Šta je poručeno imenovanjem Bajramija za glavnog pregovarača u tehničkom dijalogu sa Beogradom?

Posle ekonomiste Besnika Bisljimija u tehničkim razgovorima o normalizaciji odnosa sa Beogradom stavove Prištine zastupaće Agron Bajrami, diplomata i novinar sa diplomom Fakulteta likovnih umetnosti. Na ovom polju možda neće imati priliku da iskaže kreativnost, jer je, barem kako ocenjuje jedan od sagovornika Kosovo onlajna, Aljbin Kurti „alfa i omega“ dijaloga. Imenovanje Bajramija, ambasadora Kosova u Belgiji, za glavnog pregovarača, za pojedine analitičare signal je da je Vladi Kosova briselski proces nebitan, dok drugi ukazuju da se u dijalogu u ovom trenutku i ne događa gotovo ništa od vitalnog značaja.

Piše: Dušica Radeka Đorđević

U Briselu, gde se održavaju kako tehničke, tako i runde dijaloga na najvišem političkom nivou, Agron Bajrami nije novo lice. Od februara 2022. je na dužnosti ambasadora Kosova u Belgiji.

Premijer Aljbin Kurti imenovao ga je u sredu za glavnog pregovarača u tehničkom dijalogu o normalizaciji odnosa sa Beogradom.

Nova ličnost na ovom mestu mogla bi da znači i novu energiju u procesu kojim posreduje EU, ali poznavaoci prilika sumnjaju da će tako biti.

Imenovanje Bajramija, prema oceni političkog analitičara Artana Muhadžirija, taktička je odluka kosovskog premijera Aljbina Kurtija, od čije volje i planova zavise dešavanja u dijalogu. Kurti je, smatra on, „alfa i omega“ dijaloga.

„Imenovanjem gospodina Bajramija premijer Kurti želi da pokaže da kreira strategiju u vezi sa dijalogom, da na njemu radi, jer je bio optuživan da ga je zapostavio uprkos velikim i stalnim zahtevima međunarodne zajednice da bude više uključen“, rekao je Muhadžiri za Kosovo onlajn.

Ovo je, dodaje, simboličan znak Kurtija da počinje da shvata ozbiljno pitanje dijaloga i da Bajrami, koji je u Briselu, prema njegovom mišljenju, može biti veoma koristan za dijalog jer je stekao iskustvo tokom niza godina službe kao ambasador.

„Ipak, mislim da će na kraju sve zavisiti od premijera Kurtija. Samo on može učiniti da dijalog ide brže ili sporije, u zavisnosti od njegovih želja i njegovih političkih kalkulacija, naročito u pogledu dinamike unutar Kosova“, istakao je Muhadžiri.

Upitan da li očekuje novi zamah u dijalogu, Muhadžiri je istakao da Kurti nema drugu opciju osim da svoje učešće učini energičnijim, jer je bio izolovan od međunarodne zajednice, uglavnom zbog nespremnosti da se više politički angažuje u dijalogu.

Podsetio je da je zbog toga bivša kosovska predsednica Vjosa Osmani dobijala pozive koje je trebalo uputiti Kurtiju.

„To je bila poruka njemu. On nema drugu opciju. Mora postati mnogo više uključen u dijalog, mora da pravi racionalne kompromise ako želi da postavi Kosovo na evropsku agendu“, smatra Muhadžiri.

Novo zaduženje koje je dato Bajramiju, prema mišljenju Aleksandra Rapajića, programskog direktora NVO Centar za zastupanje demokratske kulture iz Severne Mitrovice, pokazuje koliko je za Vladu Kosova briselski proces nebitan. 

„Mislim da oni to spuštaju na što je moguće niži nivo. Verovatno je ideja da gospodin ima dobre veze u Briselu, pošto je tamo ambasador, tako da pretpostavljaju da može da ima neke dobre kontakte u Briselu“, rekao je Rapajić za Kosovo onlajn.

Ocenio je da ne valja da se totalno gubi fokus i da se ljudi koji vode dijalog menjaju toliko često, mada, personalna rešenja, kako je rekao, i ne mogu da dovedu do nekih promena u procesu dijaloga kada ne postoji realna volja da se nešto stvarno uradi.

Direktorka Centra za spoljnu politiku u Beogradu Aleksandra Joksimović kaže da je moguće da je do postavljenja Bajramija došlo upravo zbog toga što se on nalazi u Briselu, na „izvoru informacija“. Ali, ona istovremeno napominje da u ovom trenutku dijalog nije u potpunom fokusu, imajući u vidu da je u Prištini i dalje institucionalna kriza.

O tome kakvu poruku Briselu, ali i Beogradu, ovim potezom šalje Kurti, Joksimović navodi da o tome može da se špekuliše, ali da je činjenica da se u ovom trenutku ne događa gotovo ništa od vitalnog značaja u dijalogu da bi bio potreban nekakav nivo koji bi podrazumevao snažniju koordinaciju ili snažniju političku težinu onog ko u tom dijalogu učestvuje kao pregovarač.

Inače, kada se ranije izjašnjavao o dijalogu sa Beogradom, Bajrami je iznosio stavove da ideja da „obe strane treba nešto da dobiju i da izgube“ može biti opasna, jer otvara prostor za rasprave o teritoriji umesto o ljudima i kvalitetu njihovog života.

Takođe je često isticao da su političke elite „privatizovale“ dijalog, vodeći pregovore u uskom krugu bez šire društvene debate i transparentnosti, dok je kao ambasador u Briselu više puta govorio da normalizacija odnosa između Kosova i Srbije nije moguća bez međusobnog priznanja.

Njegovi prethodnici na poziciji glavnog pregovarača na tehničkom nivou otkako je EU posrednik u dijalogu, pre Bisljimija bili su Skender Hiseni, Avni Arifi i Edita Tahiri.