Stranke spremne za trku na lokalu, od čega zavisi kada će građani na birališta?

Iako na parlamentarne izbore još nije spuštena zavesa, političke partije već su u niskom startu za lokalne koji slede na jesen. Zakonski gledano, datum njihovog održavanja mogao bi da bude određen svakog dana, ali će ovaj termin umnogome zavisiti od epiloga blokade u Skupštini Kosova. Samoopredeljenje, prema oceni sagovornika Kosovo onlajna, igra na kartu spajanja vanrednih parlamentarnih i izbora za gradonačelnike i odbornike na lokalu, kako bi bolje prošlo u opštinama nego 2021, ali ukazuju i da o datumu izbora ovaj pokret ne odlučuje sam.

Piše: Dušica Radeka Đorđević

Demokratski savez Kosova već je saopštio da je zvanično započeo prvu fazu priprema za lokalne izbore i da je održan sastanak sa šefovima ogranaka DSK.

Rukave je zasukalo i Samoopredeljenje koje je kampanju u Prizrenu otvorilo saopštavajući da je u njihove redove prešao Behar Begaj, koji je prethodno bio predsednik ogranka DSK u Žuru, naselju u opštini Prizren.

Na izborima pre četiri godine kandidati za gradonačelnike iz Samoopredeljenja nisu u prvom krugu osvojili čelnu poziciju ni u jednoj opštini, a drugom krugu, u kom su se takmičili u 12 opština, dobili su tek četiri - Gnjilane, Podujevo, Kamenicu i Štimlje. Kurtijeva stranka je tada izgubila bitku u dva najveća grada na Kosovu: Prištini u kojoj je pobedio kadidat Demokratskog saveza Kosova i u Prizrenu gde je trijumfovao gradonačelnik iz Demokratske partije Kosova. 

Prema Zakonu o lokalnim izborima, datum lokalnih izbora određuje i objavljuje predsednik Kosova, nakon konsultacija sa političkim partijama. Oni ne mogu da budu održani ranije od 60 dana pre isteka mandata i najkasnije 30 dana po isteku mandata gradonačelnika i skupština opština. 

Konstitusanje aktuelnih lokalnih vlasti, izuzev onih na severu formiranih posle vanrednih izbora 2023, odvijalo se tokom novembra i početkom decembra 2021. godine, što znači da bi izbori u opštinama najranije mogli da budu održani u septembru. Kako odluka o datumu izbora može da se donese šest meseci pre njihovog održavanja, a najkasnije četiri meseca ranije, Vjosa Osmani bi teoretski datum mogla da odredi i danas.

Politički analitičar Gezim Kasapoli izjavio je za Kosovo onlajn da veruje da Samoopredeljenje već ima plan da se vanredni parlamentarni izbori i lokalni, koji slede na jesen, održe istovremeno kako bi ova stranka pokušala da dobije većinu i u opštinama, što se nije desilo na prethodnim lokalnim izborima 2021. godine.

„Aljbin Kurti će pokušati da 'proda' svoj lik i svoj mit građanima na lokalu i da nekako tu preslika parlamentarnu sliku i dobije većinu, jer je 2021. godine lokalne izbore dobila DSK. Između glasova koje je tada dobilo Samoopredeljenje na parlamentarnim izborima koji su takođe održani te godine i na izborima na lokalu postojala je velika razlika od 250.000 glasova“, navodi Kasapoli.

On ističe da su svi počeli pripreme za lokalne izbore, što je, kaže, nelogično u situaciji kada nije konstituisana Skupština ni formirana vlada posle parlamentarnih izbora održanih 9. februara. Da bi se išlo dalje, ističe, mora da se formira novi parlament.

Lokalni izbori, kako napominje, po planu bi trebalo da budu u oktobru ove godine, ali je datum njihovog održavanja i stvar dogovora političkih partija.

