KO je KO - Bekim Sejdiju: Kandidat za predsednika Kosova protivio se sporazumu o principima ZSO

Bekim Sejdiju, kandidat za predsednika Kosova kojeg su danas dogovorili Samoopredeljenje i Demokratski savez Kosova, iza sebe ima višegodišnje iskustvo u diplomatiji, akademiji i kosovskim institucijama, a bio je ambasador Kosova u Turskoj i generalni konzul u Njujorku. Kao sudija Ustavnog suda, 2015. godine odlučivao je o ustavnosti principa Zajednice srpskih opština, a u svom izdvojenom mišljenju model iz Briselskog sporazuma ocenio kao problematičan sa stanovišta principa multietničnosti.

Bekim Sejdiu rođen 1974. godine, pravnik je, diplomata i univerzitetski profesor, koji je tokom karijere obavljao više funkcija u pravosuđu i diplomatskoj službi Kosova.

Prva generacija ambasadora

Sejdiju je bio sudija Ustavnog suda Kosova, na koju funkciju je imenovan 2015. godine. Pre toga je radio u diplomatskoj službi i pripada prvoj generaciji ambasadora Kosova.

Službu je započeo kao otpravnik poslova, a 20. avgusta 2009. godine predsednik Fatmir Sejdiju ga je zvanično imenovao za ambasadora u Turskoj. Ovim imenovanjem postao je prvi ambasador Kosova u Ankari.

Nakon što je završio mandat u Ankari, njegova diplomatska služba se preselila u Sjedinjene Američke Države. Od 2012. do 2014. godine obavljao je funkciju generalnog konzula Kosova u Njujorku. Dokumenti iz tog perioda pokazuju da je bio uključen i u aktivnosti najviših državnih delegacija Kosova tokom njihovih poseta Njujorku. Tako je u septembru 2012. Sejdiju bio član kosovske delegacije na sastanku koji su predsednica Atifete Jahjaga i premijer Hašim Tači održali sa generalnim sekretarom UN Ban Ki Munom.

Nakon službe u Njujorku, imenovan je i za ambasadora Kosova u Kanadi za period 2014–2015. Karijera Sejdijua potom se prebacila iz diplomatske službe u ustavno pravosuđe 2015. godine.

O Zajednici srpskih opština

Sejdiju je 2015. kao sudija Ustavnog suda bio član veća koje je razmatralo ustavnost principa ZSO. Postoji i njegovo posebno izdvojeno mišljenje u tom predmetu u kojem je zauzeo tvrđi stav prema ZSO nego većina sudija Ustavnog suda Kosova.

On je ocenio da predloženi model ZSO uvodi teritorijalno zasnovanu razliku u pravima unutar srpske zajednice, ali i između Srba i pripadnika drugih zajednica koji žive u istim opštinama. ZSO je opisao kao „etnocentričnu“, ocenjujući da bi njeno formiranje na predloženi način bilo u suprotnosti sa principima multietničnosti i nediskriminacije.

„Očigledno je da bi samo kosovski Srbi koji žive u opštinama sa srpskom većinom bili 'ovlašćeni' da uživaju povlašćen politički položaj...“, naveo je on.

Ustavni sud Kosova je potom odlučio da dogovoreni principi o ZSO nisu u potpunosti usaglašeni sa „duhom Ustava Kosova“ i da bi ugradnja principa u zakonski akt i u statut zajednice „trebala biti u skladu sa ustavnim standardima Republike Kosova“.

Ustavni sud razmotrio je principe o ZSO na zahtev tadašnje predsednice Kosova Atifete Jahjage.

Pad vlade Avdulaha Hotija

Sejdiju je bio i sudija izvestilac u nekoliko politički važnih predmeta, uključujući i odluku iz 2020. godine koja je dovela do pada vlade Avdulaha Hotija. Sejdiju je, prema pisanju medija, smatrao neustavnim glasanje za Hotijevu vladu od strane poslanika Etema Arifija, koji je već bio osuđen na zatvor.

U svojoj presudi, Ustavni sud je utvrdio da glas poslanika osuđenog pravosnažnom sudskom odlukom ne može biti računat kao važeći prilikom izbora Vlade, što je proizvelo neposredne političke posledice.

Nakon ove presude, na Kosovu su 14. februara 2021. godine održani prevremeni parlamentarni izbori.

Angažman u predsedništvu

Sejdiju je napustio Ustavni sud 25. maja 2021. godine, kada je podneo ostavku na funkciju sudije. Krajem 2021. godine objavljeno je da ga je Kancelarija predsednika Kosova angažovala kao spoljnog stručnjaka.

Sejdiju je tada pojasnio da je ovaj angažman deo projekta koji je podržala norveška ambasada i da nije deo političkog kabineta predsednice Vjose Osmani.

„Naš poslodavac je Grupa za balkanske političke studije. Dakle, mi nismo deo kabineta ili institucije Predsedništva“, naveo je on.

Biografija

Sejdiju je diplomirao pravo na Pravnom fakultetu Univerziteta u Prištini. Završio je master studije međunarodnih odnosa na Univerzitetu Bilkent u Ankari, kao i master studije demokratije i ljudskih prava na Univerzitetu u Sarajevu i Univerzitetu u Bolonji. Doktorirao je u oblasti međunarodnih i diplomatskih studija.

Od 2002. godine vezan je za Pravni fakultet Univerziteta u Prištini, gde je radio kao profesor. Njegova akademska i stručna interesovanja obuhvataju međunarodno pravo, međunarodne odnose, diplomatiju i međunarodnu bezbednost.

Pored akademske i diplomatske karijere, Sejdiju je bio angažovan i kao istraživač i analitičar javnih politika. Trenutno je, prema biografskim podacima dostupnim na sajtu KIPRED-a, viši istraživač u tom institutu, dok je Legalis naveo da je jedan od njegovih osnivačkih partnera i da se bavi pravnim savetovanjem.

Tokom svoje javne aktivnosti, Sejdiju je odlikovan brojnim odlikovanjima i priznanjima, kao što su: Odlikovanje Skupštine države Njujork (SAD), Ključ grada Vustera (Masačusets, SAD) i Medalja ministra spoljnih poslova Republike Turske.