Svi rokovi za formiranje Skupštine probijeni: Da li samo Samoopredeljenje profitira?

Nastavak konstitutivne sednice Skupštine Kosova zakazan je za 9. septembar, na inicijativu Samoopredeljenja, ali su svi rokovi za njeno konstituisanje već probijeni, saglasni su sagovornici Kosovo onlajna, zbog čega, kako dodaju, Kosovo najverovatnije očekuju još jedni izbori do kraja godine.

Piše: Veljko Nestorović

Dogovor između Samoopredeljenja i DSK o izboru Bekima Sejdijua za predsednika Kosova gotovo je izvesno propao, nakon što je šest poslanika stranke koju predvodi Ljumir Abdidžiku saopštilo da neće podržati pomenutu kandidaturu, tako da izostaje potrebna većina od 80 glasova, koliko je neophodno u Skupštini.

U međuvremenu, ono što bi moglo da promeni čitavu političku scenu na Kosovu jeste i predstojeća odluka Specijalizovanih veća Kosova u Hagu u slučaju protiv bivših lidera OVK, pre svega Hašima Tačija. Oslobađajuća presuda poslala bi ga nazad na Kosovo, gde bi, nema sumnje, ozbiljno „poljuljao“ vladavinu Aljbina Kurtija, dok bi, ukoliko ga sud oglasi krivim, to dodatno učvrstilo Samoopredeljenje.

Postavlja se i pitanje da li bi pritisak Vašingtona i Brisela mogao da reši političku krizu na Kosovu, bez obzira na to što su svi ustavni rokovi za konstitusanje Skupštine probijeni.

Profesor ustavnog prava Kadri Krieziju rekao je za Kosovo onlajn da je 7. avgust bio ustavni rok za konstituisanje Skupštine i da je taj rok istekao, ali i da Ustavni sud ne bi trebalo da se izjašnjava o tom pitanju.

Krieziju navodi da se smatra da je Skupština konstituisana kada budu izabrani njeni organi, odnosno predsednik i pet potpredsednika, što znači da Skupština u ovom trenutku još nije konstituisana.

Govoreći o tome zašto je nastavak konstitutivne sednice zakazan za 9. septembar i kako se pojavio taj datum, ovaj profesor prava kaže da je reč o „slobodnom i političkom tumačenju“.

Direktor strategije Centra za evropske politike Miloš Pavković kaže da nije neuobičajeno za Samoopredeljenje da probija i ustavne rokove, da se to dešavalo i ranije, kao i da se Ustavni sud samo u pojedinim situacijama oglašavao.

Kada je u pitanju sednica Skupštine koja je zakazana za 9. septembar, Pavković je za Kosovo onlajn rekao da je to svojevrsni interni rok Samoopredeljenja, kada će verovatno staviti na glasanje izbor vlade i predsednika.

„Ono što je problematično jeste da, iako imaju zajedničkog kandidata sa DSK, pitanje je da li imaju dovoljno glasova da izaberu predsednika, s obzirom na frakcije u samom DSK i nezadovoljstvo pojedinih poslanika predloženim kandidatom. Tako da ovo ipak tumačim kao novu kupovinu vremena. A što se tiče Ustavnog suda, nisam siguran da će se on oglasiti ukoliko bude političkog pritiska. Prvo, ukoliko bude zvanično podneta ustavna žalba od nekog od aktera i ukoliko, naravno, bude političkog pritiska, koji, vidimo, postoji među opozicionim strankama, koje su i pokušale neke simulacije u parlamentu i razmišljaju o protestima, to će, mislim, uticati na poziciju, odnosno na mogućnost da se Ustavni sud izjasni o kršenju rokova“, kaže Pavković.

O tome kako će opozicija reagovati u Skupštini na sednici koja je zakazana za 9. septembar i preti li opasnost od incidenata, Pavković ocenjuje da je tako nešto moguće.

„Mada nisam siguran šta opozicija time dobija. Mislim da opoziciji ne ide na ruku da opstruira rad parlamenta i time Kurtiju kupuje dodatno vreme. Mislim da opozicija želi da, zapravo, izloži Kurtija kao nekog ko ne poštuje Ustav, kao nekog ko nema većinu i kao nekog ko treba da bude diskreditovan i delegitimisan. Tako da mislim da je ipak pozicija opozicije da na taj način ogoli Kurtijevu nemogućnost, ne nužno da formira vladu, ali da, zapravo, izabere predsednika, što je suština političkog problema na Kosovu“, kaže Pavković.

Istoričar Stefan Radojković rekao je za Kosovo onlajn da su u Prištini svi svesni da su rokovi za konstituisanje Skupštine probijeni, a posebno Samoopredeljenje.

Kako ističe, pokušaj dogovora sa DSK oko izbora predsednika je dosta brzopleto urađen, kao da nije postojao neki interni dogovor u okviru DSK o tome.

„Izgleda da se liderima Samoopredeljenja žurilo zbog predstojećih prvih presuda u slučaju Tači i ostali, pred Specijalizovanim većima u Hagu. Svi ti pokušaji, da kažemo, deluju dosta teatralno, naročito kada vidimo protivljenje iz redova DSK. Reč je o šest poslanika bez kojih neće moći da se izabere novi predsednik privremenih institucija u Prištini. U tom smislu, čini se da je Kurti pokušao da, u najboljem slučaju, reši ovu institucionalnu krizu u Prištini, a u najgorem slučaju da probije rokove i produži svoj tehnički mandat na mestu premijera, kako bi eventualno prolongirao sledeći krug, odnosno novu rundu parlamentarnih izbora, koji se sada već kontinuirano ponavljaju, praktično dva puta godišnje. Pa da se ponovo održe negde na jesen ili, poželjno bi bilo, već u decembru, kako bi onda opet albanska dijaspora mogla da donese tu presudnu prednost koju potencijalno daje Samoopredeljenju i pruži mu priliku da sam konstituiše ne samo Skupštinu, već i izabere predsednika privremenih institucija u Prištini“, kaže Radojković.

O sednici koja je zakazana za 9. septembar i mogućnosti da na njoj dođe do incidenta, sagovornik Kosovo onlajna kaže da to ne bi bilo prvi put.

„S druge strane, međunarodna zajednica bi preferirala nove izbore, ali možemo očekivati dalje odlaganje i nastavak svojevrsnog vrtenja u krug, odnosno da će verovatno Aljbin Kurti pokušati da ide na nove izbore tokom zime“, zaključuje Radojković.