Sve značajnija uloga Estonije u EU: Vidi li se Kosovo sa Baltika

U novoj podeli čelnih funkcija unutar EU, Zapadni Balkan će se gledati sa Baltika. Umesto španca Đuzepa Borelja, za novu šeficu EU za spoljne poslove i bezbednost nominovana je premijerka Estonije Kaja Kalas, a šefa Kancelarije EU na Kosovu, češkog diplomatu Tomaša Sunioga trebalo bi da zameni dosadašnji ambasador Estonije u EU - Aivo Orav.

Piše: Arsenije Vučković

Sagovornici Kosovo onlajna, od Prištine do Beograda, na dvojak način tumače evropske kadrove sa Baltika i kada je reč o procesu integracija Zapadnog Balkana, ali i mnogo važnijem pitanju - uticaju na dijalog Beograda i Prištine zato što je Estonija jedna od prvih država EU koja je priznala nezavisnost Kosova.

(Ne)pristrasnost

Programski menadžer Centra za evropske politike Strahinja Subotić smatra da će izbor estonskih političara na neka od čelnih mesta EU otežati napredak dijaloga Beograda i Prištine zato što je ova zemlja nedvosmislena u podršci nezavisnosti Kosova, ali da bi zvaničnici Unije to mogli da kompenzuju imenovanjem za glavnog posrednika nekog ko će poštovati neutralni stav EU po ovom pitanju.

“Mi iz Centra za evropske politike nedavno smo bili u Estoniji, na celom Baltiku i mogu da kažem da su veoma upućeni kada je u pitanju Kosovo, imajući u vidu da ga i snažno podržavaju, njegovu nezavisnost što je dobro za Kosovo, a loše za Srbiju. Imaju u vidu da je Estonija u tom pogledu subjektivna. Očekuje se da će Estonija insistirati da se ipak u većoj meri zadovolje interesi Kosova, odnosno Prištine, a malo manje Beograda, što će otežati dijalog”, kaže Subotić u razgovoru za Kosovo onlajn.

Prema njegovim rečima postoji nada da bi Kaja Kalas na funkciji šefice evropske diplomatije prevashodno bila fokusirana na Rusiju i da će delegirati predstavnika koji bi vodio dijalog između Beograda i Prištine.

Subotić kaže da bi se time nastavila praksa koju je započeo dosadašnji šef EU diplomatije Đuzep Borelj koji je za glavnog posrednika imenovao slovačkog diplomatu Miroslava Lajčaka.

“Ne znamo da li će se to desiti. Prvo treba da sačekamo da uopšte nominacija Kaja Karles prođe u Evropskom parlamentu. A posle da vidimo, da i Evropski savet odobri njenog kandidata koji bi nasledio Lajčaka”, objašnjava Subotić.

Očekuje da novi posrednik u dijalogu Beograda i Prištine neće doći iz Estonije što bi omogućilo objektivnost evropske spoljno-političke službe.

“Verovatno će, nadam se, naći nekog umerenijeg koji će doći verovatno iz Centralne Evrope, koji malo bolje poznaje i Srbiju, a ne samo Kosovo i na taj način će se poslati i signal Beogradu i Prištini da je EU ipak tvorevina koja je statusno neutralna kada je Kosovo u pitanju imajući u vidu da pet država i dalje ne priznaje Kosovo. U tom pogledu verujem da će Evropski gde sede visoki zvaničnici svih država članica, zapravo insistirati na tome. Dakle, da Kaja Kalas bude ipak malo objektivnija nego što bi ona to želala kada je u pitanju dijalog između Beograda i Prištine”, zaključuje Subotić.

Pozicija EU

Politički analitičar iz Prištine Afrim Hoti kaže za Kosovo onlajn da će estonski političari i Kaja Kalas kao nova šefica spoljnih poslova, ali i Aivo Orav kao novi šef Kancelarije EU u Prištini, bez obzira na to što je njihova zemlja “u prvom talasu” priznala nezavisnost Kosova ipak morati da slede neutralnu politiku Evropske unije prema pitanju dijaloga.

“Definitivno, ko god dođe iz Evrope on će voditi proces pod okriljem Evropske unije i uopšte nije relevatno da li je ta osoba došla iz Estonije ili Slovačke. Oni moraju da zadrže neutralnu poziciju kao što je do sada ima EU”, ističe Hoti.

