Šta Kosovu donose vanredni izbori?

Građani Kosova, posle deset meseci i dva neuspešna pokušaja da se izglasa Vlada, ponovo će birati svoje predstavnike u Skupštini 28. decembra. Poredak stranaka ni posle tih izbora, prema oceni sagovornika Kosovo onlajna, neće se značajno promeniti, što znači da će do nove Vlade voditi samo spremnost na kompromise i ustupke. U suprotnom, politička kriza će se razvući i na prve mesece 2026. godine.

Piše: Dušica Radeka Đorđević     

U roku od 15 meseci predsednica Kosova Vjosa Osmani staviće drugi put svoj potpis na dekret kojim raspisuje parlamentarne izbore. Prvi put je 16. avgusta 2024. godine redovno glasanje zakazala za 9. februar 2025, a danas je saopštila da će vanredni izbori biti 28. decembra.

Pre toga je raspustila deveti saziv Skupštine posle konsultacija sa predstavnicima političkih partija.

Opozicione DPK, DSK i ABK bile su za to da datum novih izbora bude 21. decembar, a stranke koje su i dalje u Vladi koja ima tehnički mandat, Samoopredeljenje i Gudžo, za 28. decembar. 

To je i datum, kada će dijaspora koja je tradicionalno naklonjena Samoopredeljenju biti na Kosovu, mada je Osmani na današnjoj konferenciji za novinare odbacila opaske novinara da je izabrala termin koji odgovara stranci Aljbina Kurtija. 

„Zašto pretpostavljate da je dijaspora samo za jednu stranku?“, uzvratila je ona pitanjem. 

Na izborima 9. februara, od albanskih stranaka Samoopredeljenje je osvojilo 42,3 odsto glasova, druga je bila DPK sa 20,95 odsto, treći DSK sa 18,27 i četvrta koalicija ABK i Nisme kojoj je poverenje ukazalo 7,06 odsto građana.

Politički analitičar Nedžmedin Spahiju mišljenja je da će na decembarskim rezultati biti manje-više isti. 

„Možda će neko dobiti više, neko manje glasova, ali suštinski se neće ništa promeniti, a to je znak da će se kriza produbiti, jer sa ovakvom političkom filozofijom ne može ništa da se postigne. Nije izglasan čak ni budžet, a ukoliko do marta ne bude Vlade onda zaposleni neće moći da primaju plate, nikakva isplata neće moći da se izvrši, tako da je to veliki rizik za kosovsko društvo“, naveo je Spahiju za Kosovo onlajn.

On pretpostavlja da će održavanje izbora 28. decembra, kada na Kosovo dolazi dosta ljudi iz dijaspore, ići u korist Aljbina Kurtija.

„Dijaspora je do sada bila njegova potpora, ali to ćemo videti kad budu izbori. Dijaspora može doneti neki procenat više, možda i omogućiti da sam formira vladu, ali ipak kada dođe izbor predsednika Kosova, što je odmah u martu, za šta su potrebne dve trećine glasova, s ovakvom političkom filozofijom i dalje ćemo biti u krizi i imati ponovne izbore. To je nezamislivo za sve one koji racionalno posmatraju stvari. Inat je veći od političkog i nacionalnog interesa, pa onda i od interesa svih pojedinačno“, ističe naš sagovornik.

Ono što se desilo od 9. februara do danas, prema njegovim rečima, znak je nedostatka patriotizma na Kosovu koji su pokazale sve političke stranke koje predstavljaju većinsko stanovništvo.

„U ovoj krizi etničke manjine na Kosovu nisu ništa loše doprinele, čak su više bile na raspolaganju da daju svoj pozitivan doprinos, ali nažalost sudbina zemlje zavisi od većine, a većina se pokazala nepatriotski“, smatra on. 

Zbog novih izbora, kako dodaje, dijalog sa Beogradom ostaće blokiran, iako tu nije sva krivica na Kosovu, već polovina, a za Kosovo će ostati nedostupni fondovi EU iz Plana rasta.

Scenario koga se sada svi pribojavaju na Kosovu, prema rečima docenta Fakulteta političkih nauka u Beogradu Stefana Surlića, je da novi izbori neće ništa rešiti, da će posle njih podela ostati ista i da neće biti kvalifikovane većine za podršku vladi.  

Kao izlaz iz takve situacije on vidi dve opcije.

Prva je dogovor Samoopredeljenja sa nekom partijom koji bi podrazumevao možda i veliki ustupak u vidu toga da premijer ne bude iz Samoopredeljenja. 

