Suđenja Srbima pred Specijalizovanim većima u Hagu - realnost ili Kurtijeva predizborna predstava?

Premijer u tehničkom mandatu Aljbin Kurti izneo je mogućnost da bi Specijalizovana veća Kosova u Hagu mogla voditi postupke i za navodne ratne zločine koje su počinili Srbi. Iz ovog međunarodnog suda za Kosovo onlajn poručuju da je njihov mandat jasno definisan izveštajem Dika Martija, dok pravni eksperti iz Beograda i Prištine Kurtijeve tvrdnje ocenjuju kao politički motivisane i bez pravnog osnova, ističući da se, umesto novih suđenja, pre može očekivati postepeno zatvaranje suda.

Piše: Petar Rosić

Mandat Specijalizovanih veća zasniva se na izveštaju Saveta Evrope iz 2011. godine, koji je pripremio specijalni izvestilac Dik Marti, istražujući zločine OVK i trgovinu ljudskim organima na Kosovu i u Albaniji.

Izveštaj je bitno doprineo istrazi ratne uloge Hašima Tačija kao zapovednika, kako tokom rata, tako i neposredno potom, zbog čega se u Hagu protiv njega trenutno vodi postupak.

Ukupno je do sada podignuto 15 optužnica pred Specijalizovanim većima u Hagu, a najveći i najpoznatiji predmet obuhvata optužbe protiv Tačija, Kadrija Veseljija, Redžepa Seljimija i Jakupa Krasnićija za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti.

Pismo Trendafilovoj

Na petu godišnjicu podizanja optužnice, sredinom novembra, Kurti je otkrio sadržaj pisma koje je u septembru 2022. godine poslao predsednici Specijalnog suda Ekaterini Trendafilovoj. U njemu je tražio puštanje na slobodu bivših lidera OVK, nudeći garancije bezbednosnih institucija na Kosovu. Analitičari su tada ocenili za Kosovo onlajn ovaj potez kao predstavu za javnost i pokušaj da pred sve izvesnije vanredne parlamentarne izbore pridobije glasove pristalica OVK.

Prošle nedelje, pred početak izborne kampanje, Kurti je izneo još jednu tvrdnju u vezi sa istim pismom - da je Trendafilovoj postavio i pitanje da li je moguće da Specijalizovana veća razmatraju i slučajeve zločina koje je Srbija počinila tokom rata na Kosovu.

„Za prvo pitanje predsednica suda je rekla, manje-više, da njihov povratak na Kosovo nije moguć, dok je za drugo pitanje odgovor bio više ‘da’ nego ‘ne’. Verujem da bi trebalo da objave svoj odgovor“, kazao je Kurti.

Mandat Specijalizovanih veća jasan

Tvrdnje premijera Kosova u tehničkom mandatu u Specijalizovanim većima nisu želeli da komentarišu.

„Nije na Specijalizovanim većima da tumače reči gospodina Kurtija“, naveo je portparol Majkl Dojl za Kosovo onlajn.

On je istakao da je mandat Specijalizovanih veća jasan i ukazao da je vezan sa izveštajem Saveta Evrope iz 2011. godine.

„Specijalizovana veća imaju nadležnost nad ratnim zločinima i zločinima protiv čovečnosti koji su počinjeni u periodu od januara 1998. do decembra 2000. godine, a koji su započeti ili izvršeni na Kosovu, ili u kojima je izvršilac ili žrtva bila sa Kosova ili iz tadašnje Savezne Republike Jugoslavije. Stoga pravni okvir ne ograničava nadležnost suda na određenu nacionalnost, osim na državljane Kosova ili Savezne Republike Jugoslavije. Pored toga, pravni okvir zahteva da navodni zločini budu povezani sa Izveštajem Parlamentarne skupštine Saveta Evrope“, naveo je Dojl.

Dodao je da u nadležnost Specijalizovanih veća spadaju i druga krivična dela, ali samo ako se odnose na postupke pred Specijalizovanim većima.

„Specijalizovana veća takođe imaju mandat da sude pojedincima koji počine krivična dela protiv sprovođenja pravde, kao što su zastrašivanje svedoka ili manipulisanje dokazima, ali samo u meri u kojoj se to odnosi na postupke pred Specijalizovanim većima“, istakao je.

