Stari zakon o strancima, nove obaveze za Srbe bez kosovskih dokumenata: Šta ih sve čeka?

Zakon o strancima na Kosovu usvojen je još 2013. godine, ali će njegove odredbe o ulasku i izlasku, kao i boravku na Kosovu uskoro početi striktno da se primenjuju. Kako će to izgledati u praksi najpre će osetiti Srbi bez kosovskih dokumenata. Iako iz Kosovske policije uveravaju da cilj nije da neko bude kažnjavan, već da se zna „gde je ko“, poznavaoci prilika na Kosovu izražavaju bojazan da će najnovija namera vlasti u Prištini dodatno zakomplikovati život i Srbima koji žive na Kosovu i onima koji dolaze da tu rade ili da se školuju.

Piše: Dušica Radeka Đorđević

Građanima na severu Kosova ovih dana deli se brošura Ministarstva unutrašnjih poslova: „Vodič za ulazak, kretanje, boravak i zapošljavanje stranaca u Republici Kosovo“.

U brošuri, kao i u zakonu, definiše se da je stranac „svako lice koje nije državljanin Republike Kosova“.

U praksi, Srbi koji žive na Kosovu a nemaju kosovsko državljanstvo moraće da se registruju u policiji i da administrativnim jezikom rečeno „uđu u dalju proceduru“, kako bi dobili dozvolu za boravak duži od tri dana. Isto će važiti i za one koji iz centralne Srbije na Kosovo dolaze poslom ili na studije i zadržavaju se duže od tri dana. 

Zamenik komandira Kosovske policije za region sever Veton Eljšani rekao je za Kosovo onlajn da je Zakon o strancima oduvek bio na snazi, ali da će uskoro početi njegova primena u delu koji se tiče obaveze prijavljivanja u policijskim stanicama u roku od tri dana po ulasku na Kosovo, kako bi se znalo gde borave. 

„Pričaćemo sa ljudima i najaviti da znaju od kog dana će prijava biti obavezna, a to će moći da urade u svakoj policijskoj stanici u kojoj će dobijati formular“, objašnjava Eljšani.

Ukoliko policija registruje osobe koje nisu ispoštovale ovu obavezu, kako dalje navodi, njihovi podaci biće poslati graničnoj policiji koja je dužna da izdaje kazne. 
 
„Za nas nije važno da izdajemo kazne, već da ljudi dođu u policijsku stanicu da se prijave i da mi znamo gde oni žive i gde su. Posle toga, oni mogu da idu u Ministarstvo unutrašnjih poslova da apliciraju za rad, za univerzitet, školovanje, da mogu da ostanu više od tri dana. Ovo nije veliki problem da se uradi“, uverava zamenik komandira Kosovske policije za region sever. 

Objašnjava da se za boravak na Kosovu izdaju kratkoročne, privremene, kao i trajne dozvole.   

„Boravak na godinu dana može da se dobije, na primer, zbog školovanja ili zbog rada, i to ide tako svake godine, a onda Ministarstvo unutrašnih poslova može da da i trajni boravak na Kosovu“, navodi Eljšani.

Na pitanje da li će se profesorima i lekarima koji dolaze na Kosovo da rade u nekoj instituciji koja je pri srpskom sistemu, priznavati potvrde tih institucija kako bi im se izdale boravišne dozvole, Eljšani, međutim, kaže da to zavisi od Ministarstva unutrašnjih poslova.

„Da li će tim ljudima dati dozvola za rad ili za privremeni boravak ne znam jer to nije u mojoj nadležnosti, to zavisi od Ministarstva unutrašnjih poslova. Ali, mogu da kažem da niko neće imati problema zbog toga ako možda prekorači neki dan. Za nas je važno da ljudi uđu u sistem i da nauče da treba da uđu u sistem“, kaže on.

