Šta se krije iza Kurtijeve odluke da povuče deo policije iz opštinskih zgrada na severu?

Iza odluke kosovske vlade da povuče 25 odsto policajaca iz opštinskih zgrada na severu krije se politički manevar kupovine vremena premijera Aljbina Kurtija, koji tako pokušava da odobrovolji Vašington i Brisel posle najavljenih kaznenih mera, ali ona suštinski neće dovesti do smirivanja situacije, smatra diplomata Zoran Milivojević, dok profesor Ustavnog prava iz Prištine Mazlum Baraljiu ističe da je do predomišljanja Kurtija došlo usled spoljašnjih i unutrašnjih faktora i veruje da će on specijalce povući u potpunosti.

Za diplomatu Zorana Milivojevića nema dileme da je ovaj politički manevar Kurtija, kako navodi, podržan od strane Zapada, i ukazuje da povlačenje 25 odsto pripadnika kosovske policije neće suštinski dovesti do deeskalacije.

U prilog tome ide i pojašnjenje samog Kurtija da se policija nije povukla sa severa Kosova, što zahtevaju Srbi, već da je izmeštena iz opštinskih objekata.

U Kurtijevoj "ponudi" za deeskalaciju, oko koje se kako kaže dogovorio sa EU, nema ni spremnosti da odustane od nametanja nelegitimnih albanskih gradonačelnika izabranih na izborima na kojima je izlaznost bila samo 3,5 odsto i koje su Srbi bojkotovali, nema ni reči o puštanju uhapšenih Srba, kao ni o formiranju Zajednice srpskih opština, obaveze preuzete pre više od decenije potpisivanjem Briselskog sporazuma.

"Ovo je sad čist manevar Kurtija da otkloni smetnje u njegovim odnosima sa Zapadom. Tu nema ničega suštinski važnog za smirivanje situacije. Deeskalacija je povlačenje apsolutno svih policijskih snaga i vraćanje u prvobitno stanje, kao i otklanjanje gradonačelnika, formiranje Zajednice srpskih opština i to je nešto što bukvalno vodi u mir i potpuno smirivanje krize u suštinskom smislu. Sve ostalo su manevri, bilo da se radi o Prištini, bilo da se radi o zapadnim centrima moći", rekao je Milivojević.

Ukazao je da podrškom "ovom manevru" zapadni centri moći pokazuju da imaju razumevanja za politiku Kurtija i da mu za nju indirektno daju podršku. Kurti sa druge strane, ističe diplomata, ovim hoće da da do znanja da ne odustaje od svoje politike i da ostaje privržen promeni faktičkog stanja na severu i kontroli severa po svaku cenu. Zbog toga ovo povlačenje policije od 25 odsto je u stvari simbolika i politički gest Kurtija, koji na Zapadu nailazi na razumevanje, ocenjuje Milivojević.

"Kurti insistira na pravu, a na izborima insistira EU i tu se oni slažu i on prihvata izbore, ali naravno pod svojim uslovima, što je za Srbe, s druge strane, neprihvatljivo. I tu imamo pritisak da Srbi prihvate te izbore, kako kažu, bez uslova, bezuslovno da izađu. To bi značilo legalizaciju u punom smislu prištinske vlasti i prihvatanje svega onoga što je Kurti do sada učinio - to bi legalizovalo njegov pristup i njegovo zalaganje, kako on kaže, pravne države, primene prave i uspostavljanje pravnog režima", pojašnjava Milivojević.

Naglašava da u ovom planu za deeskalaciju koji je "ponudio" Kurti, nema ni govora o puštanju uhapšenih, o prestanku represije, a ni o ZSO, niti o ispunjavanju ranije preduzetih obaveza.

"Potpuno je jasno o čemu se radi, to je ono o čemu i predsednik Vučić govori kao o triku. Vidimo i da je poziv Lajčaka dvojici pregovarača Bisljimiju i Petkoviću na sastanak, na liniji razgovora o Ohridskom sporazumu, dakle, znači platforma Zapada i EU, koju oni tretiraju kao pravno obavezujući sporazum sa čime se slaže i Kurti, i koji u stvari tera Srbiju na de fakto priznanje Kosova", reko je on.

Ističe da je sve ostalo što se dešavalo proteklih dva meseca u drugom planu i da niko ne govori o tome šta je proizvelo eskalaciju, ne oglašavaju se ni Kfor ni Unmik koju su nadležni za očuvanje reda i zaštitu srpskog stanovništva.

"Prema toma potpuno je jasno da se radi o jednom zapadnom scenariju u koji se Kurti uklapa na jedan način, sa jednim simboličkim gestom i sa jednim postupnim ponašanjem, a sve u funkciji da se u međuvremenu Srbija slomi i da Srbija učini ustupke, prihvati takav scenario i ide u susret onome što su ciljevi, ja bih rekao, i zapadnih centara moći i Prištine, kako bi u što kraćem roku rešili kosovsko pitanje u skladu sa njihovim interesima", zaključio je Milivojević

Na pitanje da li povlačenje jednog dela policije sa severa može biti pokazatelj Kurtijevog popuštanja pod pritiskom spolja, ali i na domaćoj političkoj sceni, Milivojević kaže da to jeste znak da Priština trpi neke pritiske, ali da taj potez suštinski ne rešava problem koji je doveo do eskalacije.

