Šta vlast u Prištini poručuje imenovanjem bivšeg komandanta OVK za novog ministra odbrane?

Posle iznenadne ostavke Armenda Mehaja na mesto ministra odbrane Kosova, navodno zbog porodičnih razloga, na to mesto imenovan je nekadašnji komandant OVK Ejup Maćedonci. U nizu pitanja koja ova smena donosi jedno od najzanimljivijih je kakvu poruku ovakvim kadrovskim rešenjem vlasti u Prištini žele da pošalju kada je reč o Srbima i njihovoj daljoj bezbednosti, smatraju sagovornici Kosovo onlajna.

Da podsetimo da je Kurti i kosovsku policiju nedavno nazvao "naslednikom OVK", organizacijom koju je svojevremeno i Stejt Department smatrao terorističkom, a čijim se vođama danas sudi u Hagu pod optužbom za ratne i zločine protiv čovečnosti.

Maćedonci, koji je završio dva vojna koledža i dva master programa u Sjedinjenim Američkim Državama, pre nego što je postao pripadnik Kosovskih bezbednosnih snaga, sa 19 godina se pridružio OVK. U OVK je obavljao funkciju komandanta Prvog bataljona 153. brigade Lapske operativne zone. Treba naglasiti da su u zoni Lab počinjeni neki od najstrašnijih zločina u logorima u kojima su civili saslušavani, zlostavljani i ubijani 1998 i 1999. godine.

Za bezbednosnog stručnjaka Darka Obradovića izbor nekadašnjeg pripadnika OVK za ministra odbrane Kosova sadrži izvesnu simboliku gde se, kako navodi, Kurti oslanja na svoju postavku da su sve kosovske snage bezbednosti nastavljači OVK.

"On namerno zaboravlja da je Rezolucijom 1244 suspendovana i OVK. Međutim, Kurti pokušava ovakvom ikonografijom i institucionalnim rešenjima da zapravo vrati vreme 30 godina unazad, u vreme konflikta, progona i da na takvoj postavci kaže da za Srbe nema na mestu na Kosovu. Čak nije ni važno da li ti Srbi prihvataju kosovske institucije i dokumente, već je važno što su Srbi i što dole žive i kroz takvu paradigmu odnosa Albanaca i Srba koju Kurti pokušava da predstavi kao univerzalni obrazac međusobnih odnosa zapravo se smanjuje prostor za kompromis. A jedini koji beži od tog kompromisa je Kurti i možemo očekivati i razne druge poteze jer on je trajno udaljio kosovsko društvo od ideje kompromisa kao dugoročno, strateški održivog i pobedonosnog rešenja", navodi naš sagovornik.

On upozorava i da ovo kadrovsko rešenje treba posmatrati i u kontekstu pokušaja prištinskih vlasti da zabrani delovanje Telekoma i drugih srpskih firmi na Kosovu.

"Na primer, Kurtijeva vlada može narediti zaplenu imovine, zaplenu tehnike, nametnuti druge administrativne mere koje će otežati međuzavisnost i razmenu i protok informacija. Tu su uvek i određene provokacije u sredinama gde žive Srbi, široka je paleta Kurtijevih alata koje može iskoristiti u cilju eskalacije. Jer, kako vidimo, kada se jedna kriza reši, odmah se otvara druga, kada se reši problem sa uhapšenim Srbima, on uhapsi sledećeg. To je spirala eskalacije koja mora da se preseče i da se na drugim osnovama započne obnova dijaloga", kaže Obradović.

Po njemu, dokle god ne dođe do trajno obavezujućeg sporazuma i dok se ne nađe izlaz u multietničkim integracijama, nerešeni status Kosova će uvek biti jedan od izvora ugrožavanja bezbednosti Srba na Kosovu.

"U ovom trenutku, kako stoje stvari, Kurti je nametnuo standard da je ekstremizam u odnosu sa Srbijom i Srbima poželjan obrazac i ne verujem da bilo ko drugi može tu lestvicu da spusti, a da bude prihvaćen od strane albanskog biračkog tela", ukazuje Obradović.

Predsednik Srpskog naprednog kluba i istoričar Čedomir Antić kaže za Kosovo onlajn da imenovanje Maćedoncija ima značaj za albansku javnost na Kosovu, a da kada je reč o Srbima i njihovoj bezbednosti, smatra da bez obzira ko je na mestu ministra odbrane, nema mnogo razlike. 

"Kada govorima o Srbima na Kosovu, jasno je da nema bilo kakvog popusta, ni bilo kakvog razgovora. Vlada Aljbina Kurtija vrlo jasno je rekla da ne poštuje međunarodne sporazume, kao što je rekla da ne vidi srpski narod na Kosovu, da je spremna da samo formalno poštuje nekakva manjinska prava, koja će albanska većina tumačiti od potrebe do potrebe. Slika svega što je vezano za Aljbina Kurtija je pitanje manastira Dečani, koji on svrstava u nekakvu kosovsku baštinu i prisvaja, ali nije spreman da poštuje odluke Ustavnog suda tzv. Kosova, iako se njih slepo drži kada je reč o Briselskom sporazumu. Mislim da je i imenovanje čoveka sa OVK prošlošću na mesto ministra odbrane ovo samo jedno poigravanje. Suština nije u tome da li Kurti želi Zajednicu srpskih opština, već je suština u tome ko je veći rodoljub od albanskih zvaničnika. Očigledno je da bez bilo kakvih ozbiljnijih pritisaka iz inostranstva Kurti pobeđuje u toj igri i mi smo sada dalje nego ikada sporazumu Srbije i kosovskih Albanaca", smatra Antić.

On podseća da je OVK svojevremeno i od strane Stejt departmenta proglašena terorističkom organizacijom, kao i da se danas u Hagu sudi njenim vođama, koji su optuženi za ratne i zločine protiv čovečnosti koji su se dešavali i nakon završetka rata na Kosovu.

Po Antiću postavlja se pitanje koja je svrha dosadašnjeg procesa normalizacije odnosa Beograda u Prištine pod pokroviteljstvom EU, koja je, kako navodi, "politički bankrotirala". dok su, s druge strane, SAD su pokazale da se drže svojih principa i svojih ugovora. 

"Po meni, Srbija treba da izađe iz tih pregovora i traži povratak UN u dijalog, poštovanje Rezolucije 1244, da ponudi Albancima autonomiju, po ugledu na autonomiju koju imaju Srbi u Hrvatskoj u ovom trenutku po Ustavnom zakonu i pravima nacionalne manjine", kaže Antić.