U slučaju kada neko turistčki dolazi autobusom na Kosovo, u posetu crkvama ili nekom mestu, kako dodaje, policija tada dobija informacije preko komande u Prištini i tada nije problem da se na Kosovu ostane i nedelju dana, a kada neko individualno dolazi u neki hotel, onda je, prema njegovim rečima, obaveza vlasnika hotela da o tome obavesti policiju u roku od dva dana. 

Ono što predstoji srpskim građanima bez kosovskih dokumenata, kada Zakon o strancima bude „u punoj primeni“, prema viđenju Aleksandra Rapajića, programskog direktora NVO Centar za zastupanje demokratske kulture iz Severne Mitrovice, nisu formalnosti već problemi.

On čak veruje i da je odluka koju su donele kosovske vlasti napravljena da bi stvorila što više problema. 

Kako kaže, postoji veliki broj ljudi koji na Kosovu žive sa srpskim dokumentima i koji iz različitih administrativnih razloga ne uspevaju da dobiju kosovska.

„Kosovske institucije neće prihvatati njihova dokumenta izdata sa adresama na teritoriji Kosova, a s druge strane oni nemaju druga dokumenta s kojima bi se prijavili. To je jedan problem. Drugi problem se tiče velikog broja ljudi koji dolazi i radi ovde. Posebno je tu ugrožen fakultet jer veliki broj profesora, asistenata, pa čak i veliki broj studenata dolazi sa teritorije centralne Srbije. Ako studenti budu dali mesto boravišta u domu, te potvrde neće važiti, zato što znamo da kosovske institucije ne prihvataju dokumenta koja izdaje Republika Srbija“, ukazuje Rapajić za Kosovo onlajn na moguće komplikacije.

Pretpostavlja i da nije slučajno što će odluka početi da se primenjuje sada, posle leta.  

„Zamislite da je od svih onih Albanaca koji dolaze iz inostranstva tokom leta traženo da se posle tri dana prijave u policiju i sređuju dokumentaciju. Institucije su sačekale da prođe taj talas albanske dijaspore koje dolazi, i sada, kada treba da dođu srpski studenti i kada treba da dođu ljudi iz Srbije, sprovode ovu meru. Mislim da je ciljano baš na studente i na fakultet, da bi se smanjio broj ljudi koji će doći“,  kaže naš sagovornik. 

Mnogi ljudi, prema njegovim rečima, već godinama pokušavaju da reše probleme sa dokumentima.

„Nije reč o tome da oni ne žele da uzmu kosovska dokumenta. Oni zbog nekih administrativnih začkoljica i problema koje stvaraju institucije ne mogu da uzmu dokumenta, tako da sada i nemaju šta drugo da urade nego ono što su već pokušavali. A kada je reč o ljudima koji dolaze sa strane samo znamo da treba da se jave u policijsku stanicu i da će ih odatle uputiti u dalju proceduru, ali još uvek ne znamo koja je to dalja procedura“, kaže Rapajić. 

Zakon o strancima, inače, propisuje da na Kosovu postoje tri vrste boravka - kratkoročni, privremeni i stalni. Privremeni boravak se odobrava strancu koji ima prebivalište ili namerava da boravi na teritoriji Kosova sa ciljem spajanja porodice, srednjeg ili visokog obrazovanja,  sprovođenja naučnih istraživanja, humanitarnih razloga,  zapošljavanja i zapošljavanje raspoređenih radnika.

Privremena boravišna dozvola odobrava se za period do jedne godine, a zahtev za njeno produženje mora da se podnese najkasnije trideset dana pre isteka postojeće.

Jedan od uslova za izdavanje dozvole za privremeni boravak je i da stranac „ne predstavljaju opasnost po nacionalnu bezbednost, javni poredak ili javno zdravlje“.

Najave prištinskih vlasti, prema oceni Stefana Surlića, docenta Fakulteta političkih nauka u Beogradu, pogodiće ljude koji žive „u dve različite sredine“.

