitanju, a možda i Rumunija i Slovačka i tako dalje“, kaže Baraljiju.

Na kraju zaključuje da postoji spremnost kod pet zemalja EU koje nisu priznale Kosovo da promene stav.

Karijerni diplomata Zoran Milivojević kaže da je pitanje rešavanje kosovskog problema visoko na agendi Evropske unije i da se o tome intenzivno razgovara, ali i da je teško da će Španija, Grčka, Kipar, Slovačka i Rumunija promeniti stav.

Pregovori sa tih pet država su svakako jedan od ciljeva Komisije u pokušaju da se ispostavi neki predlog za rešenje kosovskog pitanja, kaže Milivojević za Kosovo onlajn i dodaje:

„I druga poruka je da je pitanje Kosova i Metohije visoko na agendi Evropske unije i da se ta priča na neki način ubrzava. To vidimo iz nekih drugih informacija, recimo iz aktuelizovanja pitanja članstva Kosova u Savetu Evrope, kao i iz pritisaka Nemaca i Britanaca u tom pravcu, tako da mislim da je i ova izjava u tom kontekstu“.

Izjava Marte Kos o ohrabrujućim znacima u vezi sa pet zemalja članica EU koje još nisu priznale Kosovo bila je prilično neodređena i uzdržana, kaže istraživač Centra za evropske politike u Beogradu Marko Todorović.

Todorović za Kosovo onlajn poručuje da do sada nije postojao nijedan signal da bilo koji od tih pet nepriznavača u okviru Evropske unije namerava da promeni svoj stav, koji je veoma čvrst po ovom pitanju.

„Ja bih rekao da je izjava Marte Kos bila dosta, da kažemo, neodređena i dosta uzdržana i, dakle, ona je odgovarala na pitanje evroposlanika, odnosno izvestioca Evropskog parlamenta za Kosovo. U suštini, jedna takva formulacija, kada, da kažemo, zvaničnik Evropske komisije kaže da se situacija prati i da postoje ohrabrujući znaci, to obično znači dve stvari, odnosno jednu od dve stvari“, kaže Todorović i nastavlja.

„Prva je, zapravo, da nema nikakvog naročitog pomaka i da je to samo jedna diplomatska formulacija, a druga je da se, možda, diplomatskim putevima o nečemu razgovara, ali da prosto nije dovoljno sazrelo da bi se u javnosti govorilo o tome“, objašnjava naš sagovornik.

Todorović smatra da je daleko realniji prvi scenario, imajući u vidu da nije postojao nijedan signal da bilo koji od tih pet nepriznavača u okviru Evropske unije namerava da promeni svoj stav.