Šta poručuju ambasadori o završetku dijaloga - diplomatski bonton ili višeglasje?

Nebrojeno puta američki zvaničnici ohrabrivali su Srbiju na sveobuhvatnu normalizaciju odnosa sa Kosovom, usmerenu na obostrano priznanje, zbog čega je izjava ambasadora SAD u Beogradu Kristofera Hila da “veruje da dejure priznanje Kosova neće biti uslov za ulazak Srbije u Evropsku uniju” nekima, na prvi pogled, zazvučala kao da odudara od retorike na koju smo naviknuti. Tim pre što je samo dan ranije američki ambasador u Prištini istakao da dijalog mora da se završi obostranim priznanjem.

Kao i obično, u oba slučaja važnije je ono što nije rečeno od onoga što jeste. Hil nije “razradio” da li će, ako dejure priznanje Kosova nije uslov za ulazak Srbije u EU, uslov biti da Beograd ne bude smetnja da Kosovo uđe u Ujedinjene nacije, kao što ni Džefri Hovenijer nije rekao da li ako dijalog mora da se završi obostranim priznanjem, taj kraj mora da bude pre ulaska Srbije u EU.

Izjave dvojice diplomata, po svemu sudeći, bile su pažljivo odabrana muzika za uši Beograda, odnosno Prištine, a da lakoverni ne ostanu u zabludi, pobrinuo se ambasador Nemačke u Prištini Jern Rode. On se ekspresno oglasio posle Hila, podsećajući da i dalje stoji izjava nemačkog kancelara Olafa Šolca iz juna 2022. godine - da normalizacija odnosa uključuje međusobno priznanje.

Bivša ambasadorka pri Oebsu Branka Latinović kaže za Kosovo onlajn da je cilj Amerike da se dijalog Beograda i Prištine završi procesom priznavanja Kosova, što je, kako navodi, Beogradu poznato jer je to kontinuitet u stavovima američke administracije, kao i da nema velikih razlika između izjava koje su dali ambasadori SAD u Beogradu i Prištini, Kristofer Hil i Džefri Hovenijer. Reč je, kaže, o nijansama i načinu interpretacije.

“Ono što je ambasador Hil rekao treba čitati između redova, vodeći računa o tome da on ima dobre odnose sa svim zvaničnicima u zemlji svoje akreditacije. On je to rekao u vezi sa putem Srbije prema Evropskoj uniji, odnosno da to neće biti uslov, što je činjenica sve dok pet članica EU ne prizna Kosovo to ne može biti ni formalno, ni dejure uslov za članstvo, a i čitav proces koji EU vodi je proces o normalizaciji. Nigde ne stoji priznanje”, ističe Latinović.

Kako dodaje, svi sporazumi od Briselskog sporazuma iz 2013. godine su sporazumi o normalizaciji odnosa čija je poenta da se urede odnosi između Beograda i Prištine.

“I sporazumi od prošle godine, ono što kolokvijalno nazivam Brisel 2 i Ohridski sporazum, odnosno mapa puta za primenu tih obaveza, takođe govore o normalizaciji odnosa. Tako da tu ne treba čitati neku veću razliku u stavovima između američkog ambasadora u Beogradu i Prištini. Džefri Hovenijer sigurno vodi računa o tome kako će se to dopasti vlastima gde je on akreditovan. Poenta je da je američki cilj, odnosno američka namera da se čitav taj proces završi sa procesom priznavanja što nije ništa novo, to je nama poznato i to je kontinuitet u stavovima američke administracije. Tako da tu nema nekih velikih razlika”, kaže Latinović.

Ona navodi da dijalog Beograda i Prištine, kako je zamišljen, ima dve faze: prvu, proces o normalizaciji koji znači punu primenu  Briselskog sporazuma 1 i 2, odnosno dogovora iz 2013. i 2023. godine, što bi trebalo da bude okvir za članstvo Srbije u EU i što je pretočeno u pregovaračko Poglavlje 35 u kom su uslovi koje treba ispuniti.

“Zamišljeno je da bi se nakon toga vodili pregovori o ukupnom regulisanju odnosa. Da li će do toga doći i kada, to je sada jedno hipotetičko pitanje”, navodi Latinović.

Direktorka Centra za spoljnu politiku i bivša ambasadorka Srbije u Velikoj Britaniji Aleksandra Joksimović kaže za Kosovo onlajn da ne postoje dve politike Sjedinjenih Američkih Država prema regionu i da pomenute izjave Kristofera Hila i Džefrija Hovenijera nisu suprotstavljene.

"Stejt department strateški dugoročno smatra da postoji potreba za priznanjem, ali to nema veze u ovom trenutku sa članstvom Srbije u Evropskoj uniji", kaže Joksimović.