„Imamo ljude koji žive u centralnoj Srbiji, a rade, na primer na Univerzitetu u Prištini sa privremenim sedištem u Mitrovici, i mnoge druge institucije koje naprosto imaju ljude koji žive u dve različite sredine, mislim da su ovim oni pogođeni i da je pogođena i šira porodica, rodbina, prijatelji koji od rata ne žive na Kosovu, ali dolaze i obilaze svoje bližnje. Možemo hipotetički zamisliti situaciju praznika, u kojoj, ukoliko oni ostanu duže od tri dana, moraju da prolaze kroz proceduru prijavljivanja, registrovanja i eventualno plaćanja kazne, ukoliko propuste da to učine“, kaže Surlić za Kosovo onlajn. 

Iako je mišljenja da niko ne beži od takve registracije, napominje da potezanje ovog pitanja, odnosno statusa stranaca, ima negativnu konotaciju u momentu kada se „otvaraju i priče oko obrazovanja i zdravstva“.

Sve je, kako veruje, pripremljeno sa idejom da to bude bezbednosni problem. 

„Ono što smo mogli da čujemo od predstavnika policije je da oni nemaju uvid ko sve ulazi i izlazi sa severa Kosova, da im je to veliki bezbednosni problem i mislim da je na tragu svega onoga što su Svečlja i drugi govorili u prethodnih nekoliko meseci ovo ideja kako da imaju potpuno čistu i jasnu registraciju ko ulazi, izlazi i ko živi na teritoriji četiri opštine sa srpskom većinom na severu Kosova“, ističe Surlić. 

U paradoksalnoj situaciji, naglašava, naći će se i Srbi na Kosovu koji ne žele kosovska dokumenta jer će se tretirati kao stranci.

Iako je značajan procenat stanovništva još ranije uzeo kosovska dokumenta i mada je procenat Srba koji ih nemaju manji, ipak je, kaže, relevantan.

„Postoje ljudi koji ne žele kosovska dokumenta, koji žive na Kosovu, živeli su sve vreme i naravno da oni sada dolaze u paradoksalnu situaciju, da se tretiraju kao stranci i da možda i plaćaju kazne ukoliko ne žele da se povinuju ovoj najnovijoj odluci Prištine“, ističe on.

Surlić je mišljenja i da bi cela ova tema zapravo morala da bude predmet dijaloga i dogovora. 

„Kada se pogleda geneza svih dosadašnjih sporazuma koji su se ticali normalizacije odnosa, uvek je u centru pažnje bila ideja da Srbi mogu živeti 'u dva sveta', i da im se bez obzira na statusni spor između Beograda i Prištine omogući sloboda kretanja, kao i da se od Srba koji žive na Kosovu ne traži da im u svemu status bude apsolutno definisan, ukoliko već status Kosova na međunarodnom nivou nije rešen do kraja“, ističe on. 

Iz ugla političkog analitičara Nedžmedina Spahijua, najave iz Kosovske policije su redovna procedura za svakog stranca koji dolazi na Kosovo, ali istovremeno kaže da će to biti sredstvo da se Srbi koji još nemaju kosovsku ličnu kartu primoraju da je dobiju ili da se smatraju strancima.

Ovo pitanje, kako smatra, treba pravno da se reši. 

„Svi oni koji su legalni predstavnici Srba na Kosovu, moraju da podignu to pitanje, ministar Rašić, poslanici u Skupštini... Zašto su predstavnici Srba u kosovskim institucijama? Da bi rešili takva pitanja. Ne može građanin da bude žrtva nekog administrativnog nesporazuma ili neke administrativne praznine koja postoji u zakonima ili u odredbama“, zaključio je Spahiju. 

Dok se eventualne administrativne praznine ne popune, zakon koji je na snazi kaže da se smatra da „stranac ilegalno boravi na teritoriji Kosova“ kada ne poseduje potrebnu vizu, ako je ilegalno ušao na teritoriju Kosova ili nema boravišnu dozvolu...