Na pitanje vidi li se uopšte Kosovo sa Baltika ovaj analitičar kaže da su estonski političari odlično upoznati sa pitanjima Kosova posebno nakon 1999. i zatim priznanja nezavisnosti 2008. godine.

“Estonija je među onim državama koje su priznale Kosovo u prvom talasu priznanja. I čini se da je kosovska vlada takođe uspostavila diplomatske i veoma bliske odnose sa Estonijom. U ovom smislu možda zbog sličnosti položaja, jer Estonija je bila deo ruske imperije, Ruske Federacije i čini se da su zbog toga mnogo osetljiviji i mnogo aktivniji kada je reč o vođenju i forsiranju procesa u i oko Kosova”, naglašava Hoti.

Otežavajući faktori

Saradnik Centra za društvena istraživanja Nikola Perišić ocenjuje da je izbor Kaje Kalas za novog šefa evropske diplomatije veoma upitan za Srbiju zbog činjenice da dolaze iz zemlje koja je nedvosmislena u priznanju Kosova.

“To je upitno, pogotovo što dolazi iz države koja je vrlo antiruski nastrojena. Neretko te države, uglavnom i bez razloga, Srbiju percipiraju kao državu koja je bliska Rusiji i samim tim onda imaju a priori negativan stav prema svemu što Srbija predlaže i različitim interesima koje Srbija ima. To je još jedan otežavajući faktor u ovom trenutku i ne treba očekivati da će ona voditi blagonaklonu politiku prema Srbiji”, ističe Perišić za Kosovo onlajn.

Podseća da je u izboru evropskih zvaničnika koji se bave konkretnim temama, poput dijaloga Beograda i Prištine ipak ključno njihovo iskustvo i poznavanje geneze problema.

“Potrebno je da imaju iskustvo kako bi znali kako da se postave u određenoj situaciji, da imaju genezu konflikta i svega što je dovelo do takve situacije. To je ono što im daje prednost i u stvari daje jedan autoritet prilikom vođenja pregovora i predlaganja određenih rešenja. Međutim, mi vidimo da u različite evropske institucije dolaze karijerni političari koji su završili svoje političke karijere u državama iz kojih dolaze i sada u stvari žele da unaprede svoju karijeru”, navodi Perišić.

Uz Kaju Kalas iz Estonije bi trebalo da dođe i novi šef misije EU u Prištini, a Perišić kaže da je pitanje koliko su ovi političari uopšte upoznati sa problemima ne samo dijaloga Beograda i Prištine, već i Zapadnog Balkana.

“Pitanje je koliko su oni upoznati sa tom temom, ali definitivno da se politika Evropske unije prema Kosovu neće menjati i to vidimo na osnovu želje EU da se produži mandat Lajčaku koji vodi pregovore. Ali, s druge strane žele da daju fokus i baltičkim državama u novom sastavu evropskih institucija zbog čitave situacije u Ukrajini i nekako, posle sastanka Bajdena sa predstavnicima baltičkih država vidimo da su one zastupljenije u različitim savezima koje vodi Zapad”, kaže Perišić.

Ocenjuje da će zvaničnicima EU iz Estonije trebati izvesno vreme da se upoznaju sa kontekstom pitanja Kosova.

“Verovatno da oni to upoređuju sa nekim svojim problemima i temama, ali nisu upoznati sa čitavim kontekstom kakva je situacija na Kosovu i verovatno će morati da prođu određeno upoznavanje sa tom temom, što dodatno može da uspori pregovore i dogovore oko konačnog rešenja za status Kosova i Metohije”, zaključuje Perišić.

Meka ili tvrda diplomatija

Član Foruma za međunarodne odnose i nekadašnji ambasador Srećko Đukić ocenjuje za Kosovo onlajn da izbor čelnika EU iz Estonije - države koja priznaje Kosovo, neće biti presudan po Srbiju zato što predstavnici EU imaju obavezu da zastupaju politiku Unije, a ne svojih država i da primeri Đuzep Borelja i Miroslava Lajčaka to najbolje potvrđuju.

