Šta kada političari proizvoljno prebrojavaju Srbe, a popis ne prikazuje merodavne podatke?

Popis na Kosovu, koji su Srbi mahom na severu bojkotovali, nije mogao da pruži verodostojne podatke o njihovom broju, ali su kosovski premijer i njegov zamenik i pre objavljivanja konačnih rezultata tako okrnjenog popisa procenili da je Srba na Kosovu manje nego Albanaca u Srbiji. Ovakva prebrojavanja, prema oceni sagovornika Kosovo onlajna, jasan su signal da vlada Kosova namerava da i dalje izbegava formiranje Zajednice srpskih opština, dok gledano na duže staze, kako smatraju, cilj vlasti u Prištini je da se Srbi svedu na stepen nevidljivosti kako im se ne bi garantovala nikakva prava.

Piše: Dušica Radeka Đorđević       

Relevantnog odgovora na pitanje koliko ima Srba na Kosovu nema među podacima prikupljenim popisom iz aprila i maja ove godine, što potvrđuje i izjava direktora Agencije za statistiku Kosova Avnija Kastratija da je na severu popisan samo jedan deo stanovništva, dok je jedan deo građana bojkotovao popis.

Pa, ipak, prema računici kosovskog premijera Aljbina Kurtija, koju je izneo pre deset dana, Srba je na Kosovu 4 odsto.

„U par navrata sam morao našim prijateljima sa Zapada da kažem: ‘da li primećujete da polovinu vremena koju trošimo dok razgovaramo vi pričate o Srbima na Kosovu’. Polovina stanovništva na Kosovu su žene, nisu Srbi. Ponekad, ako ne znaš situaciju na terenu, imaš utisak da Srba ima 40 odsto a ne 4 odsto. Ja ih poštujem da ih bude samo jedan odsto, ali ipak mora biti nekakvih demokratskih mera, ne možemo polovinu vremena svakog sastanka pričati o 4 odsto stanovništva“, izjavio je Kurti za sarajevsku Hayat TV.

Ocenio je i da ima više Albanaca u Srbiji od Subotice do Preševa, nego Srba na Kosovu i da je procentualno više Albanaca u Crnoj Gori nego Srba na Kosovu, pri čemu je posebno istakao da je „srpski jezik na Kosovu službeni na svim nivoima administracije i u svakoj opštini“.

„Prebrojavanju“ Srba priključio se i potpredsednik vlade u Prištini Besnik Bisljimi koji je na društvenoj mreži „X“ naveo da u Srbiji ima više Albanaca nego Srba na Kosovu, ali ni on, kao ni Kurti nije objasnio na bazi kojih izvora izvodi ovu računicu.

Brzi politički poeni i dugoročni planovi

Komentarišući navode nosilaca vlasti u Prištini naučni saradnik Instituta za srpsku kulturu u Leposaviću Petar Ristanović kaže za Kosovo onlajn da oni pokazuju kontinuitet i u izjavama Kurtija i Bisljimija i u njihovom delovanju u dužem periodu, sa ciljem da se ne dozvoli formiranje Zajednice srpskih opština, odnosno formiranje bilo kakve krovne organizacije Srba na Kosovu.

„S druge strane, dugoročni cilj je da se Srbi koji i dalje žive na Kosovu učine nevidljivim i da im se ne garantuju nikakva prava, što je samo jedan od načina njihove diskriminacije koja za cilj ima da se život Srba na Kosovu načini toliko teškim da se oni isele. Kratkoročno, ove izjave treba posmatrati i u svetlu predizborne kampanje jer je na Kosovu najlakše steći političke poene dajući oštre izjave o Srbima“, konstatuje Ristanović.

I istraživač na Institutu za međunarodnu politiku i privredu u Beogradu Nikola Marković mišljenja je da je jasno da čim počne prebrojavanje Srba od strane političara, da iza toga postoji namera vlade u Prištini da izbegne primenu sporazuma koje je potpisala a po kojima ima obavezu da formira Zajednicu srpskih opština.