Kurtiju bi, kako ocenjuje, generalno najviše odgovaralo da izbori budu tokom leta jer on dobija više glasova iz dijaspore koja će tokom leta biti na Kosovu, zbog čega neće morati da troši puno novca „jureći glasove po svetu“.

„Kurti se na proteklim izborima prvenstveno fokusirao na dijasporu, služio se i ambasadama i tu napravio neku vrstu političke kampanje, a onda se okrenuo političkoj kampanji na društvenim medijima jer zna da su njegovi birači u principu mladi ljudi koji se najviše bave društvenim medijima“, kaže Kasapoli.

Novinar iz Severne Mitrovice Lazar Stević kaže da Samoopredeljenje nastoji da približi lokalne i nove parlamentarne izbore, ali ukazuje da bi to značilo da će parlament biti u blokadi do septembra.

„Aljbin Kurti i Samoopredeljenje koriste celu ovu situaciju. Smatram da su već ušli u kampanju. To najbolje možemo da vidimo po primerima prethodnih dana - upad u sportsku halu, zatvaranje vodovoda i ostalih institucija... Oni jednostavno nemaju šta drugo da ponude svom biračkom telu južno, nemaju ekonomske mere, ni povećanje plata, i onda igraju na kartu nacionalizma kojom žele nešto da postignu. Međutim, šta god uradili to ide na štetu Srba ne samo na severu, nego na celom prostoru Kosova“, navodi Stević za Kosovo onlajn. 

On je mišljenja da Samoopredeljenje neće imati bolje rezultate na lokalu nego 2021. godine, jer im je rejting pao, što se, kaže, videlo po rezultatima parlamentarnih izbora.   

„Samoopredeljenje je pre četiri godine imalo veliku većinu i moglo samo da formira vladu, ali ovog puta nije takav slučaj. Dosta im je rejting pao tako da ne očekujem da će na lokalnom nivou osvojiti više opština nego prošli put. Naročito ukoliko se strani faktor bude umešao, a znamo ko je sada karika broj jedan što se tiče odlučivanja. To su SAD sa kojim Kurti nema tako dobar odnos. Na parlamentarnim izborima Ričard Grenel mu je sa dva tvita oborio podršku za 10 odsto tako da ukoliko i dalje bude pozivanja da Albanci izaberu stranu koja je u dobrim odnosima sa SAD, rejting će mu još pasti“, smatra Stević. 

Trenutna situacija u kojoj je Aljbin Kurti na vlasti u tehničkom mandatu, prema oceni analitičara Predraga Rajića, Kurtiju odgovara jer sa pozicije vlasti pred predstojeće lokalne izbore može da pokuša da dodatno ojača partijsku infrastrukturu. 

„Kurti je na prošlim lokalnim izborima doživeo ubedljiv poraz. Izgubio je trku u svim većim gradovima, a nisam siguran da će tako biti ovaj put. Mislim da će imati uspeh barem u nekom gradu, kako bi mogao da kaže 'jači smo na lokalu nego pre četiri godine'. To mu je verovatno cilj“, ocenjuje Rajić za Kosovo onlajn. 

Ipak, kako dodaje, nije siguran da će se rezultati sa parlamentarnih izbora održanih 9. februara preslikati na lokal, jer tu rezultati često odudaraju, a hoće li lokalni i mogući vanredni parlamentarni izbori biti istog dana, ističe, ne zavisi samo od Kurtija.

„Njemu je za raspuštanje parlamenta i za vanredne izbore potrebna dvotrećinska većina, koju on nema. Za to je potreban konsenzus političkih opcija, uključujući i opoziciju“, ukazuje Rajić.

On ocenjuje da situacija ustavnog galimatijasa može da potraje jako dugo i da to Kurtiju odgovara, možda i više nego da se odmah sada dogovori sa opozicijom da se ide na vanredne parlamentarne izbore, jer kao tehnički premijer može da vlada uredbama.