“Kod nas u javnosti to ima veze, to se dovodi u vezu, a čak i u jednom delu političkog establišmenta to se dovodi u vezu. Međutim, svaki predstavnik Evropske unije ili bilo koje druge organizacije međunarodne ili svoje zemlje, nastupa u okviru mandata koji on ima. Dakle, bilo ko da je posrednik, on mora postupati u skladu sa politikom EU. Pa mi smo imali Lajčaka iz Slovačke, Borelja iz Španije. Te dve zemlje nisu priznale Kosovo i Metohiju, ali oni su nastupali tačno sa pozicija EU koja je tražila potpunu normalizaciju i praktično priznavanje između Beograda i Prištine”, kaže Đukić

Prema njegovim rečima mnogo više će odlučivati karakteri tih izabranih predstavnika EU i to da li će zastupati alatke meke ili tvrde diplomatije.

Ističe da premijerka Estonije Kaja Kalas važi za zastupnika “hard diplomatije”, ali da će to moći da praktikuje isključivo u okviru politike EU.

“Preko toga ona ne može ići. Nema kuda da ide. Kao što je Lajčak delovao u okviru politike Evropske unije, a ne u okviru politike svoje zemlje odakle potiče”, objašnjava Đukić.

Ovaj diplomata kaže da Srbija nema posebne odnose sa Estonijom, kao i sa većinom baltičkih zemalja i da zaslugu za to imaju podjednako i Srbija i ove države jer ni jedna strana se, kako naglašava, nije trudila da se uspostave tešnji i širi diplomatski odnosi.

Ipak, ističe da ni to ne treba da bude od posebnog značaja zato što se u EU političari menjaju, ali ne i njena zacrtana politika .

“Sve to može da se gleda kroz neku drugu prizmu, zato što te baltičke zemlje su na obodu Ruske federacije, imaju sa Rusijom jedno negativno iskustvo, imaju sa Rusijom jednu drugu politiku u odnosu na našu, ali opet uzmite Lajčaka i njegovu zemlju. Nije to prioritet. Važno je ono što mi želimo da postignemo i da li mi naš stav u pregovorima možemo da obrazložimo, da ga odbranimo, da istrajemo na našoj politici. Ljudi se menjaju na pozicijama, ali politika se ne menja ako se menjaju ljudi, ili se menja samo u detaljima”, zaključuje Đukić.

Pogled sa Baltika

Saradnik Centra za društvenu stabilnost Srđan Barac ocenjuje da se dijalog Beograda i Prištine i pitanje Kosova vidi i sa Baltika, ali da bi za Srbiju bilo mnogo bolje da za šeficu evropske diplomatije nije izabrana estonska premijerka Kaja Kalas.

“Da li se vidi sa Baltika? Vidi se, ali ne vidi se na način na koji bi mi želeli da se vidi. Mislim da je ipak bila bolja pozicija da je neko drugi došao na tu poziciju. Oni su priznali Kosovo i oni se nalaze u tom području koje se iz njihovog ugla oseća vrlo ugroženo. Iz toga razloga su vrlo poslušni zapadnim partnerima ili onima koji diktiraju tempo ili pravac i mislim da će to biti možda čak i lošije po interese Srbije. Ali, često kada se tako nadamo, možda i bolje prođemo. Možda i demantujem sam sebe, možda ipak ne bude oštrije u odnosu na one koji razumeju naš poziciju”, kaže Barac za Kosovo onlajn.

Prema njegovim rečima bez obzira što svi funkcioneri EU moraju da sprovode zajedničku politiku oni su ipak ljudi koji ili sami ili njihove države imaju svoje spoljnopolitičke stavove.

Dodaje da je Estonija priznala Kosovo i prihvatila narativ da su tamo stradali isključivo Albanci zbog čega će za njih imati i mnogo više razumevanja.

“Ali ključno je ipak na kraju dana, kurs koji bude zadat iz Brisela i šta bude konsenzusom doneto kao zvanična politika Evropske unije prema Kosovu. Za sada još uvek nedovoljno dobar kurs za Srbiju, iako je bilo blagih promena, mikro promena, gde jesu pritiskali malo i Aljbina Kurtija, ali vrlo malo. Više se to videlo preko Atlantika i mislim da je preko Atlantika pritisak bio značajniji”, zaključuje Barac.