„Prošle godine su najavili da će u severnom delu Kosovske Mitrovice Srbima uzeti 150 stanova, sada se takva intencija pojavljuje i u drugim gradovima na severu, što Srbima ne pruža uopšte garanciju da je moguć bilo kakav suživot između Albanaca i Srba“, naveo je Marković za Kosovo onlajn.

Težnju političke elite na Kosovu da se broj Srba znatno smanji, prema oceni Markovića, potvrđuju i pozivi Selima Pacolija, brata predsednika Alijanse za novo Kosovo Bedžeta Pacolija, na novu Oluju prema Srbima.

Koliko je Srba i Albanaca na Kosovu, prema oceni Markovića, niko tačno ne zna, i ti brojevi ne mogu da proizlaze iz nagađanja elita na Kosovu koje o broju Srba govore na osnovu sopstvene procene dok se nad Srbima svaki dan vrši teror.

Ponavljanje izjava predstavnika vlasti u Prištini kojima se tvrdi da je broj Srba na Kosovu manji nego što ima Albanaca u Srbiji ili Crnoj Gori, prema oceni Nemanje Biševca, člana predsedništva Srpske liste, pokazuje njihove namere za promenom statusa Srba na Kosovu.

„Mislim da će se oni truditi da na svaki način izbegnu formiranje Zajednice srpskih opština a sa druge strane verovatno će ići ka tome da dokažu da na Kosovu nema toliko Srba i da nema potrebe da srpski jezik bude zvaničan na prostoru Kosova“, smatra Biševac, koji takođe ove izjave povezuje sa predizbornom kampanjom Samoopredeljenja za koje tvrdi da želi da stekne dodatne poene preko leđa srpskog naroda.  

„Taj broj koji oni prikazuju naravno da nije merodavan i nije realan. Vlasti u Prištini će nastojati da na svaki način do 20. januara, kada novoizabrani predsednik SAD Tramp stupi na dužnost, odnosno do 9. februara kada su izbori na Kosovu, pokušati da taj iskrivljeni podatak iskoriste u svoje svrhe kako bi dobili još neke jeftine političke poene. Nadam se da u međunarodnoj zajednici neće imati sagovornike koji će ih slušati, već koji će im ukazati na pravi broj Srba na Kosovu“, rekao je Biševac za Kosovo onlajn.

Šta se vidi iz popisa?

Prema podacima popisa stanovništva koje je juče predstavio direktor Agencije za statistiku Kosova Avni Kastrati, na Kosovu ima 1.602.512 građana, dominira islamska vera, pravoslavaca je prema ovim podacima 2,31 odsto, katolika 1,75 odsto, 0,5 odsto se izjasnilo da nema veru, a 1,5 odsto popisanih građana nije dalo odgovor o verskoj pripadnosti.

Na sajtu Agencije za statistiku Kosova objavljeno je da su u četiri opštine na severu od 7.920 popisanih građana 5.594 Srbi, a 1.489 Albanci, da opština Gračanica ima 18.486 stanovnika (8.623 Albanaca i 8.650 Srba), Ranilug 2.481 (2.349 Srba, 129 Albanaca), Parteš 3.240 (3.221 Srbin, 13 Albanaca), Klokot 3.041 (1.702 Albanaca, 1.330 Srba), Štrpce 10.771 (8.080 Srba, 2.626 Albanaca)...

Povodom ovih brojki, Petar Ristanović kaže da one realno ne znače ništa, ali da njima političari na Kosovu mogu da manipulišu radi ostvarenja sopstvenih ciljeva.

„Popis ne pruža odgovore na najvažnija pitanja: koliko ima Srba, koliko se njihov broj smanjio u prethodnom periodu, gde je broj Srba možda stagnirao, gde se broj Srba smanjuje? Takve odgovore nismo dobili iz prostog razloga što je znatan deo Srba bojkotovao popis, a takođe nismo dobili ni odgovor na vrlo značajna pitanja o broju Albanaca“, kaže Ristanović.