Srpskim generalima već suđeno u Hagu

Advokat i bivši vojni tužilac Dragan Pašić takođe ukazuje da su nadležnosti Specijalizovanih veća definisana izveštajem Dika Martija, ali podseća i da su pojedini srpski vojni i policijski generali i visoki rukovodioci pred Međunarodnim krivičnim sudom za bivšu Jugoslaviju već odgovarali za krivična dela počinjena na teritoriji Kosova. Imajući to u vidu, dodaje, ne može se očekivati da se u Hagu opet sudi pripadnicima srpske nacionalnosti koji su već osuđeni.

„Ta činjenica je nesporna“, naveo je Pašić za Kosovo onlajn.

Na pitanje na koje je slučajeve Kurti mislio kada je rekao da bi mogli biti ustupljeni Hagu, Pašić je naveo da se možda radi o već podignutim optužnicama protiv visokih srpskih vojnih oficira.

„Pre svega mislim na bivšeg načelnika vojne bezbednosti tadašnjeg Prištinskog korpusa, generala Momira Stojanovića, kao i na policijske rukovodioce, ali je optužnica već stupila na pravnu snagu, a nadležni su redovni sudovi na teritoriji Kosova i Metohije. Zbog toga se ne očekuje da taj predmet bude ustupljen Hagu ili nekoj drugoj međunarodnoj instituciji“, objašnjava advokat.

Politički motiv bez pravnog uporišta

Komentarišući Kurtijevu izjavu, Pašić ocenjuje da on u javnom diskursu nastoji da vodeće ljude OVK, kojima se sudi u Hagu, predstavi kao žrtve tzv. mononacionalnog suđenja, kako bi pred izbore obezbedio podršku glasača.

„Ističe da se sudi samo Albancima. Treba imati u vidu da su izbori zakazani za 28. decembar ove godine i da on želi da osigura svoje biračko telo. Očigledno je da na taj način pokušava da pridobije svoje glasače, pre svega veterane tzv. Oslobodilačke vojske Kosova, predstavljajući se kao neko ko navodno brine o nacionalnim interesima tzv. Republike Kosova. To je politički motiv koji nema uporište u pravu“, kaže naš sagovornik.

Dodaje da je Kurtiju jasno da su Specijalizovana veća formirana zato što pravosudne institucije Kosova nisu bile u mogućnosti ili voljne da procesuiraju ratne zločince.

„Takozvana Republika Kosovo se na to obavezala još 2014. godine, kada je potpisala međunarodni sporazum o osnivanju Specijalizovanih veća, tako da se ne očekuje da se ponovo sudi već osuđenim licima, a i do sada bi svakako već bilo poznato javnosti ko su eventualni počinioci ovih krivičnih dela koja sankcioniše međunarodno humanitarno pravo. Nemamo takve informacije, pa se nova suđenja ne očekuju“, zaključio je Pašić.

Da je mandat suda u Hagu striktno ograničen na navode iz izveštaja Dika Martija, koji se odnosi na zločine pojedinih pripadnika OVK, ukazuje i pravnik iz Prištine Amer Alija.

„Ako posmatramo zakon o Specijalizovanim većima, jasno je da je nadležnost ovog suda i Tužilaštva ograničena na zločine počinjene u periodu od 1998. do 2000. godine, a koje su izvršili državljani Republike Kosovo ili bivše Savezne Republike Jugoslavije. Ako uzmemo u obzir i činjenicu ko je tokom godina pozivan da daje izjave kao svedok ili osumnjičeni pred ovim institucijama, može se zaključiti da se sud bavi isključivo navodima iz izveštaja Dika Martija i rezolucije Evropskog saveta, koji se odnose na delovanje pojedinaca iz redova OVK“, rekao je Alija za Kosovo onlajn.

Ispunjena osnovna svrha

Istakao je da, iako je sud formiran pre više od deset godina, nijedan pripadnik srpskih vojnih ili policijskih struktura do sada nije pozvan u svojstvu osumnjičenog.

„Zbog toga se može zaključiti da neće biti podignute optužnice protiv srpskih lidera koji se terete da su počinili zločine tokom rata na Kosovu“, naveo je naš sagovornik.

Prema njegovoj oceni, nakon završetka aktuelnih postupaka, pre svega onog protiv bivših vođa OVK, Specijalizovana veća će ispuniti svoju osnovnu svrhu.

„Mislim da će ovaj sud polako početi da se zatvara nakon završetka velikog slučaja protiv Hašima Tačija i ostalih“, kazao je Alija.