"Ovo jeste znak da je ipak bilo nekih pritisaka, ali potezi na koje je pristao Kurtija ne tiču se suštine problema koji su doveli do eskalacije. Drugo, Kurti ne odustaje od svoje njegove politike i strategije. Treće, Zapad zapravo nikakve mere nije preduzeo do sada protiv Kosova i Kurti suštinski nije trpeo nikakvu štetu, jer bilo je samo priče o sankcijama", naveo je bivši diplomata.

Sve te pretnje otkazivanjem nekih diplomatskih susreta, ističe, ne dovode u pitanje efekte Kurtijeve politike - "promena faktičkog stanja na severu, uspostava kontrole na tom delu i to upotrebom sile, van zakonskih sredstava, hapšenjem Srba, represijom i uz Kfor i Unmik koji se ne čuje".

Milivojević smatra da je, kada se sve to uzme u obzir, a naročito jer se Kfor i Unmik ne oglašavaju, zahtev Srbije za hitnom sednicom Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija opravdan i važan. 

"Razgovor Vučića sa generalnim sekretarom NATO je takođe važan, iz dva razloga, prvo da se Alijansa podseti šta joj je mandat i da deluje kroz Kfor po Rezoluciji 1244, po kojoj treba da vrši svoj mandat i štiti srpski narod. Sve ostalo nema nikakve veze i Kurtijevi potezi su samo otklanjanje mogućih daljih posledica koje bi mogao da pretrpi i spolja i iznutra", zaključio je Milivojević.

Profesor ustavnog prava Mazlum Baraljiu istakao je za Kosovo onlajn da odluka kosovske vlade da za 25 odsto smanji prisustvo u i oko opštinskih zgrada na severu vodi ka deeskalaciji situacije na severu, ukazuje da je to trebalo uraditi i ranije, kao i da veruje da će se specijalci povući u potpunosti.

"Sastanak Bisljimija i Lajčaka u ponedeljak najavljen je kao interni dogovor za postepenu deeskalaciju situacije u opštinama na severu. Isto je juče potvrdila Vlada Kosova. Izgleda da je proces počeo da se razvija, mislim da smo sada na pravom putu. To je trebalo uraditi i ranije, ali nikad nije kasno za dobre odluke. Radi se o zajedničkom planu emisara EU Lajčaka i kosovske vlade, mislim da je on dogovoren na zahtev EU koja je insistirala na plan u tri tačaka. Plan je podeljen u nekoliko delova, i nadam se da će biti sproveden do kraja", dodao je Baraljiu.

Na pitanje šta je nateralo Kurtija da u ovom trenutku donese odluku o deeskalaciji na severu, Baraljiu odgovara da su na to uticala dva faktora.

"Kako nije bio dovoljan pritisak međunarodne zajednice, morao je da postoji i unutrašnji pritisak opozicije, koja je delovala u smislu blokade i bojkota Skupštine Kosova. Izgleda da se vlada zbog tih faktora predomislila i pristala na plan EU", izjavio je Baraljiu.

Objasnio je da sporazum Lajčaka i Bisljimija ne predviđa povlačanje samo 25 odsto specijalaca sa severa.

"To je samo prvi stepen, naravno da će na drugom nivou biti neki drugi procenat, zapravo će se specijalci do kraja konačno povući u potpunosti", rekao je Baraljiu.

Na pitanje da li se ipak može očekivati novi potez Kurtija koji bi izazvao ponovnu krizu, Baraljiu navodi da se kosovska vlada, zbog spoljašnjih i unutrašnjih faktora, predomislila, te da ne očekuje novu eskalaciju.

"Nije lako za zemlju koja još uvek nije konsolidovana, i koja je ekonomski najzaostalija, koja ima i socijalne probleme, da sada ima i političkih problema i pritisak spoljnih i unutrašnjih faktora. Najverovatnije su zbog takvih pritisaka popustili. Nadamo se svi da je Vlada ozbiljna i da će se ovakva situacija okončati, kako bi se stvorilo normalno stanje. Trebalo bi da bude tako, jer obični građani imaju mnogo problema", dodao je Baraljiu.

Baraljiu smatra da opozicija na Kosovu sada nema razloga da Kurtiju zamera "povlačenje", jer je sve ovo vreme zahtevala prihvatanje evropskog plana za deeskalaciju.

"Opozicija ima svoj uticaj i ulogu, ona nije dokazala da je jedinstvena i uspešna. Nije bila ozbiljna i nije mogla ništa učiniti u parlamentu. Međutim, sada nema argument da napada. Ako se proces deeskalacije bude razvijao kako treba, oni nemaju razloga da bojkotuju sednice Skupštine i usvajanje zakona i međunarodnih ugovora. Mislim da će i opozicija prestati da igra igru, što zapravo nije igra, jer nije u redu da poverenje građana koju je dobila zloupotrebljava na takav način. I po zakonima su dužni da uzimaju učešće u donošenju zakona i odluka", zaključio je Baraljiu.