Prema popisu, kako navodi, Albanaca ima oko 1,6 miliona, što je smanjenje za oko 10 odsto u odnosu na prethodni popis i takve brojke on smatra krajnje upitnim budući da Albanci sa Kosova u znatnoj meri žive u inostranstvu, pa je veliko pitanje koliko je njih prijavljeno na Kosovu.

„Manipulacija podacima dobijenim popisom u praksi može da znači da se poricanjem broja Srba i umanjivanjem procentualnog udela Srba u stanovništvu, dokazima da, na primer, u Gračanici ima jednako Srba i Albanaca, a da na severu Kosova živi jedva nekoliko hiljada Srba, ide ka cilju da se ospori pravo Srba na bilo kakvu autonomiju u organizovanju i njihovo pravo na bilo kakvu vrstu specijalne zaštite koja postoji u zakonima, ali se u praksi ne sprovodi. To dalje za cilj ima da se nastavi sistemska diskriminacija Srba kako bi bili naterani na iseljavanje“, ocenjuje Ristanović.

Kao istoričar, on, međutim, napominje da u poslednjih 70-ak godina praktično na Kosovu nije bilo popisa koji nije bio kontroverzan, čiji  podaci nisu bili sporni i koji u krajnjoj liniji kasnije nije korišćen i zloupotrebljavan u političke svrhe.

Bez obzira na podatke proizašle iz popisa, Nikola Marković smatra da je upitno koliko Albanaca ima na Kosovu jer veliki broj njih živi u dijaspori.

„Ogroman broj ljudi se vratio da bi se popisao na Kosovu. Sa druge strane, što se tiče Srba oni nisu hteli da učestvuju na popisu zbog namera takozvane kosovske države prema njima u prethodnom periodu, što je logično. Ako imate represiju prema jednom narodu i izvrćete ono što ste potpisali i ne želite da primenite, kako očekivati da će neko odraditi popis na valjan način?“, ističe Marković.

Kako dodaje, ako se pogledaju pokazatelji poput brojeva mobilnih telefona ili potrebne količine hleba da bi se nahranilo stanovništvo, onda Albanaca nema 1,6 milliona kako se tvrdi u Prištini, nego ih je znatno manje.

„Početkom 2024. godine ukinite su vize i kosovskim Albancima je otvoren put u zemlje zapadne Evrope i procenjuje se da je samo u prva dva meseca sa Kosova otišlo 80.000 do 90.000 ljudi“, kaže naš sagovornik.

Da Priština može da pokuša da rezultate popisa iskoristi za određene političke malverzacije, upozorava i analitičar Aleksandar Gudžić.

Prema njegovim rečima, poslednji relevantan i legitiman popis na Kosovu urađen je 1981. godine.

„Albanci su 1991. godine bojotovali popis, 2001. godine kada je popis trebalo da bude održan, nije ga bilo jer je to bilo dve godine nakon rata, a 2011. kada je održan Srbi su ga bojkotovali dobrim delom u svim sredinama na Kosovu“, naveo je Gudžić za Kosovo onlajn.

Kako je istakao, popis iz ove godine je pokazao da je Kosovo područje koje se prazni.

„Ima više od 150.000 stanovnika manje. To nešto govori. Da li će zvanična Priština iskoristiti rezultate popisa za neke političke malverzacije i igrarije, mislim da hoće“, kaže on.

Budući da je i ovog puta određeni broj Srba bojkotovao popis, a da u pojedinim mestima popisivači nisu ni posetili domaćinstva, Gudžić ističe da se to može odraziti na manji budžet za opštine i da je „popis decenijama unazad sredstvo za političke malverzacije i konstrukcije koju radi jedna ili druga strana“. 

„Možda je najbolji primer 2011. godina kada su Srbi u Gračanici, na teritoriji opštine Gračanica, delom bojkotovali popis. Taj popis je pokazao, koliko se sećam, da u Gračanici ima 10.000 Srba. Ove godine kada je održan popis Srbi su izašli, pokazalo se da ima više Srba, samim tim će biti veći budžet i prilika da opština radi na nekim infrastrukturnim projektima koji će poboljšati život građana“, smatra Gudžić.