Ona takođe podseća da je u pregovaračkom procesu Srbije sa Evropskom unijom, u Poglavlje 35, unet sporazum iz Brisela iz prošle godine kao i aneks u vezi sa njegovom primenom i da u tim dokumentima ne postoji eksplicitan zahtev za priznanjem.

"Prema tome, ono što je ambasador Hill izjavio zapravo je njegovo očekivanje da će Evropska unija ostati pri aktuelnim očekivanjima u pregovaračkom procesu sa Srbijom i da je krajnja destinacija Srbije punopravno članstvo u Evropskoj uniji i to što je brže moguće, to bolje. To je ono što SAD i inače zagovaraju, dakle, evropski put čitavog regiona pa i Srbije. Mislim da je Hil u potpunosti precizno protumačio ono što u ovom trenutku formalno piše u pregovaračkom okviru sa Srbijom, odnosno u okviru Poglavlja 35 koje se odnosi na dijalog Beograda i Prištine. Hil je podsetio i na činjenicu da pet zemalja EU nije priznalo nezavisnost, tako da u tom kontekstu treba posmatrati i pregovarački proces. Dakle, Brisel mora biti veoma oprezan s obzirom na to da postoje razlike u posmatranju ove teme u odnosu na različite države članice", napominje Joksimović.

O tome da li su očekivanja SAD da pre ulaska Srbije u EU, Kosovo postane član Ujedinjenih nacija, naša sagovornica kaže da se iz iskustva drugih zemalja može videti da se u nekom trenutku stane sa određenim zahtevima i ispunjavanjem zahteva, a da se zatim očekuje da će oni biti ispunjeni pošto zemlja već postane članica EU. Dodaje i da je teško u ovom trenutku špekulisati kako će proces pregovora Brisela i Srbije izgledati u budućem periodu.

Da nema razlike u izjavama dvojice američkih diplomata, smatra i Nikola Vujinović, istraživač studija bezbednosti koji kaže da je diplomatski manir da u zemlji u kojoj službuju, ambasadori pričaju ono što će zemlja domaćin da podnese ili da prihvati.

On ukazuje i da SAD teže stabilnosti u Evropi i ako ona  podrazumeva da se Srbiji kaže da ne mora da prizna Kosovo, diplomate će to i da govore.  

„Svakako da američki ambasador u Prištini ne može da kaže bilo što drugo osim da će Srbija da prizna nezavisnost Kosova i Metohije, dok bi u Beogradu Kristofer Hil možda i mogao da malo oštrije govori, ali vidimo da otkad je Hil ovde kao ambasador, i on i SAD teže da što manje pritiskaju Srbiju po tom pitanju. To se vidi i po rečima i po njihovom ponašanju kada je reč o našim unutrašnjim političkim problemima. Oni ne žele da nas dodatno pritisnu, ali vidimo da se u praksi to dešava. Poglavlje 35 u pregovorima sa EU je usvojeno kako jeste i mislim da će priznanje morati da dođe na kraju na neki način”, kaže Vujinović za Kosovo onlajn.

On navodi da je zadatak diplomata da u javnosti govore na ovakav način, a da je druga priča kakve poruke šalju iza zatvorenih vrata.

“Gospodin Hill je poslao veoma blagu poruku da građane Srbije dodatno ne uznemiri, mislim na ogromnu većinu građana u Srbiji koji su protiv te ideje. Izjave Hila i Hovenijera nisu nešto neočekivano, čak mislim da je više neočekivano da Kristofer Hil u Beogradu nije malo oštriji po tom pitanju. On je mogao da kaže ‘ostavićemo to Evropskoj uniji’, i da ne kaže šta on misli. Ali, sutra sve može da se promeni, diplomatija je i da danas pričate jedno, a sutra drugo”, kaže naš sagovornik.

O tome šta je zvanična politika Vašingtona – da li Srbija treba dejure da prizna Kosovo i kada, ili ne, Vujinović kaže su SAD priznale nezavisnost Kosova i da ga neće otpriznati na određeni potsticaj.

“Jedno rešenje da više ne priznaju Kosovo, jeste da ga mi osvojimo i da oni onda priznaju da je to sad naša teritorija. Znači ‘zaboravićemo da smo priznali tu nezavisnost’. Dakle, prosto očekujemo da će oni da brane tu nezavisnost. Ono što je po tom pitanju zanimljivo jeste da je njihov prioritet u ovom trenutku stabilnost ovog regiona. Ima dovoljno problema na istoku Evrope da bi oni sad dodatno podgrevali situaciju. Vidimo da neke države iz Evropske unije to rade iz raznih njihovih razloga, a protiv čega se, očigledno, SAD ako ne aktivno bore, onda ne žele da podrže to. I mislim da iz toga proističu te izjave, pre svega Kristofera Hila jer mi smo glavni akter s kojim treba razgovarati na tu temu”, kaže Vujinović.