„To je jedna od mogućnosti, kojom bi se okrnjilo kakvo-takvo jedinstvo opozicije. Druga varijanta je da dođe do široke koalicije opozicionih stranaka, koje bi sve podele stavile sa strane i da to bude jedan anti-Kurti blok. Ali u tom slučaju može se vrlo verovatno desiti situacija kao i na prethodnim izborima da Srpska lista bude tas na vagi i da bi ona morala da bude uključena, a što je u stvari i najveći problem za partije, jer je Kurti uspeo u proteklom periodu da predstavi da je onaj ko pravi koaliciju sa Srpskom listom zapravo u savezu sa Srbijom i protiv Kosova“, navodi Surlić za Kosovo onlajn.

Da li će opozicione stranke držati distancu u odnosu na Srpsku listu, prema njegovoj oceni, zavisiće i od međunarodnog pritiska.

„Zavisiće od toga da li će se rebrendirati uloga Srpske liste i da li će se to predstaviti kao bolan, ali nužan korak da se uspostavi kakvo-takvo društveno jedinstvo i da ipak Srbi i Albanci uspostave neku vladu. To bi svakako bilo dobro za predstavnike Srba jer bi oni bili ponovo deo institucija i sistema i nekako bi se resetovalo sve ono što je u proteklom periodu porušeno od strane Kurtijeve vlade. Ali ipak više manevarskog prostora ima Kurti. Siguran sam da kada bi ponudio ključne resore, a tu je u igri i uloga predsednika, da on i te kako može da odobrovolji bar jednu od političkih opozicionih opcija koje bi podržale njegovu vladu nakon izbora“, ocenjuje naš sagovornik. 

Istraživanja, kako kaže, pokazuju da je, pogotovo nakon lokalnih izbora, Samoopredeljenje stabilno, a ako ne bude u vlasti posle vanrednih parlametarnih izbora, svakako bi bilo veoma jaka opozicija. 

Surlić ukazuje da je u prethodnom periodu bila vidljiva  vrlo organizovana opstrukcija sa ciljem da se novi izbori pomere što više. Aljbin Kurti je, smatra, imao na umu da neće imati sigurnu vladu i kupio je vreme da se izbori održe najranije do kraja godine. 

„U tome mu pomaže i Vjosa Osmani. Kada vidimo sve ove procedure i oko konstituisanja Skupštine i oko kvoruma, jasno je da se flagrantno krše i zakonski i ustavni okviri koji važe na Kosovu. Onda dolazimo do jednog paradoksa da je Kurtijeva vlada insistirala da samo Srbi poštuju zakone i norme na Kosovu, a da je Albancima i njihovim liderima dozvoljeno da krše one norme u koje se kunu. Vjosa Osmani je dala vetar u leđa Kurtiju time što je napravljena politička igra oko Konjufce, iako je bilo evidentno da on nema podršku i da ne postoji nikakav politički dogovor“, ističe Surlić.

Ni novinar iz Severne Mitrovice Lazar Stević ne veruje da će doći do drastičnih promena u glasovima koje će partije dobiti na izborima sledećeg meseca, ali kaže da je moguće da na njima profitira opozicija jer Samoopredeljenje ništa nije uradilo u prethodnom periodu. 

Njihova vlada je, podseća, skoro godinu u tehničkom mandatu, a institucije su u totalnoj blokadi. 

„Ni budžet za Prištinu, a ni za druge gradove, pa čak ni za ceo prostor Kosova, nije usvojen, što stvara nezadovoljstvo među građanima“, ukazao je Stević u izjavi za Kosovo onlajn. 

Termin održavanja izbora - 28. decembar, i po njegovoj oceni, najviše odgovara Samoopredeljenju.   

„Svi znamo da veliki broj glasača iz dijaspore glasa za Samoopredeljenje. Oni žele to da iskoriste da bi postigli bolje rezultate“, ističe on, ali smatra da građani ovog puta neće biti motivisani da masovno izađu na birališta jer ih je ove godine bilo previše: prvo parlamentarni, a zatim i dva kruga lokalnih. 

Stević smatra da će Srpska lista biti veoma bitan faktor u formiranju nove vlade. 

„Koliko god to zvučalo čudno Albancima, najveći pobednik prethodnih parlamentarnih, a i lokalnih izbora je Srpska lista. Važno je da Srpska lista učestvuje i na centralnom nivou vlasti, kako bi mogle da se ponište odluke donete u prethodnom periodu posebno na severu Kosova. Jedino tako može da se obezbedi opstanak i bolji život ljudi koji žive na ovim prostorima“, ocenjuje Stević.

Inače, bivši pomoćnik državnog sekretara za evropske i evroazijske poslove i nekadašnji ambasador SAD u Severnoj Makedoniji Filip Riker, povodom višemesečne političke krize u Prištini izjavio je za Kosovo onlajn da je Kosovu potrebna vlada koja može da sarađuje sa Sjedinjenim Američkim Državama i koja je spremna da sprovede ono što je dogovoreno.